Luke 7 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

71 A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dođe u Kapernaum. 2 U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio. 3 A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu. 4 A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš; 5 jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu. 6 A Isus iđaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu; 7 zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. 8 Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini. 9 A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh. 10 I vrativši se poslani nađoše bolesnog slugu zdravog. 11 I potom iđaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim iđahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda. 12 Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo iđaše s njom. 13 I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači. 14 I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani. 15 I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj. 16 A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj. 17 I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini. 18 I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo. 19 I dozvavši Jovan dva od učenika svojih posla ih k Isusu govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo? 20 Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo? 21 A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid. 22 I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevanđelje. 23 I blago onome koji se ne sablazni o mene. 24 A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar? 25 Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima. 26 Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka; 27 jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom. 28 Jer vam kažem: Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega. 29 I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim; 30 a fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, i ne hteše da ih on krsti. 31 A Gospod reče: Kakvi ću kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su? 32 Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste. 33 Jer dođe Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kažete: Đavo je u njemu; 34 dođe Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima. 35 I opravdaše premudrost sva deca njena. 36 Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sede za trpezu: 37 I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira; 38 i stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom. 39 A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reče u sebi govoreći: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica. 40 I odgovarajući Isus reče mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju! Kaži. 41 A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset. 42 A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti. 43 A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reče: Pravo si sudio. 44 I okrenuvši se k ženi reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre. 45 Celiva mi nisi dao; a ona otkako uđoh ne presta celivati mi nogu. 46 Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge. 47 Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. 48 A njoj reče: Opraštaju ti se gresi. 49 I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta? 50 A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.