Proverbs 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

141 Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava. 2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga. 3 U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova. 4 Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske. 5 Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž. 6 Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći. 7 Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči. 8 Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara. 9 Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja. 10 Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi. 11 Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće. 12 Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti. 13 I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost. 14 Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar. 15 Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake. 16 Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je. 17 Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak. 18 Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem. 19 Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog. 20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja. 21 Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu. 22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro. 23 U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo. 24 Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje. 25 Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru. 26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište. 27 Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih. 28 U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu. 29 Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost. 30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima. 31 Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu. 32 Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti. 33 Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se. 34 Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima. 35 Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.