Miqueas 7 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

71 Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја. 2 Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом. 3 Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је. 4 Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести. 5 Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих. 6 Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови. 7 Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој. 8 Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело. 9 Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову. 10 Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама. 11 У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко; 12 У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе. 13 А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових. 14 Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време. 15 Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса. 16 Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити. 17 Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати. 18 Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост. 19 Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове. 20 Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време.