1 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Kings 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
1 EMPERO el rey Salomón amó, á más de la hija de Faraón, muchas mujeres extranjeras: á las de Moab, á las de Ammón, á las de Idumea, á las de Sidón, y á las Hetheas;
2 од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
2 Gentes de las cuales Jehová había dicho á los hijos de Israel: No entraréis á ellas, ni ellas entrarán á vosotros; porque ciertamente harán inclinar vuestros corazones tras sus dioses. A éstas pues se juntó Salomón con amor.
3 Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
3 Y tuvo setecientas mujeres reinas, y trescientas concubinas; y sus mujeres torcieron su corazón.
4 И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.
4 Y ya que Salomón era viejo, sus mujeres inclinaron su corazón tras dioses ajenos; y su corazón no era perfecto con Jehová su Dios, como el corazón de su padre David.
5 И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.
5 Porque Salomón siguió á Astaroth, diosa de los Sidonios, y á Milcom, abominación de los Ammonitas.
6 И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.
6 E hizo Salomón lo malo en los ojos de Jehová, y no fué cumplidamente tras Jehová como David su padre.
7 Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.
7 Entonces edificó Salomón un alto á Chêmos, abominación de Moab, en el monte que está enfrente de Jerusalem; y á Moloch, abominación de los hijos de Ammón.
8 Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
8 Y así hizo para todas sus mujeres extranjeras, las cuales quemaban perfumes, y sacrificaban á sus dioses.
9 А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,
9 Y enojóse Jehová contra Salomón, por cuanto estaba su corazón desviado de Jehová Dios de Israel, que le había aparecido dos veces,
10 и беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.
10 Y le había mandado acerca de esto, que no siguiese dioses ajenos: mas él no guardó lo que le mandó Jehová.
11 И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.
11 Y dijo Jehová á Salomón: Por cuanto ha habido esto en ti, y no has guardado mi pacto y mis estatutos que yo te mandé, romperé el reino de ti, y lo entregaré á tu siervo.
12 Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.
12 Empero no lo haré en tus días, por amor de David tu padre: romperélo de la mano de tu hijo.
13 Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.
13 Sin embargo no romperé todo el reino, sino que daré una tribu á tu hijo, por amor de David mi siervo, y por amor de Jerusalem que yo he elegido.
14 И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.
14 Y Jehová suscitó un adversario á Salomón, á Adad, Idumeo, de la sangre real, el cual estaba en Edom.
15 Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
15 Porque cuando David estaba en Edom, y subió Joab el general del ejército á enterrar los muertos, y mató á todos los varones de Edom,
16 Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
16 (Porque seis meses habitó allí Joab, y todo Israel, hasta que hubo acabado á todo el sexo masculino en Edom;)
17 Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.
17 Entonces huyó Adad, y con él algunos varones Idumeos de los siervos de su padre, y fuése á Egipto; era entonces Adad muchacho pequeño.
18 И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.
18 Y levantáronse de Madián, y vinieron á Parán; y tomando consigo hombres de Parán, viniéronse á Egipto, á Faraón rey de Egipto, el cual le dió casa, y le señaló alimentos, y aun le dió tierra.
19 И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
19 Y halló Adad grande gracia delante de Faraón, el cual le dió por mujer á la hermana de su esposa, á la hermana de la reina Thaphnes.
20 И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.
20 Y la hermana de Thaphnes le parió á su hijo Genubath, al cual destetó Thaphnes dentro de la casa de Faraón; y estaba Genubath en casa de Faraón entre los hijos de Faraón.
21 А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.
21 Y oyendo Adad en Egipto que David había dormido con sus padres, y que era muerto Joab general del ejército, Adad dijo á Faraón: Déjame ir á mi tierra.
22 А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.
22 Y respondióle Faraón: ¿Por qué? ¿qué te falta conmigo, que procuras irte á tu tierra? Y él respondió: Nada; con todo, ruégote que me dejes ir.
23 Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског.
23 Despertóle también Dios por adversario á Rezón, hijo de Eliada, el cual había huído de su amo Adad-ezer, rey de Soba.
24 И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском.
24 Y había juntado gente contra él, y habíase hecho capitán de una compañía, cuando David deshizo á los [de Soba]. Después se fueron á Damasco, y habitaron allí, é hiciéronle rey en Damasco.
25 И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
25 Y fué adversario á Israel todos los días de Salomón; y fué otro mal con el de Adad, porque aborreció á Israel, y reinó sobre la Siria.
26 И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
26 Asimismo Jeroboam hijo de Nabat, Ephrateo de Sereda, siervo de Salomón, (su madre se llamaba Serva, mujer viuda) alzó su mano contra el rey.
27 А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог;
27 Y la causa por qué éste alzó mano contra el rey, fué esta: Salomón edificando á Millo, cerró el portillo de la ciudad de David su padre.
28 а Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог.
28 Y el varón Jeroboam era valiente [y] esforzado; y viendo Salomón al mancebo que era hombre activo, encomendóle todo el cargo de la casa de José.
29 Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу.
29 Aconteció pues en aquel tiempo, que saliendo Jeroboam de Jerusalem, topóle en el camino el profeta Ahías Silonita; y él estaba cubierto con una capa nueva; y estaban ellos dos solos en el campo.
30 И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада.
30 Y trabando Ahías de la capa nueva que tenía sobre sí, rompióla en doce pedazos,
31 И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
31 Y dijo á Jeroboam: Toma para ti los diez pedazos; porque así dijo Jehová Dios de Israel: He aquí que yo rompo el reino de la mano de Salomón, y á ti daré diez tribus;
32 Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих.
32 (Y él tendrá una tribu, por amor de David mi siervo, y por amor de Jerusalem, ciudad que yo he elegido de todas las tribus de Israel:)
33 Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
33 Por cuanto me han dejado, y han adorado á Astharoth diosa de los Sidonios, y á Chêmos dios de Moab, y á Moloch dios de los hijos de Ammón; y no han andado en mis caminos, para hacer lo recto delante de mis ojos, y mis estatutos, y mis derechos, como hizo David su padre.
34 Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје.
34 Empero no quitaré nada de su reino de sus manos, sino que lo retendré por caudillo todos los días de su vida, por amor de David mi siervo, al cual yo elegí, y él guardó mis mandamientos y mis estatutos:
35 Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена.
35 Mas yo quitaré el reino de la mano de su hijo, y darélo á ti, las diez tribus.
36 А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје.
36 Y á su hijo daré una tribu, para que mi siervo David tenga lámpara todos los días delante de mí en Jerusalem, ciudad que yo me elegí para poner en ella mi nombre.
37 Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
37 Yo pues te tomaré á ti, y tú reinarás en todas las cosas que deseare tu alma, y serás rey sobre Israel.
38 И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
38 Y será que, si prestares oído á todas las cosas que te mandare, y anduvieres en mis caminos, é hicieres lo recto delante de mis ojos, guardando mis estatutos y mis mandamientos, como hizo David mi siervo, yo seré contigo, y te edificaré casa firme, como la edifiqué á David, y yo te entregaré á Israel.
39 И мучићу семе Давидово зато, али не свагда.
39 Y yo afligiré la simiente de David á causa de esto, mas no para siempre.
40 Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун.
40 Procuró por tanto Salomón de matar á Jeroboam, pero levantándose Jeroboam, huyó á Egipto, á Sisac rey de Egipto, y estuvo en Egipto hasta la muerte de Salomón.
41 А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових?
41 Lo demás de los hechos de Salomón, y todas las cosas que hizo, y su sabiduría, ¿no están escritas en el libro de los hechos de Salomón?
42 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.
42 Y los días que Salomón reinó en Jerusalem sobre todo Israel, fueron cuarenta años.
43 И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место.
43 Y durmió Salomón con sus padres, y fué sepultado en la ciudad de su padre David: y reinó en su lugar Roboam su hijo.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Ahijah
Prophet whose word to Jeroboam is fulfilled when Rehoboam rejects the people's plea; his prophecy is also a source for Solomon's acts.
Cited in the guide: 1 Kings 11:29; 1 Kings 12:15; 1 Kings 14:4
Eliada
Named as the father of Rezon, who ruled over Aram.
Cited in the guide: 1 Kings 11:23
Genubath
The son born to Hadad and Tahpenes' sister, weaned by Tahpenes in Pharaoh's palace and raised among Pharaoh's sons.
Cited in the guide: 1 Kings 11:20
Hadad the Edomite
A young boy of Edom's royal line who fled to Egypt when Joab struck down Edom's males, married the sister of Queen Tahpenes, and was raised up by the LORD as an adversary of…
Cited in the guide: 1 Kings 11:14; 1 Kings 11:17; 1 Kings 11:19
Jeroboam
An Ephraimite from Zeredah, son of Nebat, whom Solomon put over the labor force of the house of Joseph and whom Ahijah told he would rule ten tribes; he became king of Israel,…
Cited in the guide: 1 Kings 11:26; 1 Kings 11:28; 1 Kings 12:20
Nebat
Named as the father of Jeroboam, first king of the northern kingdom; the sins of 'Jeroboam son of Nebat' become the standard for later kings of Israel.
Cited in the guide: 1 Kings 11:26; 1 Kings 12:2; 1 Kings 16:3
Rezon
Son of Eliada who fled from his master Hadadezer king of Zobah, gathered a band of raiders, took control of Damascus, and ruled over Aram as Israel's enemy throughout Solomon's…
Cited in the guide: 1 Kings 11:23; 1 Kings 11:24; 1 Kings 11:25
Shishak
King of Egypt who sheltered Jeroboam from Solomon and in Rehoboam's fifth year attacked Jerusalem and took the temple and palace treasures, including Solomon's gold shields.
Cited in the guide: 1 Kings 11:40; 1 Kings 14:25; 2 Chronicles 12:2
Solomon
David's son who built the temple and became famous for God-given wisdom.
Cited in the guide: 1 Kings 1-11; 1 Chron. 3:5; Matt. 1:6-7
Tahpenes
Pharaoh's wife, whose sister Pharaoh gave to Hadad in marriage and who herself weaned Hadad's son Genubath in Pharaoh's palace.
Cited in the guide: 1 Kings 11:19; 1 Kings 11:20
Zeruah
A widow named as the mother of Jeroboam son of Nebat.
Cited in the guide: 1 Kings 11:26
Cross references (42)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Deuteronomy 17:17; Proverbs 6:24; Nehemiah 13:23–27; 1 Kings 11:8; Proverbs 2:16
- 2 Exodus 34:16; Deuteronomy 7:3–4; Joshua 23:12–13; 2 Corinthians 6:14–16; 1 Corinthians 15:33
- 3 2 Samuel 5:13–16; Ecclesiastes 7:28; Judges 9:5; 2 Chronicles 11:21; 2 Samuel 3:2–5
- 4 1 Kings 9:4; 1 Kings 8:61; 1 Chronicles 28:9; 1 Kings 11:6; 2 Chronicles 17:3
- 5 Judges 2:13; 1 Kings 11:7; 2 Kings 23:13; 1 Kings 11:33; Judges 10:6
- 6 Numbers 14:24; Joshua 14:14; Joshua 14:8
- 7 Numbers 21:29; Judges 11:24; Acts 7:43; Leviticus 26:30; Psalm 78:58
- 8 1 Kings 11:1; Ezekiel 16:22–29; Hosea 4:11–12; 1 Corinthians 10:11–12; 1 Corinthians 10:20–22
- 9 1 Kings 9:2; 1 Kings 3:5; Numbers 12:9; 2 Samuel 6:7; Exodus 4:14
- 10 1 Kings 6:12–13; 1 Kings 9:4–7; 2 Chronicles 7:17–22
- 11 1 Kings 12:15–16; 1 Kings 11:31; 2 Kings 17:21; Isaiah 29:13–14; 1 Kings 12:20
- 12 Genesis 12:2; Genesis 19:29; 2 Kings 22:19–20; 2 Kings 20:17; 2 Kings 20:19
- 13 1 Kings 12:20; Deuteronomy 12:11; 1 Kings 11:32; Deuteronomy 12:5; Psalm 132:13–14
- 14 2 Samuel 7:14; Isaiah 10:26; Isaiah 13:17; Psalm 89:30–34; 1 Kings 12:15
- 15 2 Samuel 8:14; 1 Chronicles 18:12–13; Deuteronomy 20:13; Numbers 24:18–19; Psalm 108:10
- 17 Matthew 2:13–14; 2 Kings 11:2; 2 Samuel 4:4; Exodus 2:1–10
- 18 Numbers 10:12; Deuteronomy 33:2; Deuteronomy 1:1; Genesis 25:4; Numbers 22:4
- 19 Genesis 39:21; Acts 7:10; Genesis 39:4; Jeremiah 43:7–9; Acts 7:21
- 20 1 Samuel 1:24; Genesis 21:7
- 21 1 Kings 2:10; 1 Samuel 9:26; Joshua 2:21; 2 Samuel 3:21; 1 Kings 2:34
- 22 Luke 22:35; Psalm 37:8; 2 Samuel 18:22–23; Mark 14:31; Jeremiah 2:31
- 23 2 Samuel 8:3; 1 Kings 11:14; 1 Chronicles 18:3–9; 1 Chronicles 19:16–19; Isaiah 45:5
- 24 2 Samuel 10:18; 2 Samuel 10:8; 1 Kings 19:15; 1 Kings 20:34; Acts 9:2
- 25 Zechariah 11:8; 2 Samuel 16:21; Deuteronomy 23:7; 2 Chronicles 15:2; Psalm 106:40
- 26 2 Chronicles 13:6; 1 Kings 12:2; 1 Samuel 1:1; 2 Samuel 20:21; 1 Kings 11:11
- 27 1 Kings 9:24; 1 Kings 9:15; 2 Samuel 5:7; 2 Samuel 20:21; Amos 9:11
- 28 Proverbs 22:29; 2 Samuel 19:20; 1 Kings 5:16; Isaiah 14:25; Judges 1:22–23
- 29 2 Chronicles 9:29; 1 Kings 14:2; 1 Kings 12:15; Genesis 4:8; Joshua 18:1
- 30 1 Samuel 15:27–28; 1 Samuel 24:4–5
- 31 1 Kings 11:11–12
- 32 1 Kings 11:13; 1 Kings 12:20–21; 1 Kings 14:21
- 33 1 Kings 11:5–7; 1 Kings 11:9; Hosea 4:17; Jeremiah 2:13; 1 Kings 6:12–13
- 34 Habakkuk 3:2; Job 11:6; 1 Kings 11:31; Psalm 103:10; 1 Kings 11:12–13
- 35 Exodus 20:5–6; 1 Kings 12:20; 2 Chronicles 10:15–17; 1 Kings 11:12; 1 Kings 12:15–17
- 36 1 Kings 11:13; 2 Kings 8:19; 1 Kings 15:4; Psalm 132:17; 2 Chronicles 21:7
- 37 2 Samuel 3:21; 1 Kings 11:26; Deuteronomy 14:26
- 38 2 Samuel 7:11; Joshua 1:5; Deuteronomy 31:8; 1 Kings 14:7–14; Deuteronomy 15:5
- 39 Isaiah 9:7; Luke 2:11; Isaiah 11:1–10; Luke 1:32–33; 1 Kings 14:25–26
- 40 2 Chronicles 12:2–9; Proverbs 21:30; Isaiah 46:10; Lamentations 3:37; 1 Kings 14:25–26
- 41 2 Chronicles 9:29–31
- 42 1 Kings 2:11
- 43 2 Kings 21:18; 1 Kings 2:10; Matthew 1:7; Matthew 1:5; 2 Chronicles 28:27
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… him Scripture is not silent, but accuses him of being a lover of strange women; for in the beginning of his reign he was inflamed with a desire for wisdom, but after he had attained it through spiritual love, he lost it through carnal lust.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)