Proverbios 29 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

291 Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka. 2 Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod. 3 Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro. 4 Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je. 5 Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim. 6 U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se. 7 Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna. 8 Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev. 9 Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira. 10 Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu. 11 Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag. 12 Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne. 13 Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči. 14 Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka. 15 Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju. 16 Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu. 17 Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj. 18 Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu! 19 Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša. 20 Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega. 21 Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin. 22 Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo greši. 23 Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu. 24 Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje. 25 Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu. 26 Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome. 27 Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.