Proverbios 29 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

291 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека. 2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ. 3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. 4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је. 5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим. 6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се. 7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна. 8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев. 9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира. 10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову. 11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг. 12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне. 13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи. 14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека. 15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју. 16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову. 17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој. 18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему! 19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша. 20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега. 21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син. 22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши. 23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу. 24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује. 25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону. 26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме. 27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.