Números 10 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

101 Još reče Gospod Mojsiju govoreći: 2 Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska. 3 Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka. 4 A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih. 5 A kad zatrube potresajući, tada neka se kreće logor koji leži prema istoku. 6 A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće logor koji je na jugu; potresajući neka se trubi kad treba da pođu. 7 A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući. 8 A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba večna od kolena do kolena. 9 I kad pođete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih. 10 Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš. 11 I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva. 12 I pođoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj. 13 Tako pođoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija. 14 I pođe napred zastava vojske sinova Judinih u četama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov; 15 a nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov; 16 a nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov. 17 I složiše šator, pa pođoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator. 18 Potom pođe zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov, 19 a nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev, 20 a nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov. 21 I pođoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dođu. 22 Potom pođe zastava vojske sinova Jefremovih u četama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov, 23 a nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov, 24 a nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev. 25 Najposle pođe zastava vojske sinova Danovih u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev, 26 a nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov, 27 a nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov. 28 Tim redom pođoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako iđahu. 29 A Mojsije reče Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reče Gospod: Vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra. 30 A on mu reče: Neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj. 31 A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vođ. 32 I ako pođeš s nama kad dođe dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro. 33 I tako pođoše od gore Gospodnje, i iđahu tri dana, i kovčeg zaveta Gospodnjeg iđaše pred njima tri dana tražeći mesto gde bi počinuli. 34 I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru. 35 I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te. 36 A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.