Ezekiel 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

121 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2 Sine čovečji, usred doma odmetničkog sediš, koji ima oči da vidi i ne vidi, ima uši da čuje i ne čuje; jer su dom odmetnički. 3 Zato ti, sine čovečji, spremi šta treba za seobu, i seli se obdan na njihove oči; i iseli se iz svog mesta na drugo mesto na njihove oči, ne bi li videli, jer su dom odmetnički. 4 I iznesi stvari svoje kao kad se ko seli obdan na njihove oči, a sam iziđi uveče na njihove oči kao oni koji se sele. 5 Na njihove oči prokopaj zid i iznesi svoje stvari. 6 Na njihove oči digni na ramena i iznesi po mraku, lice svoje pokrij da ne vidiš zemlje, jer te dadoh da budeš znak u domu Izrailjevom. 7 I učinih tako kako mi se zapovedi; stvari svoje iznesoh obdan kao kad se seli; a uveče prokopah zid rukom; i po mraku iznesoh na ramenima noseći na njihove oči. 8 A u jutru dođe mi reč Gospodnja govoreći: 9 Sine čovečji, reče li ti dom Izrailjev, dom odmetnički: Šta radiš? 10 Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je breme za kneza, koji je u Jerusalimu, i za sav dom Izrailjev što je onde. 11 Reci: Ja sam vam znak, kako ja učinih tako će im biti; preseliće se i otići u ropstvo. 12 I knez koji je među njima noseći na ramenima po mraku će izaći; oni će prokopati zid da iznesu, on će pokriti lice svoje da ne vidi zemlje očima. 13 Ali ću mu razapeti mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju, i odvešću ga u Vavilon, u zemlju haldejsku, ali je neće videti, a onde će umreti. 14 I sve koji su oko njega, pomoćnike njegove, i svu vojsku njegovu, rasejaću u sve vetrove, i izvući ću mač za njima. 15 I poznaće da sam ja Gospod, kad ih rasejem po narodima, i razaspem po zemljama. 16 A ostaviću ih nekoliko ljudi koji će ostati od mača i od gladi i od pomora da pripovedaju sve gadove svoje među narodima u koje otidu; i poznaće da sam ja Gospod. 17 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 18 Sine čovečji, hleb svoj jedi prezajući i vodu svoju pij drhćući i brinući se. 19 I reci narodu zemaljskom: Ovako veli Gospod Gospod za stanovnike jerusalimske, za zemlju Izrailjevu: hleb će svoj jesti u brizi i vodu će svoju piti prepadajući se, jer će zemlja opusteti i ostati bez svega što je u njoj za bezakonje svih koji žive u njoj. 20 I gradovi u kojima žive opusteće, i zemlja će biti pusta, i poznaćete da sam ja Gospod. 21 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 22 Sine čovečji, kakva je to priča u vas o zemlji Izrailjevoj što govorite: Protežu se dani, i od utvare neće biti ništa? 23 Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ukinuću tu priču i neću je više govoriti u Izrailju; nego im reci: Blizu su dani i reč svake utvare. 24 Jer neće više biti u domu Izrailjevom zaludne utvare ni gatanja kojim se laska. 25 Jer ću ja, Gospod, govoriti i šta kažem zbiće se; neće se više odgađati, nego za vašeg vremena, dome odmetnički, reći ću reč i izvršiću je, govori Gospod Gospod. 26 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 27 Sine čovečji, gle, dom Izrailjev govori: Utvara koju taj vidi, do nje ima mnogo vremena, i za daleko vreme taj prorokuje. 28 Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Neće se više odgađati ni jedna moja reč; reč koju kažem zbiće se, govori Gospod Gospod.