1 Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; шта носите, тешко је, и умориће. 2 Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товар, него и сами одоше у ропство. 3 Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљевог, које носим од утробе, које држим од рођења. 4 И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу. 5 С ким ћете ме изједначити и упоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја? 6 Просипају злато из тобоца и мере сребро на мерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се. 7 Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове. 8 Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници! 9 Памтите шта је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја, 10 Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља. 11 Зовем с истока птицу и из далеке земље човека који ће извршити шта сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу. 12 Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде. 13 Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.
Isaías · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Isaías 46 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
Referencias cruzadas (13)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 Isaías 21:9; Jeremías 51:44; Jeremías 50:2; Jeremías 51:52; Isaías 41:6–7
- 2 Jeremías 48:7; Jueces 18:17–18; Jueces 18:24; Jeremías 43:12–13; 2 Samuel 5:21
- 3 Deuteronomio 1:31; Isaías 51:7; Isaías 51:1; Salmo 71:6; Isaías 44:1–2
- 4 Salmo 71:18; Salmo 48:14; Salmo 92:14; Hebreos 13:8; Santiago 1:17
- 5 Isaías 40:18; Isaías 40:25; Salmo 89:6; Filipenses 2:6; Colosenses 1:15
- 6 Hechos 17:29; Jeremías 10:14; Isaías 40:19–20; Oseas 8:4–6; Isaías 2:8
- 7 Isaías 45:20; Jeremías 10:5; Isaías 46:1; 1 Samuel 5:3; Jonás 1:5
- 8 1 Corintios 14:20; Lucas 15:17; Hageo 1:7; Isaías 47:7; Hageo 1:5
- 9 Isaías 45:21–22; Isaías 42:9; Isaías 46:5; Salmo 111:4; Deuteronomio 33:26
- 10 Proverbios 19:21; Salmo 33:11; Efesios 1:9–11; Isaías 43:13; Proverbios 21:30
- 11 Números 23:19; Isaías 14:24–27; Job 23:13; Efesios 1:11; Isaías 41:2
- 12 Jeremías 2:5; Efesios 2:13; Isaías 46:3; Zacarías 7:11–12; Salmo 119:150
- 13 Isaías 62:11; Isaías 12:2; Isaías 51:5; Isaías 61:3; Isaías 44:23
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
And on this account, he (the Demiurge), being incapable of recognising any spiritual essences, imagined himself to be God alone, and declared through the prophets, "I am God, and besides me there is none else." They further teach that the spirits of wickedness derived their origin from grief.
Thou wilt carry us both when little, and even to grey hairs wilt Thou carry us; for our firmness, when it is Thou, then is it firmness; but when it is our own, then it is infirmity.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)