Proverbs 15 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

151 Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju. 2 Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje. 3 Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre. 4 Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra. 5 Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan. 6 U kući pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovom rasap. 7 Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumničko ne čini tako. 8 Žrtva je bezbožnička gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je. 9 Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi. 10 Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreće. 11 Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih. 12 Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima. 13 Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh. 14 Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem. 15 Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako. 16 Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom. 17 Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja. 18 Čovek gnevljiv zameće raspru; a ko je spor na gnev, utišava svađu. 19 Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta. 20 Mudar je sin radost ocu, a čovek bezuman prezire mater svoju. 21 Bezumlje je radost bezumniku, a razuman čovek hodi pravo. 22 Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika. 23 Raduje se čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra! 24 Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla odozdo. 25 Gospod raskopava kuću ponositima, a među udovici utvrđuje. 26 Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su. 27 Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti. 28 Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo. 29 Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih čuje. 30 Vid očni veseli srce, dobar glas goji kosti. 31 Uho koje sluša karanje životno nastavaće među mudrima. 32 Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman. 33 Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.