Salmo 105 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

1051 Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova. 2 Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova. 3 Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda. 4 Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka. 5 Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih. 6 Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi. 7 On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi. 8 Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena. 9 Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku. 10 To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni, 11 Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo. 12 Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci. 13 Iđahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu. 14 Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve: 15 „Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla.” 16 I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu. 17 Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif. 18 Okovima stegoše noge njegove, gvožđe tištaše dušu njegovu, 19 Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga. 20 Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga. 21 Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše. 22 Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje. 23 Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu. 24 I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih. 25 Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov, i činiše lukavstvo slugama Njegovim. 26 Posla Mojsija, slugu svog, Arona izabranika svog. 27 Pokazaše među njima čudotvornu silu Njegovu i znake Njegove u zemlji Hamovoj. 28 Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj. 29 Pretvori vodu njihovu u krv, i pomori ribu njihovu. 30 Provre zemlja njihova žabama, i kleti careva njihovih. 31 Reče, i dođoše bubine, uši po svim krajevima njihovim. 32 Mesto dažda posla na njih grad, živi oganj na zemlju njihovu. 33 I pobi čokote njihove i smokve njihove, i potre drveta u krajevima njihovim. 34 Reče, i dođoše skakavci i gusenice nebrojene; 35 I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu. 36 I pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihovog. 37 Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovim. 38 Obradova se Misir izlasku njihovom, jer strah njihov beše na nj pao. 39 Razastre im oblak za pokrivač, i oganj da svetli noću. 40 Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani. 41 Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji. 42 Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu, sluzi svom. 43 I izvede narod svoj u radosti, izbrane svoje u veselju. 44 I dade im zemlju naroda i trud tuđinaca u nasledstvo. 45 Da bi čuvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. Aliluja.