1 Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме. 2 Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети; 3 узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов; 4 и зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро. 5 А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе. 6 А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече: 7 Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро. 8 Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати. 9 Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10 Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро. 11 А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12 може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова. 13 А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. 14 Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15 Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16 И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17 И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18 А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине? 19 И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја. 20 А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. 21 Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. 22 И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове. 23 И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови; 24 и рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам. 25 Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи. 26 Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме. 27 И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ. 28 Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29 Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља! 30 А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31 Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. 32 А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав. 33 Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен. 34 А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче. 35 А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов. 36 А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов? 37 А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? 38 И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав. 39 А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40 Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог. 41 И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог. 42 И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије. 43 Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан. 44 И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог, 45 докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан? 46 А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?
Genesis · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Genesis 27 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Esau
Isaac's elder son, who traded his birthright for a bowl of stew.
Cited in the guide: Genesis 25–27; 36
Isaac
The long-promised son, nearly offered on Moriah, through whom the covenant continued.
Cited in the guide: Genesis 21–27
Jacob
He wrestled with God through the night and rose as Israel, father of twelve tribes.
Cited in the guide: Genesis 25–35; 46–49
Rebekah
Wife of Isaac and mother of the twins Jacob and Esau.
Cited in the guide: Genesis 24-27
Cross references (38)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Samuel 3:2; Genesis 48:10; Genesis 25:23–25; Ecclesiastes 12:3; John 9:3
- 2 James 4:14; Ecclesiastes 9:10; Mark 13:35; Proverbs 27:1; Genesis 48:21
- 3 Genesis 25:27–28; Genesis 10:9; 1 Corinthians 6:12
- 4 Hebrews 11:20; Genesis 48:9; Genesis 49:28; Genesis 27:25; Luke 24:51
- 6 Genesis 25:28
- 7 Joshua 6:26; Deuteronomy 33:1; 1 Samuel 24:19
- 8 Ephesians 6:1; Genesis 27:13; Acts 5:29; Genesis 25:23; Genesis 27:43
- 9 Judges 13:15; 1 Samuel 16:20
- 11 Genesis 25:25
- 12 Deuteronomy 27:18; 1 Thessalonians 5:22; 2 Corinthians 6:8; Job 12:16; Malachi 1:14
- 13 Matthew 27:25; 1 Samuel 25:24; 2 Samuel 14:9; Genesis 25:33; 1 Samuel 14:36–45
- 14 Luke 21:34; Genesis 27:9; Genesis 27:17; Proverbs 23:2–3; Genesis 25:28
- 15 Genesis 27:27; Luke 20:46; Luke 15:22
- 19 Matthew 26:70–74; Isaiah 28:15; Zechariah 13:3–4; Genesis 27:24–25; Genesis 27:21
- 20 Exodus 20:7; Job 13:7; Genesis 24:12
- 21 Isaiah 57:19; James 4:8; Genesis 27:12; Psalm 73:28
- 23 Hebrews 11:20; Genesis 27:16; Romans 9:11–12
- 24 Colossians 3:9; Proverbs 12:22; Ephesians 4:25; Job 13:7–8; 1 Samuel 21:2
- 25 Genesis 27:4
- 27 Hebrews 6:7; Psalm 65:10; Hebrews 11:20; Genesis 26:12; Hosea 14:6–7
- 28 Deuteronomy 33:28; Deuteronomy 33:13; Psalm 133:3; Hosea 14:5–7; Psalm 65:9–13
- 29 Numbers 24:9; Genesis 12:3; Isaiah 49:23; Genesis 9:25–26; Romans 9:12
- 31 Genesis 27:4
- 32 Genesis 27:18
- 33 Genesis 28:3–4; Romans 11:29; Job 21:6; Ephesians 1:3; Job 37:1
- 34 Hebrews 12:17; Proverbs 1:31; 1 Samuel 30:4; Proverbs 19:3; Luke 13:24–28
- 35 1 Thessalonians 4:6; Job 13:7; Malachi 2:10; 2 Kings 10:19; Romans 3:7–8
- 36 Genesis 25:26; Genesis 25:31–34; Genesis 32:28; John 1:47
- 37 Genesis 27:28–29; Genesis 25:23; 2 Samuel 8:14; Romans 9:10–12
- 38 Hebrews 12:17; Genesis 27:34; Isaiah 65:14; Genesis 27:36; Proverbs 1:24–26
- 39 Genesis 27:28; Hebrews 11:20; Joshua 24:4; Genesis 36:6–8
- 40 Genesis 25:23; 2 Kings 8:20–22; 2 Samuel 8:14; 2 Chronicles 25:11–12; 2 Chronicles 21:10
- 41 1 John 3:12–15; Genesis 37:4; Genesis 50:3–4; Ephesians 4:26–27; Genesis 32:6
- 42 1 Samuel 30:5; Psalm 64:5; Proverbs 4:16–17; Proverbs 2:14; Genesis 42:21–22
- 43 Genesis 11:31; Genesis 27:8; Genesis 27:13; Genesis 24:29; Proverbs 30:17
- 44 Genesis 31:38; Genesis 31:41
- 45 Proverbs 19:21; Genesis 27:35; Genesis 4:8–16; Lamentations 3:37; Acts 28:4
- 46 Genesis 26:34–35; Genesis 24:3; Genesis 28:8; Genesis 34:1–2; Job 14:13
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Through envy, also, our father Jacob fled from the face of Esau his brother. Envy made Joseph be persecuted unto death, and to come into bondage.
The blessing of Isaac with which he blessed his younger son Jacob has the same meaning, when he says, "Behold, the smell of my son is as the smell of a full field which the Lord has blessed." But "the field is the world." And therefore he added, "God give to thee of the dew of heaven, and of the …
… the fruitfulness of the earth, and plenty of corn and wine: let nations serve thee, and princes adore thee: and be lord of thy brethren, and let thy father's sons adore thee: cursed be he that curseth thee, and blessed be he that blesseth thee." The blessing of Jacob is therefore a proclamation of Christ to all nations.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
"Who then," he says, "hath hunted me venison, and brought it me, and I have eaten of all before thou camest, and have blessed him, and he shall be blessed?" Who would not rather have expected the curse of an angry man here, if these things had been done in an earthly manner, and not by inspiration from above?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)