2 Samuel 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

221 I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove; 2 i reče: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj. 3 Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utočište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile. 4 Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih. 5 Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalih ljudi uplašiše me. 6 Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne. 7 U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju. 8 Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se, jer se On razgnevi. 9 Podiže se dim iz nozdrva Njegovih i iz usta Njegovih oganj koji proždire, živo ugljevlje odskakaše od Njega. 10 Savi nebesa i siđe; a mrak beše pod nogama Njegovim. 11 I sede na heruvima i polete, i pokaza se na krilima vetrenim. 12 Od mraka načini oko sebe šator, od mračnih voda, oblaka vazdušnih. 13 Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje. 14 Zagrme s nebesa Gospod, i Višnji pusti glas svoj. 15 Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih. 16 Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdrva Njegovih. 17 Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuče me iz vode velike. 18 Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene. 19 Ustadoše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora. 20 I izvede me na prostrano mesto, izbavi me, jer sam mu mio. 21 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih dariva me. 22 Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog. 23 Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe. 24 I bih mu veran, i čuvah se od bezakonja svog. 25 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti mojoj pred očima Njegovim. 26 Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno; 27 S čistim čisto postupaš, a s nevaljalim nasuprot njemu. 28 Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih. 29 Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju. 30 S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skačem preko zida. 31 Put je Božji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se uzdaju u Nj. 32 Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našeg? 33 Bog je krepost moja i sila moja, i čini da mi je put bez mane. 34 Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me. 35 Uči ruke moje boju, te lome luk bronzani mišice moje. 36 Ti mi daješ štit spasenja svog, i milost tvoja čini me velika. 37 Širiš korake moje poda mnom, te se ne omiču gležnji moji. 38 Teram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vraćam se dokle ih ne istrebim. 39 I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje. 40 Jer me Ti opasuješ snagom za boj; koji ustanu na me, obaraš ih poda me. 41 Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš, i potirem nenavidnike svoje. 42 Obziru se, ali nema pomagača; viču ka Gospodu, ali ih ne sluša. 43 Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmećem. 44 Ti me izbavljaš od bune naroda mog, čuvaš me da sam glava narodima; narod kog ne poznavah služi mi. 45 Tuđini laskaju mi, čujući pokoravaju mi se. 46 Tuđini blede, drhću u gradovima svojim. 47 Živ je Gospod, i da je blagoslovena Stena moja. Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog. 48 Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode, 49 Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od čoveka žestokog izbavlja me. 50 Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvom, 51 Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i semenu njegovom doveka.