Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Acts 26 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
1 ENTONCES Agripa dijo á Pablo: Se te permite hablar por ti mismo. Pablo entonces, extendiendo la mano, comenzó á responder por sí, [diciendo]:
1 Agrippa said to Paul, “You may speak for yourself.” Then Paul stretched out his hand, and made his defense.
2 За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
2 Acerca de todas las cosas de que soy acusado por los Judíos, oh rey Agripa, me tengo por dichoso de que haya hoy de defenderme delante de ti;
2 “I think myself happy, King Agrippa, that I am to make my defense before you today concerning all the things the Jews accuse me of,
3 а највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
3 Mayormente sabiendo tú todas las costumbres y cuestiones que hay entre los Judíos: por lo cual te ruego que me oigas con paciencia.
3 especially because you are expert in all customs and questions which are among the Jews. Therefore I beg you to hear me patiently.
4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
4 Mi vida pues desde la mocedad, la cual desde el principio fué en mi nación, en Jerusalem, todos los Judíos la saben:
4 “Indeed, all the Jews know my way of life from my youth up, which was from the beginning among my own nation and at Jerusalem;
5 Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
5 Los cuales tienen ya conocido que yo desde el principio, si quieren testificarlo, conforme á la más rigurosa secta de nuestra religión he vivido Fariseo.
5 having known me from the first, if they are willing to testify, that after the strictest sect of our religion I lived a Pharisee.
6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
6 Y ahora, por la esperanza de la promesa que hizo Dios á nuestros padres, soy llamado en juicio;
6 Now I stand here to be judged for the hope of the promise made by God to our fathers,
7 коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
7 A la cual [promesa] nuestras doce tribus, sirviendo constantemente de día y de noche, esperan que han de llegar. Por la cual esperanza, oh rey Agripa, soy acusado de los Judíos.
7 which our twelve tribes, earnestly serving night and day, hope to attain. Concerning this hope I am accused by the Jews, King Agrippa!
8 Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
8 ¡Qué! ¿Júzgase cosa increíble entre vosotros que Dios resucite los muertos?
8 Why is it judged incredible with you if God does raise the dead?
9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
9 Yo ciertamente había pensado deber hacer muchas cosas contra el nombre de Jesús de Nazaret:
9 “I myself most certainly thought that I ought to do many things contrary to the name of Jesus of Nazareth.
10 као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
10 Lo cual también hice en Jerusalem, y yo encerré en cárceles á muchos de los santos, recibida potestad de los príncipes de los sacerdotes; y cuando eran matados, yo dí mi voto.
10 I also did this in Jerusalem. I both shut up many of the saints in prisons, having received authority from the chief priests; and when they were put to death I gave my vote against them.
11 И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
11 Y muchas veces, castigándolos por todas las sinagogas, los forcé á blasfemar; y enfurecido sobremanera contra ellos, los perseguí hasta en las ciudades extrañas.
11 Punishing them often in all the synagogues, I tried to make them blaspheme. Being exceedingly enraged against them, I persecuted them even to foreign cities.
12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
12 En lo cual [ocupado], yendo á Damasco con potestad y comisión de los príncipes de los sacerdotes,
12 “Whereupon as I traveled to Damascus with the authority and commission from the chief priests,
13 у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
13 En mitad del día, oh rey, vi en el camino una luz del cielo, que sobrepujaba el resplandor del sol, la cual me rodeó y á los que iban conmigo.
13 at noon, O king, I saw on the way a light from the sky, brighter than the sun, shining around me and those who traveled with me.
14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
14 Y habiendo caído todos nosotros en tierra, oí una voz que me hablaba, y decía en lengua hebraica: Saulo, Saulo, ¿por qué me persigues? Dura cosa te es dar coces contra los aguijones.
14 When we had all fallen to the earth, I heard a voice saying to me in the Hebrew language, ‘Saul, Saul, why are you persecuting me? It is hard for you to kick against the goads.’
15 А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
15 Yo entonces dije: ¿Quién eres, Señor? Y el Señor dijo: Yo soy Jesús, á quien tú persigues.
15 “I said, ‘Who are you, Lord?’ “He said, ‘I am Jesus, whom you are persecuting.
16 него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
16 Mas levántate, y ponte sobre tus pies; porque para esto te he aparecido, para ponerte por ministro y testigo de las cosas que has visto, y de aquellas en que apareceré á ti:
16 But arise, and stand on your feet, for I have appeared to you for this purpose: to appoint you a servant and a witness both of the things which you have seen and of the things which I will reveal to you;
17 избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
17 Librándote del pueblo y de los Gentiles, á los cuales ahora te envío,
17 delivering you from the people and from the Gentiles, to whom I send you,
18 да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
18 Para que abras sus ojos, para que se conviertan de las tinieblas á la luz, y de la potestad de Satanás á Dios; para que reciban, por la fe que es en mí, remisión de pecados y suerte entre los santificados.
18 to open their eyes, that they may turn from darkness to light and from the power of Satan to God, that they may receive remission of sins and an inheritance among those who are sanctified by faith in me.’
19 Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
19 Por lo cual, oh rey Agripa, no fuí rebelde á la visión celestial:
19 “Therefore, King Agrippa, I was not disobedient to the heavenly vision,
20 него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
20 Antes anuncié primeramente á los que están en Damasco, y Jerusalem, y por toda la tierra de Judea, y á los Gentiles, que se arrepintiesen y se convirtiesen á Dios, haciendo obras dignas de arrepentimiento.
20 but declared first to them of Damascus, at Jerusalem, and throughout all the country of Judea, and also to the Gentiles, that they should repent and turn to God, doing works worthy of repentance.
21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
21 Por causa de esto los Judíos, tomándome en el templo, tentaron matarme.
21 For this reason the Jews seized me in the temple and tried to kill me.
22 Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
22 Mas ayudado del auxilio de Dios, persevero hasta el día de hoy, dando testimonio á pequeños y á grandes, no diciendo nada fuera de las cosas que los profetas y Moisés dijeron que habían de venir:
22 Having therefore obtained the help that is from God, I stand to this day testifying both to small and great, saying nothing but what the prophets and Moses said would happen,
23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
23 Que Cristo había de padecer, y ser el primero de la resurrección de los muertos, para anunciar luz al pueblo y á los Gentiles.
23 how the Christ must suffer, and how, by the resurrection of the dead, he would be first to proclaim light both to these people and to the Gentiles.”
24 А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
24 Y diciendo él estas cosas en su defensa, Festo á gran voz dijo: Estás loco, Pablo: las muchas letras te vuelven loco.
24 As he thus made his defense, Festus said with a loud voice, “Paul, you are crazy! Your great learning is driving you insane!”
25 А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
25 Mas él dijo: No estoy loco, excelentísimo Festo, sino que hablo palabras de verdad y de templanza.
25 But he said, “I am not crazy, most excellent Festus, but boldly declare words of truth and reasonableness.
26 Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
26 Pues el rey sabe estas cosas, delante del cual también hablo confiadamente. Pues no pienso que ignora nada de esto; pues no ha sido esto hecho en [algún] rincón.
26 For the king knows of these things, to whom also I speak freely. For I am persuaded that none of these things is hidden from him, for this has not been done in a corner.
27 Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
27 ¿Crees, rey Agripa, á los profetas? Yo sé que crees.
27 King Agrippa, do you believe the prophets? I know that you believe.”
28 А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
28 Entonces Agripa dijo á Pablo: Por poco me persuades á ser Cristiano.
28 Agrippa said to Paul, “With a little persuasion are you trying to make me a Christian?”
29 А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
29 Y Pablo dijo: ¡Pluguiese á Dios que por poco ó por mucho, no solamente tú, mas también todos los que hoy me oyen, fueseis hechos tales cual yo soy, excepto estas prisiones!
29 Paul said, “I pray to God, that whether with little or with much, not only you, but also all that hear me today, might become such as I am, except for these bonds.”
30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
30 Y como hubo dicho estas cosas, se levantó el rey, y el presidente, y Bernice, y los que se habían sentado con ellos;
30 The king rose up with the governor and Bernice, and those who sat with them.
31 и отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
31 Y como se retiraron aparte, hablaban los unos á los otros, diciendo: Ninguna cosa digna ni de muerte, ni de prisión, hace este hombre.
31 When they had withdrawn, they spoke to one another, saying, “This man does nothing worthy of death or of bonds.”
32 А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
32 Y Agripa dijo á Festo: Podía este hombre ser suelto, si no hubiera apelado á César.
32 Agrippa said to Festus, “This man might have been set free if he had not appealed to Caesar.”
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Agrippa
King Agrippa, who with Bernice visited Festus and heard Paul's defense, replying that Paul almost persuaded him to become a Christian.
Cited in the guide: Acts 25:13; Acts 26:1; Acts 26:28
Bernice
Arrived with King Agrippa at Caesarea to pay respects to Festus and sat with him to hear Paul.
Cited in the guide: Acts 25:13; Acts 25:23; Acts 26:30
Cross references (31)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 9:15; John 7:51; Proverbs 1:24; Acts 26:2; Acts 22:1
- 3 Acts 6:14; Acts 26:26; Acts 24:4; Acts 28:17; 1 Corinthians 13:2
- 4 Galatians 1:13; 2 Timothy 3:10; Acts 22:3; Philippians 3:5
- 5 Acts 23:6; Acts 22:3; Acts 22:5; Acts 24:5; Philippians 3:5–6
- 6 Titus 2:13; Acts 28:20; Daniel 7:13–14; Acts 24:15; Romans 15:8
- 7 James 1:1; 1 Timothy 5:5; Philippians 3:11; Luke 22:30; Ezra 6:17
- 8 1 Corinthians 15:12–20; Acts 4:2; Acts 17:31–32; Philippians 3:21; Acts 10:40–42
- 9 1 Timothy 1:13; Acts 22:8; Galatians 1:13–14; Philippians 3:6; John 16:2–3
- 10 Acts 8:3; Acts 9:13–14; Acts 9:21; Acts 22:4–5; Acts 8:1
- 11 Acts 13:45; Acts 22:19; Matthew 10:17; Acts 9:1; Acts 22:5
- 12 Acts 26:10; Acts 9:1–8; Acts 22:5–11; Jeremiah 26:8; John 11:57
- 13 Revelation 1:16; Revelation 21:23; Matthew 17:2; Acts 22:6; Acts 9:3
- 14 Acts 21:40; Acts 22:2; Acts 9:7; Acts 22:7–9; Zechariah 2:8
- 15 John 15:20–21; Matthew 25:45; Matthew 25:40; Exodus 16:8
- 16 Acts 22:14–15; Ezekiel 2:1; Daniel 10:11; 1 Timothy 1:12; Galatians 1:12
- 17 Acts 9:15; 1 Timothy 2:7; Jeremiah 1:19; Romans 11:13; 2 Timothy 4:16–17
- 18 1 Peter 2:9; Ephesians 1:18; Acts 20:32; Ephesians 5:8; Isaiah 42:7
- 19 Isaiah 50:5; Ezekiel 2:7–8; Galatians 1:16; Jeremiah 20:9; Exodus 4:13–14
- 20 Acts 3:19; Matthew 3:8; 2 Timothy 2:25–26; Acts 2:38; Matthew 9:13
- 21 Acts 21:30–31; Acts 21:27; Acts 25:3; Acts 22:22; Acts 23:12–15
- 22 John 5:46; Acts 24:14; Luke 24:44; Acts 10:43; Romans 3:21
- 23 Isaiah 53:1–12; Luke 24:26; Colossians 1:18; Revelation 1:5; Hebrews 2:10
- 24 1 Corinthians 2:13–14; 1 Corinthians 1:23; 2 Corinthians 5:13; 1 Corinthians 4:10; Mark 3:21
- 25 Acts 23:26; Titus 1:9; Titus 2:7–8; John 8:49; Luke 1:3
- 26 Acts 26:2–3; Acts 2:1–12; Acts 5:18–42; Isaiah 30:20; Acts 4:16–21
- 27 Acts 26:22–23
- 28 Acts 11:26; Matthew 10:18; Acts 26:29; Mark 10:17–22; Acts 24:25
- 29 Ephesians 6:20; Colossians 1:28; Romans 10:1; Acts 21:33; John 5:34
- 30 Acts 28:22; Acts 18:15; Acts 25:23
- 31 Acts 23:29; Acts 23:9; Acts 28:18; Luke 23:4; Acts 25:25
- 32 Acts 28:18; Acts 25:11–12; Acts 25:25
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
See how again also they pass sentence in his favor, and after having said, "Thou art beside thyself," (v. 24) they acquit him, as undeserving not only of death, but also of bonds, and indeed would have released him entirely, if he had not appealed to Cæsar. But this was done providentially, that he should also depart with bonds.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
… or else, if they do receive all these, they must necessarily admit also that testimony concerning Paul, when he (Luke) tells us that the Lord spoke at first to him from heaven: "Saul, Saul, why persecutest thou Me? I am Jesus Christ, whom thou persecutest;" and then to Ananias, saying regarding him: "Go thy way; for he is a chosen …