Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 37 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.
1 ACONTECIÓ pues, que el rey Ezechîas, oído esto, rasgó sus vestidos, y cubierto de saco vino á la casa de Jehová.
1 When King Hezekiah heard it, he tore his clothes, covered himself with sackcloth, and went into Yahweh’s house.
2 И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом.
2 Y envió á Eliacim mayordomo, y á Sebna escriba, y á los ancianos de los sacerdotes, cubiertos de sacos, á Isaías profeta, hijo de Amoz.
2 He sent Eliakim, who was over the household, and Shebna the scribe, and the elders of the priests, covered with sackcloth, to Isaiah the prophet, the son of Amoz.
3 И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.
3 Los cuales le dijeron: Ezechîas dice así: Día de angustia, de reprensión y de blasfemia, es este día: porque los hijos han llegado hasta la rotura, y no hay fuerza en la que pare.
3 They said to him, “Hezekiah says, ‘Today is a day of trouble, and of rebuke, and of rejection; for the children have come to the birth, and there is no strength to give birth.
4 Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.
4 Quizá oirá Jehová tu Dios las palabras de Rabsaces, al cual envió el rey de Asiria su señor á blasfemar al Dios vivo, y á reprender con las palabras que oyó Jehová tu Dios: alza pues oración tú por las reliquias que aun han quedado.
4 It may be Yahweh your God will hear the words of Rabshakeh, whom the king of Assyria his master has sent to defy the living God, and will rebuke the words which Yahweh your God has heard. Therefore lift up your prayer for the remnant that is left.’”
5 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
5 Vinieron pues los siervos de Ezechîas á Isaías.
5 So the servants of King Hezekiah came to Isaiah.
6 И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.
6 Y díjoles Isaías: Diréis así á vuestro señor: Así dice Jehová: No temas por las palabras que has oído, con las cuales me han blasfemado los siervos del rey de Asiria.
6 Isaiah said to them, “Tell your master, ‘Yahweh says, “Don’t be afraid of the words that you have heard, with which the servants of the king of Assyria have blasphemed me.
7 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.
7 He aquí que yo doy en él un espíritu, y oirá un rumor, y volveráse á su tierra: y yo haré que en su tierra caiga á cuchillo.
7 Behold, I will put a spirit in him and he will hear news, and will return to his own land. I will cause him to fall by the sword in his own land.”’”
8 И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.
8 Vuelto pues Rabsaces, halló al rey de Asiria que batía á Libna; porque ya había oído que se había apartado de Lachîs.
8 So Rabshakeh returned, and found the king of Assyria warring against Libnah, for he heard that he had departed from Lachish.
9 А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи:
9 Mas oyendo decir de Tirhakah rey de Etiopía: He aquí que ha salido para hacerte guerra: en oyéndolo, envió mensajeros á Ezechîas, diciendo:
9 He heard news concerning Tirhakah king of Ethiopia, “He has come out to fight against you.” When he heard it, he sent messengers to Hezekiah, saying,
10 Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.
10 Diréis así á Ezechîas rey de Judá: No te engañe tu Dios en quien tú confías, diciendo: Jerusalem no será entregada en mano del rey de Asiria.
10 “Thus you shall speak to Hezekiah king of Judah, saying, ‘Don’t let your God in whom you trust deceive you, saying, “Jerusalem won’t be given into the hand of the king of Assyria.”
11 Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?
11 He aquí que tú oiste lo que hicieron los reyes de Asiria á todas las tierras, que las destruyeron; ¿y escaparás tú?
11 Behold, you have heard what the kings of Assyria have done to all lands, by destroying them utterly. Shall you be delivered?
12 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару?
12 ¿Libraron los dioses de las gentes á los que destruyeron mis antepasados, á Gozán, y Harán, Rezeph, y á los hijos de Edén que moraban en Thelasar?
12 Have the gods of the nations delivered them, which my fathers have destroyed, Gozan, Haran, Rezeph, and the children of Eden who were in Telassar?
13 Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
13 ¿Dónde está el rey de Amath, y el rey de Arphad, el rey de la ciudad de Sepharvaim, de Henah, y de Hivah?
13 Where is the king of Hamath, and the king of Arpad, and the king of the city of Sepharvaim, of Hena, and Ivvah?’”
14 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
14 Y tomó Ezechîas las cartas de mano de los mensajeros, y leyólas; y subió á la casa de Jehová, y las extendió delante de Jehová.
14 Hezekiah received the letter from the hand of the messengers and read it. Then Hezekiah went up to Yahweh’s house, and spread it before Yahweh.
15 И помоли се Језекија Господу говорећи:
15 Entonces Ezechîas oró á Jehová, diciendo:
15 Hezekiah prayed to Yahweh, saying,
16 Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу.
16 Jehová de los ejércitos, Dios de Israel, que moras entre los querubines, sólo tú eres Dios sobre todos los reinos de la tierra; tú hiciste los cielos y la tierra.
16 “Yahweh of Armies, the God of Israel, who is enthroned among the cherubim, you are the God, even you alone, of all the kingdoms of the earth. You have made heaven and earth.
17 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог.
17 Inclina, oh Jehová, tu oído, y oye; abre, oh Jehová, tus ojos, y mira: y oye todas las palabras de Sennachêrib, el cual ha enviado á blasfemar al Dios viviente.
17 Turn your ear, Yahweh, and hear. Open your eyes, Yahweh, and behold. Hear all of the words of Sennacherib, who has sent to defy the living God.
18 Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове,
18 Ciertamente, oh Jehová, los reyes de Asiria destruyeron todas las tierras y sus comarcas,
18 Truly, Yahweh, the kings of Assyria have destroyed all the countries and their land,
19 и побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше.
19 Y entregaron los dioses de ellos al fuego: porque no eran dioses, sino obra de manos de hombre, leño y piedra: por eso los deshicieron.
19 and have cast their gods into the fire; for they were no gods, but the work of men’s hands, wood and stone; therefore they have destroyed them.
20 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ.
20 Ahora pues, Jehová Dios nuestro, líbranos de su mano, para que todos los reinos de la tierra conozcan que sólo tú eres Jehová.
20 Now therefore, Yahweh our God, save us from his hand, that all the kingdoms of the earth may know that you are Yahweh, even you only.”
21 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског.
21 Entonces Isaías hijo de Amoz, envió á decir á Ezechîas: Jehová Dios de Israel dice así: Acerca de lo que me rogaste sobre Sennachêrib rey de Asiria,
21 Then Isaiah the son of Amoz sent to Hezekiah, saying, “Yahweh, the God of Israel says, ‘Because you have prayed to me against Sennacherib king of Assyria,
22 Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.
22 Esto es lo que Jehová habló de él: Hate menospreciado, y ha hecho escarnio de ti la virgen hija de Sión: meneó su cabeza á tus espaldas la hija de Jerusalem.
22 this is the word which Yahweh has spoken concerning him: The virgin daughter of Zion has despised you and ridiculed you. The daughter of Jerusalem has shaken her head at you.
23 Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На Свеца Израиљевог.
23 ¿A quién injuriaste y á quién blasfemaste? ¿contra quién has alzado tu voz, y levantado tus ojos en alto? Contra el Santo de Israel.
23 Whom have you defied and blasphemed? Against whom have you exalted your voice and lifted up your eyes on high? Against the Holy One of Israel.
24 Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изађох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његовог Кармила.
24 Por mano de tus siervos denostaste al Señor, y dijiste: Yo con la multitud de mis carros subiré á las alturas de los montes, á las laderas del Líbano; cortaré sus altos cedros, sus hayas escogidas; vendré después á lo alto de su límite, al monte de su Carmel.
24 By your servants, you have defied the Lord, and have said, “With the multitude of my chariots I have come up to the height of the mountains, to the innermost parts of Lebanon. I will cut down its tall cedars and its choice cypress trees. I will enter into its farthest height, the forest of its fruitful field.
25 Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.
25 Yo cavé, y bebí las aguas; y con las pisadas de mis pies secaré todos los ríos de lugares atrincherados.
25 I have dug and drunk water, and with the sole of my feet I will dry up all the rivers of Egypt.”
26 Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.
26 ¿No has oído decir que de mucho tiempo ha yo lo hice, que de días antiguos lo he formado? Helo hecho venir ahora, y será para destrucción de ciudades fuertes en montones de ruinas.
26 “‘Have you not heard how I have done it long ago, and formed it in ancient times? Now I have brought it to pass, that it should be yours to destroy fortified cities, turning them into ruinous heaps.
27 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.
27 Y sus moradores, cortos de manos, quebrantados y confusos, serán como grama del campo y hortaliza verde, como hierba de los tejados, que antes de sazón se seca.
27 Therefore their inhabitants had little power. They were dismayed and confounded. They were like the grass of the field, and like the green herb, like the grass on the housetops, and like a field before its crop has grown.
28 Знам сеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме.
28 Conocido he tu estado, tu salida y tu entrada, y tu furor contra mí.
28 But I know your sitting down, your going out, your coming in, and your raging against me.
29 Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.
29 Porque contra mí te airaste, y tu estruendo ha subido á mis oídos: pondré pues mi anzuelo en tu nariz, y mi freno en tus labios, y haréte tornar por el camino por donde viniste.
29 Because of your raging against me, and because your arrogance has come up into my ears, therefore I will put my hook in your nose and my bridle in your lips, and I will turn you back by the way by which you came.
30 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих.
30 Y esto te será por señal: Comerás este año lo que nace de suyo, y el año segundo lo que nace de suyo: y el año tercero sembraréis y segaréis, y plantaréis viñas, y comeréis su fruto.
30 “‘This shall be the sign to you: You will eat this year that which grows of itself, and in the second year that which springs from it; and in the third year sow and reap and plant vineyards, and eat their fruit.
31 Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.
31 Y el residuo de la casa de Judá que hubiere escapado, tornará á echar raíz abajo, y hará fruto arriba.
31 The remnant that is escaped of the house of Judah will again take root downward, and bear fruit upward.
32 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.
32 Porque de Jerusalem saldrán reliquias, y del monte de Sión salvamento: el celo de Jehová de los ejércitos hará esto.
32 For out of Jerusalem a remnant will go out, and survivors will escape from Mount Zion. The zeal of Yahweh of Armies will perform this.’
33 Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.
33 Por tanto, así dice Jehová acerca del rey de Asiria: No entrará en esta ciudad, ni echará saeta en ella: no vendrá delante de ella escudo, ni será echado contra ella baluarte.
33 “Therefore Yahweh says concerning the king of Assyria, ‘He will not come to this city, nor shoot an arrow there, neither will he come before it with shield, nor cast up a mound against it.
34 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.
34 Por el camino que vino se tornará, y no entrará en esta ciudad, dice Jehová:
34 He will return the way that he came, and he won’t come to this city,’ says Yahweh.
35 Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог.
35 Pues yo ampararé á esta ciudad para salvarla por amor de mí, y por amor de David mi siervo.
35 ‘For I will defend this city to save it, for my own sake, and for my servant David’s sake.’”
36 Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.
36 Y salió el ángel de Jehová, é hirió ciento ochenta y cinco mil en el campo de los Asirios: y cuando se levantaron por la mañana, he aquí que todo era cuerpos de muertos.
36 Then Yahweh’s angel went out and struck one hundred and eighty-five thousand men in the camp of the Assyrians. When men arose early in the morning, behold, these were all dead bodies.
37 Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.
37 Entonces Sennachêrib rey de Asiria partiéndose se fué, y volvióse, é hizo su morada en Nínive.
37 So Sennacherib king of Assyria departed, went away, returned to Nineveh, and stayed there.
38 И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.
38 Y acaeció, que estando orando en el templo de Nisroch su dios, Adremelech y Sarezer, sus hijos, le hirieron á cuchillo, y huyeron á la tierra de Ararat; y reinó en su lugar Esar-hadón su hijo.
38 As he was worshiping in the house of Nisroch his god, Adrammelech and Sharezer his sons struck him with the sword; and they escaped into the land of Ararat. Esar Haddon his son reigned in his place.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Adrammelech
A son of Sennacherib who with his brother Sharezer put their father to the sword in the temple of Nisroch and escaped to the land of Ararat.
Cited in the guide: 2 Kings 19:37; Isaiah 37:38
Esar-haddon
Sennacherib's son, who reigned in his father's place after Adrammelech and Sharezer killed him.
Cited in the guide: 2 Kings 19:37; Ezra 4:2; Isaiah 37:38
Hezekiah
A great reformer who trusted God and saw Jerusalem delivered from Assyria.
Cited in the guide: 2 Kings 18-20; 2 Chron. 29-32; Isa. 36-39; Matt. 1:9-10
Tirhakah
King of Cush about whom Sennacherib was warned that he had set out to fight him.
Cited in the guide: 2 Kings 19:9; Isaiah 37:9
Cross references (37)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Kings 19:1–37; 2 Kings 22:11; Isaiah 36:22–37:38; Ezra 9:5; Job 1:20–21
- 2 Isaiah 1:1; Joel 1:13; 2 Chronicles 20:20; 2 Kings 19:2; 2 Kings 18:18
- 3 Isaiah 66:9; Hosea 13:13; 2 Kings 19:3; Psalm 50:15; Isaiah 26:17–18
- 4 Isaiah 36:20; Isaiah 1:9; Psalm 106:23; Isaiah 10:22; Isaiah 8:7–8
- 6 Isaiah 7:4; Isaiah 35:4; Mark 5:36; 2 Chronicles 20:15–20; Isaiah 41:10–14
- 7 2 Chronicles 32:21; Isaiah 31:8–9; Job 15:21; Isaiah 17:13–14; 2 Kings 7:6
- 8 Joshua 10:29; Joshua 21:13; 2 Kings 8:22; Joshua 10:31–34; Joshua 15:39
- 9 Isaiah 18:1; 1 Samuel 23:27–28; Isaiah 20:5; Isaiah 37:7
- 10 Isaiah 36:15; 2 Kings 18:5; Psalm 22:8; 2 Chronicles 32:7–8; Matthew 27:43
- 11 Isaiah 36:18–20; 2 Kings 17:4–6; Isaiah 10:7–14; Isaiah 37:18–19; Isaiah 14:17
- 12 Genesis 11:31; 2 Kings 17:6; 2 Kings 18:11; Acts 7:2; 2 Kings 19:12
- 13 Jeremiah 49:23; Isaiah 10:9; 2 Kings 18:34; 2 Kings 17:24; 2 Kings 17:30–31
- 14 Psalm 123:1–4; 2 Kings 19:14; Psalm 62:1–3; Isaiah 37:1; Psalm 74:10
- 15 2 Chronicles 14:11; Daniel 9:3–4; 1 Samuel 7:8–9; 2 Chronicles 20:6–12; 2 Kings 19:15–19
- 16 Psalm 99:1; Exodus 25:22; Psalm 86:10; Isaiah 44:24; 1 Samuel 4:4
- 17 2 Chronicles 6:40; Psalm 17:6; 1 Peter 3:12; Psalm 74:22; Psalm 10:14–15
- 18 Nahum 2:11–12; 2 Kings 15:29; 2 Kings 17:6; 2 Kings 17:24; 1 Chronicles 5:26
- 19 Psalm 115:4–8; Isaiah 40:19–21; Isaiah 10:9–11; Hosea 8:6; Exodus 32:20
- 20 Psalm 46:10; 1 Kings 18:36–37; Psalm 83:17–18; Isaiah 42:8; Malachi 1:11
- 21 Isaiah 65:24; Psalm 91:15; Isaiah 38:3–6; 2 Kings 19:20–21; Daniel 9:20–23
- 22 Job 16:4; Isaiah 1:8; Lamentations 2:13; Psalm 9:14; Zechariah 2:10
- 23 Ezekiel 39:7; Daniel 5:20–23; Daniel 7:25; Ezekiel 28:9; 2 Thessalonians 2:4
- 24 Isaiah 14:8; Isaiah 10:18; Isaiah 36:9; Daniel 4:30; Daniel 4:8–14
- 25 1 Kings 20:10; Deuteronomy 11:10; Isaiah 36:12; 2 Kings 19:23–24
- 26 Acts 4:27–28; Acts 2:23; Isaiah 46:10–11; 1 Peter 2:8; Isaiah 10:15
- 27 Psalm 129:6; Psalm 127:1–2; Jeremiah 37:10; Psalm 90:5–6; Isaiah 19:16
- 28 Revelation 2:13; Psalm 139:1–11; Jeremiah 23:23–24; Proverbs 5:21; Proverbs 15:3
- 29 Isaiah 10:12; Isaiah 37:34; Ezekiel 38:4; Isaiah 30:28; Ezekiel 29:4
- 30 2 Kings 19:29; Leviticus 25:4–5; Isaiah 7:14; 2 Kings 20:9; 1 Kings 13:3–5
- 31 Isaiah 27:6; 2 Kings 19:30–31; Psalm 80:9; Isaiah 1:9; Romans 11:5
- 32 Isaiah 9:7; 2 Kings 19:31; Joel 2:18; Zechariah 1:14; Isaiah 59:17
- 33 Isaiah 8:7–10; Ezekiel 21:22; Isaiah 10:32–34; 2 Kings 19:32–35; Isaiah 33:20
- 34 Isaiah 37:29; Proverbs 21:30
- 35 2 Kings 20:6; Isaiah 31:5; Isaiah 38:6; Isaiah 43:25; Jeremiah 23:5–6
- 36 Isaiah 10:12; 2 Kings 19:35; 1 Thessalonians 5:2–3; Isaiah 31:8; 2 Samuel 24:16
- 37 Jonah 3:3; Jonah 1:2; Nahum 1:1; Jonah 4:11; Genesis 10:11–12
- 38 Genesis 8:4; Jeremiah 51:27; Ezra 4:2; 2 Chronicles 32:21; 2 Kings 19:36–37
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
"I will defend this city for my servant David's sake." And besides, on account of His favor towards him, He suffered not Solomon to fall from the kingdom, great as the sin was which he had committed.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)