1 Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? 2 А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; 3 само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. 4 А змија рече жени: Нећете ви умрети; 5 него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. 6 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 7 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче. 8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? 10 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. 11 А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? 12 А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. 13 А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. 14 Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. 16 А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар. 17 Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 18 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. 20 И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима. 21 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22 И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. 23 И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; 24 и изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
Genesis · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Genesis 3 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Adam
Formed from the dust by God's own hand, the father of all who live.
Cited in the guide: Genesis 1–5
Eve
The first woman, formed from Adam and named "the mother of all living."
Cited in the guide: Genesis 2-4
Cross references (24)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Corinthians 11:3; 2 Corinthians 11:14; Revelation 12:9; Revelation 20:2; Matthew 4:3
- 2 Psalm 58:4
- 3 Genesis 2:16–17; 2 Corinthians 6:17; Genesis 20:6; Job 1:11; Exodus 19:12–13
- 4 John 8:44; 2 Corinthians 11:3; 1 Timothy 2:14; 2 Corinthians 2:11; Genesis 3:13
- 5 Ezekiel 28:2; 2 Thessalonians 2:4; 2 Corinthians 11:13–15; 2 Corinthians 4:4; Genesis 2:17
- 6 1 John 2:16; James 1:14–15; 1 Timothy 2:14; 2 Samuel 11:2; Romans 5:12–19
- 7 Isaiah 59:6; Genesis 2:25; Genesis 3:5; Job 9:29–31; Isaiah 28:20
- 8 Jeremiah 23:24; Hebrews 4:13; Proverbs 15:3; Job 34:21–22; Psalm 139:1–12
- 9 Genesis 4:9; Genesis 16:8; Revelation 20:12–13; Joshua 7:17–19; Genesis 11:5
- 10 Genesis 2:25; Psalm 119:120; Isaiah 57:11; Isaiah 47:3; 1 John 3:20
- 11 Romans 3:20; Genesis 4:10; Psalm 50:21
- 12 Proverbs 28:13; James 1:13–15; Romans 10:3; Job 31:33; Luke 10:29
- 13 2 Corinthians 11:3; 1 Timothy 2:14; John 18:35; Genesis 4:10–12; Genesis 3:4–6
- 14 Micah 7:17; Isaiah 65:25; Psalm 72:9; Isaiah 29:4; Leviticus 20:25
- 15 Romans 16:20; 1 John 3:8; Revelation 12:17; Isaiah 7:14; Hebrews 2:14–15
- 16 Titus 2:5; Colossians 3:18; 1 Corinthians 11:3; 1 Timothy 2:15; 1 Corinthians 14:34
- 17 Romans 8:20–22; Genesis 5:29; Isaiah 24:5–6; Ecclesiastes 2:22–23; John 16:33
- 18 Job 5:5; Matthew 13:7; Isaiah 7:23; Psalm 104:14–15; Proverbs 22:5
- 19 Ecclesiastes 12:7; Job 34:15; Psalm 104:29; Genesis 2:7; Psalm 90:3
- 20 Matthew 1:23; Genesis 2:23; Genesis 2:20; Genesis 5:29; Genesis 16:11
- 21 Isaiah 61:10; 2 Corinthians 5:21; 2 Corinthians 5:2–3; Genesis 3:7; Romans 3:22
- 22 Revelation 2:7; Revelation 22:14; Proverbs 3:18; Genesis 11:6–7; Revelation 22:2
- 23 Genesis 4:2; Genesis 4:12; Genesis 3:19; Ecclesiastes 5:9; Genesis 2:5
- 24 Hebrews 1:7; Psalm 104:4; Exodus 25:18–22; 1 Chronicles 21:16–17; Hebrews 10:18–22
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
"And God," it is declared, "said to the serpent: Because thou hast done this, cursed art thou above all cattle, and above all the beasts of the earth." And this same thing does the Lord also say in the Gospel, to those who are found upon the left hand: "Depart from me, ye cursed, into everlasting fire, which my Father …
… be subjected and bring them over unto Himself, allaying their swelling, and fostering their love; to the end that they might go on no further in self-confidence, but rather should become weak, seeing before their feet the Divinity weak by taking our "coats of skins;" and wearied, might cast themselves down upon It, and It rising, might lift them up.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
For it will be no longer, "Dust thou art, and unto dust shalt thou return," and thou "tillest the ground," and those former words, that will be said to us; but what is far more grievous than these, the "outer darkness," the bonds that may not be burst, the venomous worm, the "gnashing of teeth;" and this with great reason.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Adam received the sentence, Cursed is the ground in thy labours; thorns and thistles shall it bring forth to thee.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
"The serpent," says she, "beguiled me, and I did eat." But He put no question to the serpent; for He knew that he had been the prime mover in the guilty deed; but He pronounced the curse upon him in the first instance, that it might fall upon man with a mitigated rebuke.