Acts 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

141 U Ikoniji pak dogodi se da oni zajedno uđoše o zbornicu jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka. 2 A Jevreji koji ne verovahu podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braću. 3 Ali oni ostaše dosta vremena govoreći slobodno u Gospodu koji svedočaše reč blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i čudesa rukama njihovim. 4 A mnoštvo gradsko razdeli se, i jedni behu s Jevrejima, a jedni s apostolima. 5 A kad navališe i neznabošci i Jevreji sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju, 6 oni doznavši pobegoše u gradove likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu. 7 I onamo propovedahu jevanđelje. 8 I jedan čovek u Listri seđaše nemoćan u nogama, i beše hrom od utrobe matere svoje, i ne beše nikad hodio. 9 Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da će ozdraviti, 10 reče velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoči, i hođaše. 11 A kad vide narod šta učini Pavle, podigoše glas svoj govoreći likaonski: Bogovi načiniše se kao ljudi, i siđoše k nama. 12 I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rečju. 13 A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu. 14 A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skočiše među narod vičući i govoreći: 15 Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima; 16 koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima: 17 I opet ne ostavi sebe neposvedočenog, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem. 18 I ovo govoreći jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kući. A dok oni življahu onde i učahu, 19 dođoše iz Antiohije i iz Ikonije nekakvi Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreći da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleći da je mrtav. 20 A kad ga opkoliše učenici njegovi, ustade i uđe u grad, i sutradan iziđe s Varnavom u Dervu. 21 I propovedivši jevanđelje gradu onom i naučivši mnoge vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju. 22 Utvrđujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje. 23 I postavivši im starešine po svim crkvama, i pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu koga verovaše. 24 I prošavši Pisidiju dođoše u Pamfiliju. 25 I govorivši reč Gospodnju u Perzi siđoše u Ataliju. 26 I odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božjoj na delo koje svršiše. 27 A kad dođoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere. 28 I ostaše onde ne malo vremena s učenicima.