Hebrews · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Hebrews 6 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
1 POR tanto, dejando la palabra del comienzo [en la doctrina] de Cristo, vamos adelante á la perfección; no echando otra vez el fundamento del arrepentimiento de obras muertas, y de la fe en Dios,
2 науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
2 De la doctrina de bautismos, y de la imposición de manos, y de la resurrección de los muertos, y del juicio eterno.
3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
3 Y esto haremos á la verdad, si Dios [lo] permitiere.
4 Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
4 Porque es imposible que los que una vez fueron iluminados y gustaron el don celestial, y fueron hechos partícipes del Espíritu Santo,
5 и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
5 Y asimismo gustaron la buena palabra de Dios, y las virtudes del siglo venidero,
6 опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
6 Y recayeron, sean otra vez renovados para arrepentimiento, crucificando de nuevo para sí mismos al Hijo de Dios, y exponiéndole á vituperio.
7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
7 Porque la tierra que embebe el agua que muchas veces vino sobre ella, y produce hierba provechosa á aquellos de los cuales es labrada, recibe bendición de Dios:
8 а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
8 Mas la que produce espinas y abrojos, es reprobada, y cercana de maldición; cuyo fin será el ser abrasada.
9 Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
9 Pero de vosotros, oh amados, esperamos mejores cosas, y más cercanas á salud, aunque hablamos así.
10 Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
10 Porque Dios no es injusto para olvidar vuestra obra y el trabajo de amor que habéis mostrado á su nombre, habiendo asistido y asistiendo aún á los santos.
11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
11 Mas deseamos que cada uno de vosotros muestre la misma solicitud hasta el cabo, para cumplimiento de la esperanza:
12 да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
12 Que no os hagáis perezosos, mas imitadores de aquellos que por la fe y la paciencia heredan las promesas.
13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
13 Porque prometiendo Dios á Abraham, no pudiendo jurar por otro mayor, juró por sí mismo,
14 говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
14 Diciendo: De cierto te bendeciré bendiciendo, y multiplicando te multiplicaré.
15 И тако трпећи дуго, доби обећање.
15 Y así, esperando con largura de ánimo, alcanzó la promesa.
16 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
16 Porque los hombres ciertamente por el mayor [que ellos] juran: y el fin de todas sus controversias es el juramento para confirmación.
17 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
17 Por lo cual, queriendo Dios mostrar más abundantemente á los herederos de la promesa la inmutabilidad de su consejo, interpuso juramento;
18 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
18 Para que por dos cosas inmutables, en las cuales es imposible que Dios mienta, tengamos un fortísimo consuelo, los que nos acogemos á trabarnos de la esperanza propuesta:
19 који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
19 La cual tenemos como segura y firme ancla del alma, y que entra hasta dentro del velo;
20 где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
20 Donde entró por nosotros [como] precursor Jesús, hecho Pontífice eternalmente según el orden de Melchîsedec.
Cross references (20)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Hebrews 5:12–14; 2 Corinthians 7:1; Hebrews 9:14; Hebrews 12:13; Acts 26:20
- 2 1 Corinthians 15:13–57; Romans 6:3–5; Acts 17:31–32; Acts 6:6; Acts 10:47
- 3 Acts 18:21; 1 Corinthians 16:7; 1 Corinthians 4:19; James 4:15; Romans 15:32
- 4 Hebrews 10:26–29; 2 Peter 2:20–22; Matthew 5:13; John 15:6; Matthew 7:21–22
- 5 1 Peter 2:3; Luke 8:13; Matthew 13:20–21; Mark 4:16–17; 2 Peter 2:20
- 6 2 Peter 2:21; Hebrews 10:29; Hebrews 6:4; 1 John 5:16; Isaiah 1:28
- 7 Hosea 10:12; Isaiah 44:3; Psalm 65:9–13; Isaiah 55:10–13; Joel 2:21–26
- 8 John 15:6; Genesis 3:17–18; Luke 13:7–9; Deuteronomy 29:28; Jeremiah 44:22
- 9 Hebrews 10:39; Hebrews 6:4–6; Matthew 5:3–12; Hebrews 2:3; 2 Corinthians 7:10
- 10 Hebrews 13:16; Matthew 10:42; Galatians 6:10; 1 Thessalonians 1:3; Colossians 3:17
- 11 2 Peter 1:5–8; Hebrews 3:6; Romans 5:2–5; Hebrews 3:14; 2 Peter 1:10
- 12 Hebrews 13:7; Hebrews 10:36; Romans 12:11; 1 John 2:25; Jeremiah 6:16
- 13 Genesis 22:15–18; Luke 1:73; Psalm 105:9–10; Micah 7:20; Isaiah 45:23
- 14 Genesis 22:17; Deuteronomy 1:10; Nehemiah 9:23; Exodus 32:13; Genesis 17:2
- 15 Genesis 12:2–3; Romans 4:17–25; Genesis 15:2–6; Hebrews 6:12; Genesis 21:2–7
- 16 Exodus 22:11; Hebrews 6:13; Genesis 21:30–31; Joshua 9:15–20; Genesis 31:53
- 17 Proverbs 19:21; Hebrews 6:18; Isaiah 55:11; Isaiah 14:24; Hebrews 11:9
- 18 Numbers 23:19; Titus 1:2; 1 Samuel 15:29; 2 Timothy 2:13; Romans 3:4
- 19 Psalm 43:5; Romans 5:5–10; Romans 8:28–39; Hebrews 9:7; Leviticus 16:15
- 20 Hebrews 4:14; Hebrews 3:1; Hebrews 5:6; Hebrews 5:10; Romans 8:34
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
You have heard how much Paul found fault with the Hebrews for wishing to be always learning about the same things. And with good reason: "For when for the time ye ought to be teachers, ye have need again that some one teach you the elements of the first principles of the oracles of God." ( c. v.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
… us have regard to the completion; not laying again the foundation of repentance from dead works, and of faith toward God, of the doctrine of the baptismal font, and of the laying on of hands, and of resurrection of the dead, and of eternal judgment." This is the copious supply of milk, without which even they cannot live, who have …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
For it is impossible, he saith, for those who were once enlightened, &c., to renew them again unto repentance: seeing they crucify to themselves the Christ afresh, and put Him to an open shame.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 9 (1899)
By Himself: for He hath no greater by whom to swear. By Himself He confirmeth His promises: by Himself He confirmeth His threats.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)