Skip to the text

Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Isaiah 48 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

1 Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевим, и из воде Јудине изађосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљевог помињете, али не по истини и по правди. 2 Јер се именују по Светом граду, ослањају се на Бога Израиљевог, коме је име Господ над војскама. 3 Шта је пре бивало, казивах напред одавно, и шта из мојих уста изађе и објавих, учиних брзо и зби се. 4 Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од бронзе. 5 И зато ти одавна објавих, пре него се зби казах ти, да не би рекао: Идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповедише тако. 6 Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? Одселе ти јављам ново и сакривено, шта ниси знао; 7 Сада се створи, и недавно, и пре овог дана ниси чуо, да не кажеш: Гле, знао сам. 8 Нити си чуо ни знао, и пре ти се уши не отворише, јер знадох да ћеш чинити неверу, и да се зовеш преступник од утробе материне. 9 Имена свог ради устегнућу гнев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истребим. 10 Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље. 11 Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? И славе своје нећу дати другом. 12 Чуј ме, Јакове и Израиљу, ког ја позвах: ја сам први, ја сам и последњи. 13 И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу. 14 Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу Његову на Вавилону, и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима. 15 Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу. 16 Приступите к мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла ме и Дух Његов. 17 Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. 18 О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19 И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20 Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова. 21 Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22 Нема мира безбожницима, вели Господ.

Cross references (21)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 Jeremiah 4:2; Psalm 68:26; Isaiah 1:10–14; Jeremiah 5:2; Isaiah 65:16
  2. 2 Micah 3:11; Isaiah 10:20; Isaiah 52:1; Romans 2:17; Jeremiah 21:2
  3. 3 Isaiah 42:9; Joshua 21:45; Isaiah 41:22; Isaiah 45:21; Isaiah 44:7–8
  4. 4 Acts 7:51; Exodus 32:9; Zechariah 7:11–12; Proverbs 29:1; Ezekiel 3:4–9
  5. 5 Isaiah 48:3; Luke 1:70; Acts 15:18; Jeremiah 44:15–18; Isaiah 46:10
  6. 6 Revelation 4:1; Isaiah 42:9; Romans 16:25–26; Isaiah 43:19; John 15:15
  7. 8 Psalm 58:3; Hosea 5:7; John 12:39–40; Malachi 2:11; Jeremiah 6:10
  8. 9 Psalm 79:9; Psalm 78:38; Isaiah 37:35; Psalm 143:11; Psalm 106:8
  9. 10 1 Peter 4:12; Proverbs 17:3; Job 23:10; Hebrews 12:10–11; Psalm 66:10
  10. 11 Isaiah 42:8; Ezekiel 20:9; Ezekiel 20:14; Isaiah 37:35; 1 Samuel 12:22
  11. 12 Isaiah 41:4; Revelation 1:8; Revelation 22:13; Revelation 17:14; Romans 8:28
  12. 13 Psalm 102:25; Hebrews 1:10–12; Exodus 20:11; Isaiah 45:18; Isaiah 40:26
  13. 14 Isaiah 43:9; Jeremiah 50:21–29; Isaiah 13:17–18; Jeremiah 51:20–24; Isaiah 13:4–5
  14. 15 Joshua 1:8; Isaiah 45:1–2; Psalm 45:4; Ezekiel 1:2
  15. 16 John 18:20; John 20:21–22; Isaiah 61:1–3; Isaiah 45:19; John 3:34
  16. 17 Psalm 32:8; Psalm 25:12; Job 22:21–22; Deuteronomy 8:17–18; Isaiah 30:20
  17. 18 Deuteronomy 5:29; Isaiah 66:12; Psalm 119:165; Psalm 81:13–16; Deuteronomy 32:29
  18. 19 Isaiah 10:22; Genesis 22:17; Jeremiah 33:22; Hosea 1:10; Romans 9:27
  19. 20 Jeremiah 51:45; Isaiah 52:9; Jeremiah 50:8; Revelation 18:4; Jeremiah 51:6
  20. 21 Isaiah 43:19–20; Psalm 105:41; Isaiah 41:17–18; Exodus 17:6; Psalm 78:20
  21. 22 Isaiah 57:21; Job 15:20–24; Luke 19:42; Romans 3:17

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Articles and answers on this site that cite Isaiah 48.

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Quotes verse 48:12–16 Augustine of Hippo, The City of God (Book XX, Chapters 27–29)

    And now the Lord God and His Spirit hath sent me." It was Himself who was speaking as the Lord God; and yet we should not have understood that it was Jesus Christ had He not added, "And now the Lord God and His Spirit hath sent me." For He said this with reference to the form of a servant, …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)

  2. Quotes verse 48:16 Basil of Caesarea, On the Holy Spirit (Chapter XIX)

    And Isaiah, "The Lord God and His Spirit hath sent me," and "the Spirit came down from the Lord and guided them." And pray do not again understand by this guidance some humble service, for the Word witnesses that it was the work of God;--"Thou leddest thy people," it is said "like a flock," and "Thou that leadest Joseph like …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)

  3. Quotes verse 48:12 John of Damascus, An Exact Exposition of the Orthodox Faith (Book IV, Chapters XVII–XVIII)

    For through the union in subsistence the flesh is said to be deified and to become God and to be equally God with the Word; and God the Word is said to be made flesh, and to become man, and is called creature and last: not in the sense that the two natures are converted into one compound nature …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 9 (1899)

  4. Quotes verse 48:22 Augustine of Hippo, Expositions on the Psalms (Psalm XXXVIII)

    "For I will hear what the Lord God will speak in me; for He will speak peace unto His people." But "There is no peace," saith the Lord, "to the wicked." "I was dumb, and opened not my mouth; because it is Thou that madest me." Was this the reason that thou openedst not thy mouth, "because God made thee"?

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)

  5. Quotes verse 48:22 Augustine of Hippo, Expositions on the Psalms (Psalm LXXXVII)

    For men are elated by these things, and mad with a kind of joy: but "there is no joy, saith the Lord, unto the wicked." There is a sort of joyfulness which the ear of man hath not heard, nor his eye seen, nor hath it entered into his heart to conceive.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)