Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Acts 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.
1 VARONES hermanos y padres, oid la razón que ahora os doy.
2 А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:
2 (Y como oyeron que les hablaba en lengua hebrea, guardaron más silencio.) Y dijo:
3 Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.
3 Yo de cierto soy Judío, nacido en Tarso de Cilicia, mas criado en esta ciudad á los pies de Gamaliel, enseñado conforme á la verdad de la ley de la patria, celoso de Dios, como todos vosotros sois hoy.
4 Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,
4 Que he perseguido este camino hasta la muerte, prendiendo y entregando en cárceles hombres y mujeres:
5 као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.
5 Como también el príncipe de los sacerdotes me es testigo, y todos los ancianos; de los cuales también tomando letras á los hermanos, iba á Damasco para traer presos á Jerusalem aun á los que estuviesen allí, para que fuesen castigados.
6 А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
6 Mas aconteció que yendo yo, y llegando cerca de Damasco, como á medio día, de repente me rodeó mucha luz del cielo:
7 И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
7 Y caí en el suelo, y oí una voz que me decía: Saulo, Saulo, ¿por qué me persigues?
8 А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.
8 Yo entonces respondí: ¿Quién eres, Señor? Y me dijo: Yo soy Jesús de Nazaret, á quien tú persigues.
9 А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.
9 Y los que estaban conmigo vieron á la verdad la luz, y se espantaron; mas no oyeron la voz del que hablaba conmigo.
10 А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.
10 Y dije: ¿Qué haré, Señor? Y el Señor me dijo: Levántate, y ve á Damasco, y allí te será dicho todo lo que te está señalado hacer.
11 И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.
11 Y como yo no viese por causa de la claridad de la luz, llevado de la mano por los que estaban conmigo, vine á Damasco.
12 А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,
12 Entonces un Ananías, varón pío conforme á la ley, que tenía buen testimonio de todos los Judíos que [allí] moraban,
13 дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.
13 Viniendo á mí, y acercándose, me dijo: Hermano Saulo, recibe la vista. Y yo en aquella hora le miré.
14 А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:
14 Y él dijo: El Dios de nuestros padres te ha predestinado para que conocieses su voluntad, y vieses á aquel Justo, y oyeses la voz de su boca.
15 Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.
15 Porque has de ser testigo suyo á todos los hombres, de lo que has visto y oído.
16 И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.
16 Ahora pues, ¿por qué te detienes? Levántate, y bautízate, y lava tus pecados, invocando su nombre.
17 А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,
17 Y me aconteció, vuelto á Jerusalem, que orando en el templo, fuí arrebatado fuera de mí.
18 и видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.
18 Y le vi que me decía: Date prisa, y sal prestamente fuera de Jerusalem; porque no recibirán tu testimonio de mí.
19 И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.
19 Y yo dije: Señor, ellos saben que yo encerraba en cárcel, y hería por las sinagogas á los que creían en ti;
20 И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.
20 Y cuando se derramaba la sangre de Esteban tu testigo, yo también estaba presente, y consentía á su muerte, y guardaba las ropas de los que le mataban.
21 И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.
21 Y me dijo: Ve, porque yo te tengo que enviar lejos á los Gentiles.
22 А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.
22 Y le oyeron hasta esta palabra: entonces alzaron la voz, diciendo: Quita de la tierra á un tal hombre, porque no conviene que viva.
23 А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,
23 Y dando ellos voces, y arrojando sus ropas y echando polvo al aire,
24 заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.
24 Mandó el tribuno que le llevasen á la fortaleza, y ordenó que fuese examinado con azotes, para saber por qué causa clamaban así contra él.
25 И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?
25 Y como le ataron con correas, Pablo dijo al centurión que estaba presente: ¿Os es lícito azotar á un hombre Romano sin ser condenado?
26 А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.
26 Y como el centurión oyó [esto], fué y dió aviso al tribuno, diciendo: ¿Qué vas á hacer? porque este hombre es Romano.
27 А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
27 Y viniendo el tribuno, le dijo: Dime, ¿eres tú Romano? Y él dijo: Sí.
28 А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
28 Y respondió el tribuno: Yo con grande suma alcancé esta ciudadanía. Entonces Pablo dijo: Pero yo lo soy de nacimiento.
29 Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.
29 Así que, luego se apartaron de él los que le habían de atormentar: y aun el tribuno también tuvo temor, entendido que era Romano, por haberle atado.
30 А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.
30 Y al día siguiente, queriendo saber de cierto la causa por qué era acusado de los Judíos, le soltó de las prisiones, y mandó venir á los príncipes de los sacerdotes, y á todo su concilio: y sacando á Pablo, le presentó delante de ellos.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Ananias
A disciple at Damascus whom the Lord sent to lay hands on Saul, restore his sight, and baptize him.
Cited in the guide: Acts 9:10; Acts 9:17; Acts 22:12
Gamaliel
A respected Pharisee on the Sanhedrin who counseled leaving the apostles alone; Paul later said he had been educated at his feet.
Cited in the guide: Acts 5:34; Acts 22:3
Places
Tarsus
A wealthy university city in Cilicia and Paul's hometown. He was also a Roman citizen by birth (Acts 22:28), which shaped his missionary strategy and legal appeals.
Cited in the guide: Acts 9:11; Acts 21:39; Acts 22:3
Cross references (28)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 7:2; 2 Timothy 4:16; Acts 13:26; Acts 23:6; Acts 23:1
- 2 Acts 21:40
- 3 Philippians 3:5–6; Acts 26:5; Acts 9:11; Acts 5:34; Acts 21:39
- 4 Acts 22:19–20; 1 Timothy 1:13–15; Acts 26:9–11; Acts 8:1–4; 1 Corinthians 15:9
- 5 Acts 9:1–2; Luke 22:66; Acts 5:21; Acts 22:1; Acts 13:26
- 6 Acts 26:12–18; Acts 9:3–8; Revelation 1:16; Genesis 15:2; 2 Samuel 8:6
- 7 Jeremiah 2:9; Matthew 25:45; 1 Timothy 1:13; Genesis 22:1; 1 Samuel 3:10
- 8 Acts 26:9; 1 Samuel 8:7; Matthew 10:40–42; Acts 6:14; Matthew 25:45
- 9 Acts 9:7; Daniel 10:7; Acts 26:13; John 12:29–30
- 10 Acts 16:30; Acts 26:16–18; Acts 22:12–16; Acts 2:37; Psalm 25:8–9
- 11 Acts 9:8–9; Acts 13:11; Isaiah 42:16
- 12 Acts 10:22; Acts 6:3; 3 John 12; Acts 17:4; 2 Corinthians 6:8
- 13 Acts 9:17–18; Philemon 16
- 14 Galatians 1:12; 1 Corinthians 15:8; 1 Corinthians 9:1; Acts 26:16; Acts 9:15
- 15 Acts 23:11; Acts 4:20; John 15:27; Luke 24:47–48; Acts 1:8
- 16 Acts 2:38; Acts 2:21; Titus 3:5; Hebrews 10:22; 1 Corinthians 6:11
- 17 2 Corinthians 12:1–4; Acts 10:9–10; Acts 9:26–28; Acts 26:20; Revelation 1:10
- 18 Acts 9:29; Matthew 10:14; Ezekiel 3:6–7; Luke 21:21; Acts 3:19
- 19 Acts 22:4; Matthew 10:17; Acts 8:3; Acts 9:1; Acts 26:9–12
- 20 Acts 7:58; Acts 8:1; Romans 1:32; Revelation 2:13; Luke 11:48
- 21 Acts 9:15; 1 Timothy 2:7; Ephesians 3:6–8; Romans 15:16; Galatians 2:7–8
- 22 Acts 25:24; Acts 21:36; John 19:15; Luke 23:18; Acts 7:54–57
- 23 2 Samuel 16:13; Ecclesiastes 10:3; Acts 7:58; Acts 26:11; Acts 7:53
- 24 John 19:1; Acts 21:34; Acts 23:10; Acts 21:31–32; Acts 16:22–23
- 25 Acts 16:37; Acts 25:16; Acts 27:43; Acts 22:27–28; Acts 23:17
- 26 Acts 23:27; Acts 22:29
- 29 Acts 21:33; Acts 22:24–26; Hebrews 11:35; Acts 16:38–39
- 30 Acts 23:28; Acts 21:33; Acts 26:29; Acts 21:11; Acts 5:21
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
See how he thrusts himself (into danger), I came, he says, after that vision, "to Jerusalem. I was in a trance," etc. Again, this is without witness: but observe, the witness follows from the result. He said, "They will not receive thy testimony:" they did not receive it.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
… or else, if they do receive all these, they must necessarily admit also that testimony concerning Paul, when he (Luke) tells us that the Lord spoke at first to him from heaven: "Saul, Saul, why persecutest thou Me? I am Jesus Christ, whom thou persecutest;" and then to Ananias, saying regarding him: "Go thy way; for he is a chosen …