Santiago · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Santiago 3 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
1 HERMANOS míos, no os hagáis muchos maestros, sabiendo que recibiremos mayor condenación.
2 јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
2 Porque todos ofendemos en muchas cosas. Si alguno no ofende en palabra, éste es varón perfecto, que también puede con freno gobernar todo el cuerpo.
3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
3 He aquí nosotros ponemos frenos en las bocas de los caballos para que nos obedezcan, y gobernamos todo su cuerpo.
4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
4 Mirad también las naves: aunque tan grandes, y llevadas de impetuosos vientos, son gobernadas con un muy pequeño timón por donde quisiere el que las gobierna.
5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
5 Así también, la lengua es un miembro pequeño, y se gloría de grandes cosas. He aquí, un pequeño fuego ¡cuán grande bosque enciende!
6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
6 Y la lengua es un fuego, un mundo de maldad. Así la lengua está puesta entre nuestros miembros, la cual contamina todo el cuerpo, é inflama la rueda de la creación, y es inflamada del infierno.
7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
7 Porque toda naturaleza de bestias, y de aves, y de serpientes, y de seres de la mar, se doma y es domada de la naturaleza humana:
8 а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
8 Pero ningún hombre puede domar la lengua, [que es] un mal que no puede ser refrenado; llena de veneno mortal.
9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
9 Con ella bendecimos al Dios y Padre, y con ella maldecimos á los hombres, los cuales son hechos á la semejanza de Dios.
10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
10 De una misma boca proceden bendición y maldición. Hermanos míos, no conviene que estas cosas sean así hechas.
11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
11 ¿Echa alguna fuente por una misma abertura agua dulce y amarga?
12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
12 Hermanos míos, ¿puede la higuera producir aceitunas, ó la vid higos? Así ninguna fuente puede hacer agua salada y dulce.
13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
13 ¿Quién es sabio y avisado entre vosotros? muestre por buena conversación sus obras en mansedumbre de sabiduría.
14 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
14 Pero si tenéis envidia amarga y contención en vuestros corazones, no os gloriéis, ni seáis mentirosos contra la verdad:
15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
15 Que esta sabiduría no es la que desciende de lo alto, sino terrena, animal, diabólica.
16 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
16 Porque donde hay envidia y contención, allí hay perturbación y toda obra perversa.
17 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
17 Mas la sabiduría que es de lo alto, primeramente es pura, después pacífica, modesta, benigna, llena de misericordia y de buenos frutos, no juzgadora, no fingida.
18 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
18 Y el fruto de justicia se siembra en paz para aquellos que hacen paz.
Referencias cruzadas (16)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 1 Timoteo 1:7; Lucas 12:47–48; 1 Pedro 5:3; Mateo 23:13; 1 Corintios 12:28
- 2 Santiago 1:26; Proverbios 13:3; 1 Pedro 3:10; Mateo 12:37; Salmo 34:13
- 3 Salmo 32:9; Salmo 39:1; Santiago 1:26; 2 Reyes 19:28
- 4 Mateo 8:24; Salmo 107:25–27; Hechos 27:14–38
- 5 Proverbios 18:21; Proverbios 12:18; Jeremías 9:3–8; Proverbios 15:2; Salmo 17:10
- 6 Salmo 120:2–3; Proverbios 16:27; Marcos 7:15; Mateo 15:11–20; Proverbios 15:1
- 8 Romanos 3:13; Salmo 140:3; Salmo 55:21; Santiago 3:6; Salmo 57:4
- 9 Salmo 10:7; Génesis 1:26–27; Génesis 9:6; Salmo 62:4; Salmo 59:12
- 10 Romanos 12:14; 1 Pedro 3:9; 1 Corintios 3:3; Salmo 50:16–20; 1 Timoteo 5:13
- 12 Lucas 6:43–44; Mateo 12:33; Mateo 7:16–20; Jeremías 2:21; Romanos 11:16–18
- 13 Gálatas 5:23; Santiago 3:17; Mateo 5:5; Colosenses 3:12; 1 Pedro 2:12
- 14 Santiago 3:16; 1 Corintios 13:4; Filipenses 2:3; 1 Corintios 3:3; Romanos 13:13
- 15 Santiago 3:17; Santiago 1:17; 1 Corintios 3:19; Filipenses 3:19; 1 Corintios 2:14
- 16 Santiago 3:14; 1 Corintios 3:3; 1 Corintios 14:33; 1 Juan 3:12; Gálatas 5:20
- 17 Gálatas 5:22–23; Proverbios 2:6; 1 Corintios 13:4–7; Santiago 3:15; Romanos 12:9
- 18 Mateo 5:9; Oseas 10:12; Filipenses 1:11; Isaías 32:16–17; Gálatas 6:8
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
"I have washed my feet; how shall I defile them?" At times I read and hear: "My brethren, be not many masters, seeing that ye shall receive the greater condemnation: for in many things we offend all." "I have washed my feet; how shall I defile them?" But see, I rise and open.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)