Juan 20 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

201 A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba. 2 Onda otrča, i dođe k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše. 3 A Petar iziđe i drugi učenik, i pođoše ka grobu. 4 Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dođe pre ka grobu. 5 I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne uđe. 6 Dođe, pak, Simon Petar za njim, i uđe u grob, i vide haljine same gde leže, 7 i ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu. 8 Tada, dakle, uđe i drugi učenik koji najpre dođe ka grobu, i vide i verova. 9 Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih. 10 Onda otidoše opet učenici kućama. 11 A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob, 12 i vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo. 13 I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše. 14 I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus. 15 Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti. 16 Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju. 17 Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem. 18 A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo. 19 A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam. 20 I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda. 21 A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas. 22 I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti. 23 Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se. 24 A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus. 25 A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati. 26 I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam. 27 Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. 28 I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. 29 Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše. 30 A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. 31 A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.