Juan 1 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

11 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 2 Ona beše u početku u Boga. 3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. 4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima. 5 I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze. 6 Posla Bog čoveka po imenu Jovana. 7 Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj. 8 On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo. 9 Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. 10 Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna. 11 K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše. 12 A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo, 13 koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga. 14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. 15 Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše. 16 I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću. 17 Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista. 18◆ Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi. 19 I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti? 20 I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos. 21 I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam. 22 A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe? 23 Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok. 24 I behu poslanici od fariseja, 25 i zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok? 26 Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a među vama stoji koga vi ne znate. 27 On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj. 28 Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše. 29 A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta. 30 Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše. 31 I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dođoh da krstim vodom. 32 I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu. 33 I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim. 34 I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji. 35 A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih, 36 i videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije. 37 I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom. 38 A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš? 39 I reče im: Dođite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata. 40 A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra; 41 on nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos. 42 I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar. 43 A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom. 44 A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog. 45 Filip nađe Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. 46 I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi. 47 A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva. 48 Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom. 49 Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev. 50 Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog. 51 I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.