Hebrews · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Hebrews 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
1 Εἶχε μὲν οὖν [καὶ] ἡ πρώτη σκηνὴ δικαιώματα λατρείας τό τε Ἅγιον κοσμικόν.
2 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
2 σκηνὴ γὰρ κατεσκευάσθη ἡ πρώτη, ἐν ᾗ ἥ τε λυχνία καὶ ἡ τράπεζα καὶ ἡ πρόθεσις τῶν ἄρτων, ἥτις λέγεται Ἅγια.
3 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
3 μετὰ δὲ τὸ δεύτερον καταπέτασμα σκηνὴ ἡ λεγομένη Ἅγια Ἁγίων,
4 која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
4 χρυσοῦν ἔχουσα θυμιατήριον καὶ τὴν κιβωτὸν τῆς διαθήκης περικεκαλυμμένην πάντοθεν χρυσίῳ, ἐν ᾗ στάμνος χρυσῆ ἔχουσα τὸ μάννα καὶ ἡ ῥάβδος Ἀαρὼν ἡ βλαστήσασα καὶ αἱ πλάκες τῆς διαθήκης,
5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
5 ὑπεράνω δὲ αὐτῆς Χερουβὶμ δόξης κατασκιάζοντα τὸ ἱλαστήριον· περὶ ὧν οὐκ ἔστι νῦν λέγειν κατὰ μέρος.
6 А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
6 Τούτων δὲ οὕτω κατεσκευασμένων εἰς μὲν τὴν πρώτην σκηνὴν διὰ παντὸς εἰσίασιν οἱ ἱερεῖς τὰς λατρείας ἐπιτελοῦντες,
7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
7 εἰς δὲ τὴν δευτέραν ἅπαξ τοῦ ἐνιαυτοῦ μόνος ὁ ἀρχιερεύς, οὐ χωρὶς αἵματος, ὃ προσφέρει ὑπὲρ ἑαυτοῦ καὶ τῶν τοῦ λαοῦ ἀγνοημάτων,
8 Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
8 τοῦτο δηλοῦντος τοῦ Πνεύματος τοῦ Ἁγίου, μήπω πεφανερῶσθαι τὴν τῶν Ἁγίων ὁδόν, ἔτι τῆς πρώτης σκηνῆς ἐχούσης στάσιν·
9 која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
9 ἥτις παραβολὴ εἰς τὸν καιρὸν τὸν ἐνεστηκότα, καθ᾽ ὃν δῶρά τε καὶ θυσίαι προσφέρονται μὴ δυνάμεναι κατὰ συνείδησιν τελειῶσαι τὸν λατρεύοντα,
10 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
10 μόνον ἐπὶ βρώμασι καὶ πόμασι καὶ διαφόροις βαπτισμοῖς καὶ δικαιώμασι σαρκός, μέχρι καιροῦ διορθώσεως ἐπικείμενα.
11 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
11 Χριστὸς δὲ παραγενόμενος ἀρχιερεὺς τῶν μελλόντων ἀγαθῶν διὰ τῆς μείζονος καὶ τελειοτέρας σκηνῆς, οὐ χειροποιήτου, τοῦτ᾽ ἔστιν οὐ ταύτης τῆς κτίσεως,
12 ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
12 οὐδὲ δι᾽ αἵματος τράγων καὶ μόσχων, διὰ δὲ τοῦ ἰδίου αἵματος εἰσῆλθεν ἐφάπαξ εἰς τὰ Ἅγια, αἰωνίαν λύτρωσιν εὑράμενος.
13 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
13 εἰ γὰρ τὸ αἷμα ταύρων καὶ τράγων καὶ σποδὸς δαμάλεως ῥαντίζουσα τοὺς κεκοινωμένους ἁγιάζει πρὸς τὴν τῆς σαρκὸς καθαρότητα,
14 а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
14 πόσῳ μᾶλλον τὸ αἷμα τοῦ Χριστοῦ, ὃς διὰ Πνεύματος αἰωνίου ἑαυτὸν προσήνεγκεν ἄμωμον τῷ Θεῷ, καθαριεῖ τὴν συνείδησιν ὑμῶν ἀπὸ νεκρῶν ἔργων εἰς τὸ λατρεύειν Θεῷ ζῶντι;
15 И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
15 Καὶ διὰ τοῦτο διαθήκης καινῆς μεσίτης ἐστίν, ὅπως, θανάτου γενομένου εἰς ἀπολύτρωσιν τῶν ἐπὶ τῇ πρώτῃ διαθήκῃ παραβάσεων, τὴν ἐπαγγελίαν λάβωσιν οἱ κεκλημένοι τῆς αἰωνίου κληρονομίας.
16 Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
16 ὅπου γὰρ διαθήκη, θάνατον ἀνάγκη φέρεσθαι τοῦ διαθεμένου·
17 Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
17 διαθήκη γὰρ ἐπὶ νεκροῖς βεβαία, ἐπεὶ μήποτε ἰσχύει ὅτε ζῇ ὁ διαθέμενος.
18 Јер ни први није утврђен без крви.
18 Ὅθεν οὐδ᾽ ἡ πρώτη χωρὶς αἵματος ἐγκεκαίνισται·
19 Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
19 λαληθείσης γὰρ πάσης ἐντολῆς κατὰ τὸν νόμον ὑπὸ Μωϋσέως παντὶ τῷ λαῷ, λαβὼν τὸ αἷμα τῶν μόσχων καὶ τράγων μετὰ ὕδατος καὶ ἐρίου κοκκίνου καὶ ὑσσώπου, αὐτό τε τὸ βιβλίον καὶ πάντα τὸν λαὸν ἐρράντισε
20 Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
20 λέγων· τοῦτο τὸ αἷμα τῆς διαθήκης ἧς ἐνετείλατο πρὸς ὑμᾶς ὁ Θεός·
21 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
21 καὶ τὴν σκηνὴν δὲ καὶ πάντα τὰ σκεύη τῆς λειτουργίας τῷ αἵματι ὁμοίως ἐρράντισε.
22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
22 καὶ σχεδὸν ἐν αἵματι πάντα καθαρίζεται κατὰ τὸν νόμον, καὶ χωρὶς αἱματεκχυσίας οὐ γίνεται ἄφεσις.
23 Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
23 Ἀνάγκη οὖν τὰ μὲν ὑποδείγματα τῶν ἐν τοῖς οὐρανοῖς τούτοις καθαρίζεσθαι, αὐτὰ δὲ τὰ ἐπουράνια κρείττοσι θυσίαις παρὰ ταύτας.
24 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
24 οὐ γὰρ εἰς χειροποίητα Ἅγια εἰσῆλθεν ὁ Χριστός, ἀντίτυπα τῶν ἀληθινῶν, ἀλλ᾽ εἰς αὐτὸν τὸν οὐρανόν, νῦν ἐμφανισθῆναι τῷ προσώπῳ τοῦ Θεοῦ ὑπὲρ ἡμῶν·
25 нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
25 οὐδ᾽ ἵνα πολλάκις προσφέρῃ ἑαυτόν, ὥσπερ ὁ ἀρχιερεὺς εἰσέρχεται εἰς τὰ Ἅγια κατ᾽ ἐνιαυτὸν ἐν αἵματι ἀλλοτρίῳ·
26 Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
26 ἐπεὶ ἔδει αὐτὸν πολλάκις παθεῖν ἀπὸ καταβολῆς κόσμου· νῦν δὲ ἅπαξ ἐπὶ συντελείᾳ τῶν αἰώνων εἰς ἀθέτησιν ἁμαρτίας διὰ τῆς θυσίας αὐτοῦ πεφανέρωται.
27 И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
27 καὶ καθ᾽ ὅσον ἀπόκειται τοῖς ἀνθρώποις ἅπαξ ἀποθανεῖν, μετὰ δὲ τοῦτο κρίσις,
28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
28 οὕτω καὶ ὁ Χριστός, ἅπαξ προσενεχθεὶς εἰς τὸ πολλῶν ἀνενεγκεῖν ἁμαρτίας, ἐκ δευτέρου χωρὶς ἁμαρτίας ὀφθήσεται τοῖς αὐτὸν ἀπεκδεχομένοις εἰς σωτηρίαν.
Cross references (28)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Exodus 25:8; Hebrews 9:10–11; Hebrews 8:2; Leviticus 18:30; Leviticus 22:9
- 2 Exodus 40:4; Leviticus 24:5–8; Exodus 26:35; Exodus 40:18–20; Exodus 40:22–24
- 3 Exodus 26:31–33; Matthew 27:51; Exodus 40:21; Exodus 40:3; 1 Kings 8:6
- 4 Numbers 17:10; 2 Chronicles 5:10; Exodus 40:3; Leviticus 16:12; Exodus 26:33
- 5 Leviticus 16:2; Numbers 7:89; 1 Kings 8:6–7; Exodus 25:17–22; Psalm 99:1
- 6 Numbers 28:3; Exodus 27:21; Luke 1:8–11; 2 Chronicles 26:16–19; Daniel 8:11
- 7 Leviticus 16:34; Leviticus 5:18; Hebrews 7:27; Exodus 30:10; Hebrews 10:19–20
- 8 John 14:6; Hebrews 3:7; John 10:9; Hebrews 10:19–22; Ephesians 2:18
- 9 1 Peter 3:21; Hebrews 5:1; Hebrews 10:11; Psalm 51:16–19; Romans 5:14
- 10 Colossians 2:16; Ephesians 2:15; Hebrews 7:16; Leviticus 11:2–47; Hebrews 2:5
- 11 Hebrews 9:23–24; 2 Corinthians 5:1; Acts 17:24–25; Hebrews 8:1–2; Hebrews 10:1
- 12 Hebrews 10:4; 1 Peter 1:18–19; Hebrews 9:15; Ephesians 1:7; Hebrews 9:24–26
- 13 Numbers 19:2–21; Leviticus 16:14–16; Acts 15:9; 1 Peter 1:22; 2 Chronicles 30:19
- 14 Hebrews 10:22; 1 Peter 1:19; 1 John 1:7; Hebrews 9:12; 1 Peter 2:24
- 15 Romans 3:24–26; Romans 8:30; Hebrews 9:12; Romans 8:28; Hebrews 10:36
- 16 James 2:10; 1 Corinthians 15:22
- 17 Genesis 48:21; John 14:27; Galatians 3:15
- 18 Exodus 24:3–8; Hebrews 8:7–9; Hebrews 9:22; Hebrews 9:14; Exodus 12:22
- 19 Exodus 24:5–11; Hebrews 9:12; Numbers 19:18; Hebrews 10:4; Ezekiel 36:25
- 20 Exodus 24:8; Matthew 26:28; Hebrews 13:20; Deuteronomy 29:12; Zechariah 9:11
- 21 Leviticus 8:15; Leviticus 8:19; Exodus 29:12; Exodus 29:36; Leviticus 9:18
- 22 Leviticus 17:11; Leviticus 6:7; Leviticus 4:35; Leviticus 5:18; Leviticus 14:14
- 23 1 Peter 1:19–21; Hebrews 10:4; Hebrews 9:14; Hebrews 9:9–12; Hebrews 9:24
- 24 Hebrews 9:11–12; Hebrews 12:2; Hebrews 9:23; Hebrews 8:2; John 16:28
- 25 Hebrews 9:12; Hebrews 9:14; Hebrews 9:7; Hebrews 9:26; Hebrews 10:19
- 26 Hebrews 9:12; Hebrews 10:4; 1 Peter 1:20; Hebrews 1:2; Hebrews 9:14
- 27 2 Corinthians 5:10; Ecclesiastes 12:14; Ecclesiastes 12:7; Acts 17:31; 2 Samuel 14:14
- 28 Titus 2:13; 1 Peter 2:24; Romans 6:10; Isaiah 25:9; 2 Timothy 4:8
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
He has shown from the Priest, from the Priesthood, from the Covenant, that that [dispensation] was to have an end. From this point he shows it from the fashion of the tabernacle itself. How?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
"And the Lord," he saith, "will seek Him a man," meaning either David or the Mediator of the New Testament, who was figured in the chrism with which David also and his offspring was anointed.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
After the flood, a covenant was made with Noah: a covenant for Israel from Mount Sinai, but with water, and scarlet wool, and hyssop.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
This is Jesus Christ who came a High-Priest of the good things to come; who for the bountifulness of His Godhead imparted His own title to us all.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)