Numbers 32 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

321 A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i videše zemlju jazirsku i zemlju galadsku da je dobra za stoku. 2 I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreći: 3 Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean, 4 ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke. 5 Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u nasledstvo, nemoj nas voditi preko Jordana. 6 A Mojsije reče sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim: Braća će vaša ići na vojsku, a vi hoćete ovde da ostanete? 7 Zašto obarate srce sinovima Izrailjevim da ne pređu u zemlju koju im je dao Gospod? 8 Tako su učinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varnije da uhode zemlju; 9 i otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevim da ne idu u zemlju koju im dade Gospod; 10 i razgnevi se onda Gospod, i zakle se govoreći: 11 Neće ti ljudi koji izađoše iz Misira, od dvadeset godina i više, videti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvim, 12 osim Haleva, sina Jefonijinog Kenezeja i Isusa sina Navinog, jer se sasvim držaše Gospoda. 13 I razgnevi se Gospod na Izrailja, i učini te se potucaše po pustinji četrdeset godina, dokle ne pomre sav onaj naraštaj koji činjaše zlo pred Gospodom. 14 A vi sada izađoste na mesto otaca svojih, rod grešnih ljudi, da umnožavate žestinu gneva Gospodnjeg na Izrailja. 15 Ako se odvratite od njega, On će ga još ostaviti u pustinji, i tako ćete upropastiti sav onaj narod. 16 A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: Mi smo radi samo torove načiniti ovde za stada svoja i gradove za decu svoju. 17 A sami ćemo naoružani junački poći pred sinovima Izrailjevim, dokle ih ne odvedemo na njihovo mesto; a naša deca neka stoje u gradovima tvrdim radi stanovnika te zemlje. 18 Nećemo se vratiti kućama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje nasledstvo. 19 Niti ćemo uzeti nasledstvo s njima s one strane Jordana ni dalje, ako nam dopadne nasledstvo s ove strane Jordana prema istoku. 20 Tada im reče Mojsije; ako ćete učiniti tako i ići pod oružjem pred Gospodom na vojsku, 21 ako svaki od vas pod oružjem pređe preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otera ispred sebe neprijatelja svojih, 22 i dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgrešite Gospodu ni Izrailju, onda će ova zemlja pripasti vama u nasledstvo pred Gospodom. 23 Ako li ne učinite tako, gle, zgrešićete Gospodu, i znajte da će vas greh vaš stići. 24 Gradite sebi gradove za decu svoju i torove za stoku svoju; i šta je izašlo iz usta vaših, učinite. 25 I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: Sluge će tvoje učiniti kako gospodar naš zapoveda. 26 Deca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovde će ostati u gradovima galadskim; 27 a sluge će tvoje preći svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš. 28 Tada Mojsije zapovedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinom i glavarima od domova otačkih među sinovima Izrailjevim, 29 i reče im: Ako pređu sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju galadsku u nasledstvo. 30 Ako li ne pređu s vama pod oružjem, onda neka im bude nasledstvo među vama u zemlji hananskoj. 31 I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: Kako je Gospod kazao slugama tvojim tako ćemo učiniti. 32 Preći ćemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju hanansku, a naše nasledstvo da bude s ove strane Jordana. 33 I dade Mojsije sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim i polovini plemena Manasije sina Josifovog carstvo Siona, cara amorejskog i carstvo Oga, cara vasanskog, zemlju i gradove po međama njenim, gradove one zemlje unaokolo. 34 I sagradiše sinovi Gadovi Devon i Atarot i Aroir. 35 I Atrot-Sofan i Jazir i Jogveju, 36 i Vet-Nimru i Vet-Aran, gradove tvrde, i torove za stoku. 37 A sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon i Elealiju i Kirijatajim, 38 i Navon i Valmeon predenuvši im imena, i Sivmu; i nadeše druga imena gradovima koje sagradiše. 39 A sinovi Mahira, sina Manasijinog otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji behu onde. 40 I Mojsije dade Galad Mahiru sinu Manasijinom, koji se onde naseli. 41 I Jair, sin Manasijin otide i uze sela njihova i prozva ih sela Jairova. 42 I Navav otide i uze Kenat sa selima njegovim, i prozva ga Navav po imenu svom.