Hebrews 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

121 Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, 2 gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg. 3 Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži. 4 Jer još do krvi ne dođoste boreći se protiv greha, 5 i zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima: Sine moj! Ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara; 6 Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima. 7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? 8 Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi. 9 Ako su nam dakle telesni očevi naši karači, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo? 10 Jer oni za malo dana, kako im ugodno beše, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje. 11 Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali posle daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime. 12 Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite, 13 i staze poravnite nogama svojim, da ne svrne šta je hromo, nego još da se isceli. 14 Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovog niko neće videti Gospoda. 15 Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren gorčine, i ne učini pakost, i tim da se mnogi ne opogane. 16 Da ne bude ko kurvar ili opoganjen, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo svoje. 17 Jer znate da je i potom, kad htede da primi blagoslov, odbačen; jer pokajanje ne nađe mesta, ako ga i sa suzama tražaše. 18 Jer ne pristupiste ka gori koja se može opipati, i ognju razgorelom, oblaku, i pomrčini i oluji, 19 i trubnom glasu, i glasu reči, kog se odrekoše oni koji čuše, da ne čuju više reči; 20 jer ne mogahu da podnesu ono što se zapovedaše: Ako se i zver dotakne do gore, biće kamenjem ubijena. 21 I tako strašno beše ono što se vide da Mojsije reče: Uplašio sam se i drhćem. 22 Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, 23 k saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, 24 i k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva. 25 Ali gledajte da se ne odreknete Onog koji govori; jer kad oni ne utekoše koji se odrekoše onog koji prorokovaše na zemlji, a kamoli mi koji se odričemo nebeskog, 26 kog glas potrese onda zemlju, a sad obeća govoreći; još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo. 27 A što veli: još jednom, pokazuje da će se ukinuti ono što se pomiče, kao stvoreno, da ostane ono što se ne pomiče. 28 Zato, primajući carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom. 29 Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.