Ezequiel 14 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

141 Potom dođoše k meni neki od starešina Izrailjevih i sedoše preda me. 2 I dođe mi reč Gospodnja govoreći: 3 Sine čovečji, ovi su ljudi stavili u srca svoja gadne bogove svoje, i metnuli su preda se o šta se spotiču na bezakonje svoje; traže li me doista? 4 Zato govori im i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ko je god od doma Izrailjevog stavio u srce svoje gadne bogove svoje i metnuo preda se o šta se spotiče na bezakonje svoje, pa dođe k proroku, ja Gospod odgovoriću mu kad dođe za mnoštvo gadnih bogova njegovih, 5 da uhvatim dom Izrailjev za srce njihovo što su se odvratili od mene svi za gadnim bogovima svojim. 6 Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Obratite se i odstupite od gadnih bogova svojih, odvratite lice svoje od svih gadova svojih. 7 Jer ko bi god od doma Izrailjevog ili od inostranaca koji žive u Izrailju odstupio od mene, i stavio u srce svoje gadne bogove svoje, i metnuo preda se o šta će se spoticati na bezakonje svoje, pa bi došao k proroku da me upita preko njega, njemu ću odgovoriti ja sam Gospod sobom. 8 I okrenuću lice svoje prema tom čoveku, i učiniću od njega znak i priču, i istrebiću ga iz naroda svog, te ćete poznati da sam ja Gospod. 9 I ako bi se prorok prevario, te rekao što, ja Gospod prevarih onog proroka, i dignuću ruku svoju na nj, i istrebiću ga iz naroda svog Izrailja. 10 I poneće obojica svoje bezakonje: kako je bezakonje onog koji pita tako će biti i prorokovo bezakonje, 11 da više dom Izrailjev ne odstupa od mene i da se više ne skvrne svakojakim prestupima svojim, nego da mi budu narod, i ja da im budem Bog, govori Gospod Gospod. 12 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 13 Sine čovečji, ako mi koja zemlja zgreši učinivši neveru, i ja dignem ruku svoju na nju i slomim joj potporu u hlebu, i pustim na nju glad i istrebim u njoj ljude i stoku, 14 ako bi u njoj bila ova tri čoveka: Noje, Danilo i Jov, oni će pravdom svojom izbaviti duše svoje, govori Gospod Gospod. 15 Ako pustim ljute zveri u zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne može prolaziti od zverja; 16 ako bi u njoj bila ta tri čoveka, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sinove ni kćeri, nego će se sami izbaviti, a zemlja će opusteti. 17 Ili ako mač pustim na tu zemlju, i kažem: Maču, prođi tu zemlju, da istrebim u njoj ljude i stoku; 18 ako bi ta tri čoveka bila u njoj, tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sinove ni kćeri, nego će se sami izbaviti. 19 Ili ako pustim pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na nju da bi krv tekla da istrebim u njoj ljude i stoku; 20 ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sina ni kćeri, nego će svoje duše izbaviti pravdom svojom. 21 Jer ovako veli Gospod Gospod: A kamo li kad pustim četiri ljuta zla svoja, mač i glad i zle zveri i pomor na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i stoku. 22 I opet, gle, nekoliko će ih ostati u njemu koji će se izbaviti, sinovi ili kćeri, oni će izaći k vama, i videćete put njihov i dela njihova, i utešićete se za zlo koje ću pustiti na Jerusalim, za sve što ću pustiti na nj. 23 I oni će vas utešiti kad vidite put njihov i dela njihova; i poznaćete da nisam bez uzroka učinio šta sam god učinio u njemu, govori Gospod Gospod.