Ezekiel 33 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

331 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2 Sine čovečji, govori sinovima naroda svog, i kaži im: Kad pustim na koju zemlju mač, ako narod one zemlje uzme koga između sebe, i postave ga sebi za stražara, 3 i on videvši mač gde ide na zemlju zatrubi u trubu, i opomene narod, 4 ako se ko čuvši trubu ne uzme na um, i mač došavši pogubi ga, krv će njegova biti na njegovoj glavi. 5 Jer ču glas trubni, i ne uze se na um, krv će njegova biti na njemu; da se uze na um, sačuvao bi dušu svoju. 6 Ako li stražar videvši mač gde ide ne zatrubi u trubu i narod ne bude opomenut, a mač došav pogubi koga između njih, taj će poginuti za svoje bezakonje, ali ću krv njegovu iskati iz ruke stražareve. 7 I tebe, sine čovečji, tebe postavih stražarem domu Izrailjevom; slušaj dakle reč iz mojih usta i opominji ih od mene. 8 Kad kažem bezbožniku: Bezbožniče, poginućeš; a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezbožnika da se prođe puta svog; taj će bezbožnik poginuti za svoje bezakonje; ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke. 9 Ako li ti opomeneš bezbožnika da se vrati sa svog puta, a on se ne vrati sa svog puta, on će poginuti za svoje bezakonje, a ti ćeš sačuvati dušu svoju. 10 Zato ti, sine čovečji, reci domu Izrailjevom: Vi govorite ovako i kažete: Prestupi naši i gresi naši na nama su, i s njih propadamo; kako bismo živeli? 11 Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev? 12 Zato ti, sine čovečji, reci sinovima naroda svog: Pravednog neće izbaviti pravda njegova kad zgreši, i bezbožnik neće propasti sa bezbožnosti svoje kad se vrati od bezbožnosti svoje, kao što pravednik ne može s nje živeti kad zgreši. 13 Kad kažem pravedniku da će doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju pa učini nepravdu, od sve pravde njegove ništa se neće spomenuti, nego će poginuti s nepravde svoje koju učini. 14 A kad kažem bezbožniku: Doista ćeš poginuti, a on se obrati od greh svog i stane činiti sud i pravdu, 15 i vrati bezbožnik zalog, i vrati šta je oteo, i stane hoditi po uredbama životnim ne čineći bezakonja, doista će biti živ, neće umreti. 16 Od svih greha što je zgrešio ništa mu se neće spomenuti; činio je sud i pravdu, doista će živ biti. 17 A sinovi naroda tvog govore: Nije prav put Gospodnji; a njihov put nije prav. 18 Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i učini nepravdu, poginuće s toga. 19 A kad se bezbožnik odvrati od svoje bezbožnosti i učini sud i pravdu, on će živ biti s toga. 20 A vi govorite: Nije prav put Gospodnji. Sudiću vam, dome Izrailjev, svakome po putevima njegovim. 21 A dvanaeste godine robovanja našeg, desetog meseca, petog dana dođe k meni jedan koji uteče iz Jerusalima, i reče: Uze se grad. 22 A ruka Gospodnja dođe nada me uveče pre nego dođe onaj što pobeže, i otvori mi usta dokle onaj dođe k meni ujutru; otvoriše mi se usta, te više ne ćutah. 23 I dođe mi reč Gospodnja govoreći: 24 Sine čovečji, koji žive u onim pustolinama u zemlji Izrailjevoj govore i kažu: Avram beše jedan, i nasledi ovu zemlju; a nas je mnogo; nama je data ova zemlja u nasledstvo. 25 Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Jedete s krvlju, i oči svoje podižete ka gadnim bogovima svojim, i krv prolivate, i hoćete da nasledite zemlju? 26 Opirete se na mač svoj, činite gadove, i skvrnite svaki ženu bližnjeg svog, i hoćete da nasledite zemlju? 27 Ovako im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, koji su u pustolinama, pašće od mača; i koji je u polju, zverima ću ga dati da ga izjedu; a koji su po gradovima i po pećinama, od pomora će pomreti. 28 Tako ću sasvim opusteti tu zemlju, i nestaće ponosa sile njene, i opusteće gore Izrailjeve da neće niko prolaziti. 29 I oni će poznati da sam ja Gospod kad zemlju sasvim opustim za sve gadove njihove što činiše. 30 A o tebi, sine čovečji, sinovi naroda tvog kazuju o tebi uza zidove i na vratima kućnim, i govore jedan drugom, svaki bratu svom, i vele: Hodite i čujte kakva reč dođe od Gospoda. 31 I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i sluša reči tvoje, ali ih ne izvršuje; u ustima su im ljupke, a srce njihovo ide za svojim lakomstvom. 32 I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao čovek lepog glasa i koji dobro svira; slušaju reči tvoje, ali ih ne izvršuju. 33 Ali kad to dođe, a evo ide, onda će poznati da je bio prorok među njima.