Lucas 11 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

111 I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reče Mu neki od učenika Njegovih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike. 2 A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; 3 Hleb naš potrebni daj nam svaki dan; 4◆ I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla. 5 I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam; 6 jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti; 7 a on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me; već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam. 8 I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba. 9 I ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. 11 Koji je među vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju? 12 Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju? 13 Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega? 14 I jednom izgna đavola koji beše nem; kad đavo iziđe progovori nemi; i diviše se ljudi. 15 A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula kneza đavolskog izgoni đavole. 16 A drugi kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba. 17 A On znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće. 18 Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako će ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoću Veelzevula izgonim đavole. 19 Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije. 20 A ako li ja prstom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije. 21 Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru; 22 a kad dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega. 23 Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa. 24 Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; 25 i došavši nađe pometen i ukrašen. 26 Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onom gore od prvog. 27 A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao! 28 A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je. 29 A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka; 30 jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti rodu ovom. 31 Carica južna izići će na sud s ljudima roda ovog, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna. 32 Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše poučenjem Joninim: a gle, ovde je veći od Jone. 33 Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze. 34 Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno. 35 Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama. 36 Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću. 37 A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu. 38 A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda. 39 A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe. 40 Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio? 41 Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto. 42 Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati. 43 Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama. 44 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih. 45 A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas sramotiš. 46 A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite. 47 Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili. 48 Vi dakle svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate. 49 Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati; 50 da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta, 51 od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe među oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovog. 52 Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji hteše da uđu, zabraniste im. 53 A kad im On ovo govoraše, počeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga, 54 vrebajući i pazeći na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.