Ecclesiastes · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Ecclesiastes 3 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1 PARA todas las cosas hay sazón, y todo lo que se quiere debajo del cielo, [tiene su] tiempo:
2 Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2 Tiempo de nacer, y tiempo de morir; tiempo de plantar, y tiempo de arrancar lo plantado;
3 Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3 Tiempo de matar, y tiempo de curar; tiempo de destruir, y tiempo de edificar;
4 Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4 Tiempo de llorar, y tiempo de reir; tiempo de endechar, y tiempo de bailar;
5 Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5 Tiempo de esparcir las piedras, y tiempo de allegar las piedras; tiempo de abrazar, y tiempo de alejarse de abrazar;
6 Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6 Tiempo de agenciar, y tiempo de perder; tiempo de guardar, y tiempo de arrojar;
7 Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7 Tiempo de romper, y tiempo de coser; tiempo de callar, y tiempo de hablar;
8 Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8 Tiempo de amar, y tiempo de aborrecer; tiempo de guerra, y tiempo de paz.
9 Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9 ¿Qué provecho tiene el que trabaja en lo que trabaja?
10 Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10 Yo he visto el trabajo que Dios ha dado á los hijos de los hombres para que en él se ocupasen.
11 Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11 Todo lo hizo hermoso en su tiempo: y aun el mundo dió en su corazón, de tal manera que no alcance el hombre la obra de Dios desde el principio hasta el cabo.
12 Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12 Yo he conocido que no hay mejor para ellos, que alegrarse, y hacer bien en su vida:
13 И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13 Y también que es don de Dios que todo hombre coma y beba, y goce el bien de toda su labor.
14 Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14 He entendido que todo lo que Dios hace, eso será perpetuo: sobre aquello no se añadirá, ni de ello se disminuirá; y hácelo Dios, para que delante de él teman los hombres.
15 Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15 Aquello que fué, ya es: y lo que ha de ser, fué ya; y Dios restaura lo que pasó.
16 Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16 Vi más debajo del sol: en lugar del juicio, allí la impiedad; y en lugar de la justicia, allí la iniquidad.
17 И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17 Y dije yo en mi corazón: Al justo y al impío juzgará Dios; porque allí hay tiempo á todo lo que se quiere y sobre todo lo que se hace.
18 Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18 Dije en mi corazón, en orden á la condición de los hijos de los hombres, que Dios los probaría, para que así echaran de ver ellos mismos que son [semejantes] á las bestias.
19 Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19 Porque el suceso de los hijos de los hombres, y el suceso del animal, el mismo suceso es: como mueren los unos, así mueren los otros; y una misma respiración tienen todos; ni tiene más el hombre que la bestia: porque todo es vanidad.
20 Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20 Todo va á un lugar: todo es hecho del polvo, y todo se tornará en el mismo polvo.
21 Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21 ¿Quién sabe que el espíritu de los hijos de los hombres suba arriba, y que el espíritu del animal descienda debajo de la tierra?
22 Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22 Así que he visto que no hay cosa mejor que alegrarse el hombre con lo que hiciere; porque esta es su parte: porque ¿quién lo llevará para que vea lo que ha de ser después de él?
Cross references (22)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Ecclesiastes 3:17; Matthew 16:3; Ecclesiastes 8:5–6; Ecclesiastes 7:14; 2 Kings 5:26
- 2 Hebrews 9:27; Job 14:5; Matthew 15:13; Jeremiah 18:7–10; John 16:21
- 3 Hosea 6:1–2; 1 Samuel 2:6; Jeremiah 45:4; Jeremiah 31:28; Deuteronomy 32:39
- 4 Romans 12:15; Psalm 30:5; James 4:9; John 16:20–22; Psalm 126:1–2
- 5 2 Kings 3:25; Joshua 10:27; Joshua 4:3–9; Joel 2:16; 1 Samuel 21:4–5
- 6 Philippians 3:7–8; Luke 9:24–25; Mark 8:35–37; Matthew 16:25–26; Mark 10:28–30
- 7 Micah 7:5; Amos 5:13; Esther 4:13–14; Lamentations 3:28; Acts 4:20
- 8 Ephesians 5:25; Ephesians 5:28–29; Luke 14:26; 1 Kings 5:4; 2 Chronicles 19:2
- 9 Ecclesiastes 1:3; Proverbs 14:23; Ecclesiastes 5:16; Ecclesiastes 2:22–23; Matthew 16:26
- 10 Ecclesiastes 1:13–14; Genesis 3:19; Ecclesiastes 2:26; 1 Thessalonians 2:9; 2 Thessalonians 3:8
- 11 Romans 11:33; Romans 1:19–20; Job 11:7; Ecclesiastes 8:17; Job 5:9
- 12 Psalm 37:3; Ecclesiastes 3:22; 1 Timothy 6:18; 1 Thessalonians 5:15–16; Acts 20:35
- 13 Ecclesiastes 9:7; Ecclesiastes 2:24; Isaiah 65:21–23; Psalm 128:2; Ecclesiastes 5:18–20
- 14 James 1:17; Psalm 33:11; Romans 11:36; Acts 5:39; Proverbs 30:6
- 15 Ecclesiastes 1:9–10; Ecclesiastes 6:10
- 16 Ecclesiastes 4:1; Ecclesiastes 5:8; 1 Kings 21:9–21; Psalm 58:1–2; Acts 23:3
- 17 2 Corinthians 5:10; Ecclesiastes 12:14; Ecclesiastes 3:1; Matthew 16:27; Psalm 98:9
- 18 Psalm 73:22; Psalm 49:12; Hebrews 9:27; 2 Peter 2:12; Genesis 3:17–19
- 19 Psalm 49:12; Psalm 49:20; Job 14:10–12; Ecclesiastes 2:14; Psalm 89:47–48
- 20 Genesis 3:19; Job 34:15; Ecclesiastes 12:7; Numbers 27:13; Job 10:9–10
- 21 Ecclesiastes 12:7; John 14:3; 2 Corinthians 5:1; Luke 16:22–23; Philippians 1:23
- 22 Ecclesiastes 2:24; Ecclesiastes 3:11–12; Ecclesiastes 8:7; Ecclesiastes 6:12; Ecclesiastes 10:14
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… knoweth the things of a man, save the spirit of man which is in him?" or of beast, as in the book of Solomon, "Who knoweth the spirit of man that goeth upward, and the spirit of the beast that goeth downward to the earth?" or of that physical spirit which is called wind, for so the Psalmist calls it: …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
And what Solomon spoke of others will suit you also; for he said, in that case, There is a time to bear and a time to die; but to you, in the reverse order, there was a time to die and a time to be born; and one and the same time effected both of these, and your birth …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
As of even honey repletion and satiety, though it be of honey, produce vomiting; and, as Solomon says and I think, there is a time for every thing, and that which is good ceases to be good if it be not done in a good way; just as a flower is quite out of season in winter, and just as …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Or perhaps this was the time for silence spoken of by Solomon the wise. For, when life is buffeted by so fierce a storm that all the intelligence of those who are instructed in the word is filled with the deceit of false reasoning and confounded, like an eye filled with dust, when men are stunned by strange and awful …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)
And, accordingly, if these last had been still alive at the advent of our Lord, when the time not of casting stones away but of gathering them together had come, they would have immediately made themselves eunuchs for the kingdom of heaven's sake.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)