Génesis 7 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

71 I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka. 2 Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu, 3 takođe i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji. 4 Jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio. 5 I Noje učini sve što mu zapovedi Gospod. 6 A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju. 7 I uđe Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa. 8 Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji, 9 uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju. 10 A u sedmi dan dođe potop na zemlju. 11 Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske; 12 i udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći. 13 Taj dan uđe u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima; 14 oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila, 15 dođe k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša, 16 muško i žensko od svakog tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim. 17 I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje. 18 I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom. 19 I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom. 20 Petnaest lakata dođe voda iznad brda, pošto ih pokri. 21 Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. 22 Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre. 23 I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovčegu. 24 I stajaše voda povrh zemlje sto pedeset dana.