Ezekiel 4 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

41 А ти, сине човечји, узми опеку, и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим. 2 И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намести убојне справе око њега. 3 По том узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсести, и ти ћеш га опсести. То ће бити знак дому Израиљевом. 4 Потом лези на леву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљевог; колико дана узлежиш на њој толико ћеш носити њихово безакоње. 5 А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљевог. 6 А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудиног четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину. 7 И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега. 8 И ево, везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде твоје. 9 И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хлеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га. 10 И јела твог што ћеш јести нека буде мером двадесет сикала на дан; на рокове једи га. 11 И воду пиј мером, по шестину ина, пиј на рокове. 12 А хлеб пресан јечмен једи, испекавши га на калу човечјем на њихове очи. 13 И рече Господ: Тако ће јести синови Израиљеви хлеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати. 14 Тада рекох: Ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од детињства свог до сада нисам јео мрцинога ни шта би зверка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто. 15 А Он ми рече: Види, дајем ти говеђу балегу место човечјег кала, да на њој испечеш себи хлеб. 16 Затим рече ми: Сине човечји, ево ја ћу сломити потпору у хлебу у Јерусалиму, те ће јести хлеб на меру и у бризи, и воду ће пити на меру и у чуду. 17 Јер ће им нестати хлеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња свог.