Daniel · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Daniel 6 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством;
1 PARECIÓ bien á Darío constituir sobre el reino ciento veinte gobernadores, que estuviesen en todo el reino.
2 а над њима три старешине, од којих један беше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.
2 Y sobre ellos tres presidentes, de los cuales Daniel era el uno, á quienes estos gobernadores diesen cuenta, porque el rey no recibiese daño.
3 А тај Данило надвишиваше старешине и управитеље, јер у њему беше велик дух и цар мишљаше да га постави над свим царством својим.
3 Pero el mismo Daniel era superior á estos gobernadores y presidentes, porque había en él más abundancia de espíritu: y el rey pensaba de ponerlo sobre todo el reino.
4 Тада старешине и управитељи гледаху како би нашли шта да замере Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане.
4 Entonces los presidentes y gobernadores buscaban ocasiones contra Daniel por parte del reino; mas no podían hallar alguna ocasión ó falta, porque él era fiel, y ningún vicio ni falta fué en él hallado.
5 Тада рекоше они људи: Нећемо наћи на тог Данила ништа, ако не нађемо шта на њ ради закона Бога његовог.
5 Entonces dijeron aquellos hombres: No hallaremos contra este Daniel ocasión alguna, si no la hallamos contra él en la ley de su Dios.
6 Тада дођоше старешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довека!
6 Entonces estos gobernadores y presidentes se juntaron delante del rey, y le dijeron así: Rey Darío, para siempre vive:
7 Све старешине у царству, поглавари и управитељи, већници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за шта коме год богу или човеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.
7 Todos los presidentes del reino, magistrados, gobernadores, grandes, y capitanes, han acordado por consejo promulgar un real edicto, y confirmarlo, que cualquiera que demandare petición de cualquier dios ú hombre en el espacio de treinta días, sino de ti, oh rey, sea echado en el foso de los leones.
8 Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може променити, по закону мидском и персијском, који је непроменљив.
8 Ahora, oh rey, confirma el edicto, y firma la escritura, para que no se pueda mudar, conforme á la ley de Media y de Persia, la cual no se revoca.
9 И цар Дарије написа књигу и забрану.
9 Firmó pues el rey Darío la escritura y el edicto.
10 А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу свом као шта чињаше пре.
10 Y Daniel, cuando supo que la escritura estaba firmada, entróse en su casa, y abiertas las ventanas de su cámara que estaban hacia Jerusalem, hincábase de rodillas tres veces al día, y oraba, y confesaba delante de su Dios, como lo solía hacer antes.
11 Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила где се моли и припада Богу свом.
11 Entonces se juntaron aquellos hombres, y hallaron á Daniel orando y rogando delante de su Dios.
12 И отидоше те рекоше цару за царску забрану: Ниси ли написао заповест, да ко би се год замолио коме год богу или човеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: Тако је по закону мидском и персијском, који је непроменљив.
12 Llegáronse luego, y hablaron delante del rey acerca del edicto real: ¿No has confirmado edicto que cualquiera que pidiere á cualquier dios ú hombre en el espacio de treinta días, excepto á ti, oh rey, fuese echado en el foso de los leones? Respondió el rey y dijo: Verdad es, conforme á la ley de Media y de Persia, la cual no se abroga.
13 Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.
13 Entonces respondieron y dijeron delante del rey: Daniel que es de los hijos de la cautividad de los Judíos, no ha hecho cuenta de ti, oh rey, ni del edicto que confirmaste; antes tres veces al día hace su petición.
14 Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчаног да га избави.
14 El rey entonces, oyendo el negocio, pesóle en gran manera, y sobre Daniel puso cuidado para librarlo; y hasta puestas del sol trabajó para librarle.
15 Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: Знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба коју постави цар, не мења.
15 Empero aquellos hombres se reunieron cerca del rey, y dijeron al rey: Sepas, oh rey, que es ley de Media y de Persia, que ningún decreto ú ordenanza que el rey confirmare pueda mudarse.
16 Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, коме без престанка служиш, нека те избави.
16 Entonces el rey mandó, y trajeron á Daniel, y echáronle en el foso de los leones. Y hablando el rey dijo á Daniel: El Dios tuyo, á quien tú continuamente sirves, él te libre.
17 И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промени за Данила.
17 Y fué traída una piedra, y puesta sobre la puerta del foso, la cual selló el rey con su anillo, y con el anillo de sus príncipes, porque el acuerdo acerca de Daniel no se mudase.
18 Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе шта чим би се развеселио, и не може заспати.
18 Fuése luego el rey á su palacio, y acostóse ayuno; ni instrumentos de música fueron traídos delante de él, y se le fué el sueño.
19 Потом цар уста ујутро рано и отиде брже к јами лавовској.
19 El rey, por tanto, se levantó muy de mañana, y fué apriesa al foso de los leones:
20 И кад дође к јами, викну Данила жалосним гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога Живога, Бог твој, коме служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?
20 Y llegándose cerca del foso llamó á voces á Daniel con voz triste: y hablando el rey dijo á Daniel: Daniel, siervo del Dios viviente, el Dios tuyo, á quien tú continuamente sirves ¿te ha podido librar de los leones?
21 Тада Данило рече цару: Царе, да си жив довека!
21 Entonces habló Daniel con el rey: oh rey, para siempre vive.
22 Бог мој посла анђела свог и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред Њим, а ни теби царе, не учиних зла.
22 El Dios mío envió su ángel, el cual cerró la boca de los leones, para que no me hiciesen mal: porque delante de él se halló en mí justicia: y aun delante de ti, oh rey, yo no he hecho lo que no debiese.
23 Тада се цар веома обрадова том, и заповеди да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер верова Богу свом.
23 Entonces se alegró el rey en gran manera á causa de él, y mandó sacar á Daniel del foso: y fué Daniel sacado del foso, y ninguna lesión se halló en él, porque creyó en su Dios.
24 Потом заповеди цар, те доведоше људе који беху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, децу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.
24 Y mandándolo el rey fueron traídos aquellos hombres que habían acusado á Daniel, y fueron echados en el foso de los leones, ellos, sus hijos, y sus mujeres; y aun no habían llegado al suelo del foso, cuando los leones se apoderaron de ellos, y quebrantaron todos sus huesos.
25 Тада цар Дарије писа свим народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: Мир да вам се умножи.
25 Entonces el rey Darío escribió á todos los pueblos, naciones, y lenguas, que habitan en toda la tierra: Paz os sea multiplicada:
26 Од мене је заповест да се у свој држави царства мог свак боји и страши Бога Даниловог, јер је Он Бог живи, који остаје довека, и царство се Његово неће расути, и власт ће Његова бити до краја;
26 De parte mía es puesta ordenanza, que en todo el señorío de mi reino todos teman y tiemblen de la presencia del Dios de Daniel: porque él es el Dios viviente y permanente por todos los siglos, y su reino [tal] que no será deshecho, y su señorío hasta el fin.
27 Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, Он је избавио Данила од силе лавовске.
27 Que salva y libra, y hace señales y maravillas en el cielo y en la tierra; el cual libró á Daniel del poder de los leones.
28 И тај Данило беше срећан за царовања Даријевог и за царовања Кира Персијанца.
28 Y este Daniel fué prosperado durante el reinado de Darío, y durante el reinado de Ciro, Persa.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Darius the Mede
Darius the Mede, son of Ahasuerus (Xerxes in the BSB), who received the kingdom at Belshazzar's death and cast Daniel into the lions' den.
Cited in the guide: Daniel 5:31; Daniel 6:1; Daniel 9:1
Cross references (28)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Exodus 18:21–22; Daniel 5:31; Esther 1:1; 1 Peter 2:14
- 2 Ezra 4:22; Daniel 5:29; Daniel 2:48–49; Esther 7:4; Daniel 5:16
- 3 Daniel 5:14; Genesis 41:38–41; Proverbs 22:29; Daniel 5:12; Esther 10:3
- 4 1 Peter 3:16; Philippians 2:15; 1 Peter 2:12; Luke 20:20; Titus 2:8
- 5 Acts 24:13–16; Esther 3:8; Acts 24:20–21; 1 Samuel 24:17; John 19:6–7
- 6 Daniel 2:4; Daniel 6:21; Nehemiah 2:3; Daniel 5:10; Psalm 62:3
- 7 Psalm 59:3; Psalm 83:1–3; Daniel 3:6; Daniel 3:2; Psalm 62:4
- 8 Daniel 6:15; Esther 1:19; Isaiah 10:1; Daniel 6:12; Esther 3:12
- 9 Psalm 118:9; Psalm 146:3; Isaiah 2:22; Psalm 62:9–10; Proverbs 6:2
- 10 Acts 5:29; Psalm 55:17; 1 Thessalonians 5:17–18; Psalm 95:6; Psalm 34:1
- 11 Psalm 37:32–33; Psalm 10:9; Daniel 6:6
- 12 Daniel 6:8; Daniel 3:8–12; Esther 1:19; Acts 16:19; Acts 16:24
- 13 Daniel 3:12; Acts 5:29; Daniel 2:25; Esther 3:8; Daniel 5:13
- 14 Mark 6:26; Luke 23:13–21; John 19:7–12; 2 Samuel 3:28–29; Daniel 3:13
- 15 Daniel 6:12; Esther 8:8; Psalm 94:20–21; Daniel 6:8
- 16 Psalm 37:39–40; Job 5:19; Psalm 91:14–16; Isaiah 43:2; Daniel 3:28
- 17 Lamentations 3:53; Acts 12:4; Acts 16:23–24; Matthew 27:60–66
- 18 Esther 6:1; Daniel 2:1; 2 Samuel 12:16–17; Psalm 77:4; Jonah 3:3–9
- 19 1 Thessalonians 3:5; Mark 16:2; 2 Corinthians 2:13; Matthew 28:1
- 20 Daniel 6:27; 1 Chronicles 16:11; Hebrews 7:25; Daniel 6:16; 2 Timothy 4:16–18
- 21 Daniel 2:4; Daniel 6:6; Nehemiah 2:3
- 22 2 Timothy 4:17; Hebrews 11:33; Psalm 91:11–13; Acts 12:11; Acts 24:16
- 23 1 Chronicles 5:20; Daniel 3:27–28; Daniel 3:25; Mark 9:23; Daniel 6:18
- 24 Isaiah 38:13; Esther 7:10; 2 Kings 14:6; Esther 9:25; Deuteronomy 24:16
- 25 Daniel 4:1; Ezra 1:1–2; Esther 3:12; Ezra 4:17; 1 Peter 1:2
- 26 Daniel 4:34; Luke 1:33; Daniel 7:14; Daniel 4:3; Psalm 2:11
- 27 Daniel 4:2–3; Psalm 18:50; Psalm 97:10; Acts 4:30; 2 Timothy 4:17–18
- 28 Daniel 1:21; 2 Chronicles 36:22; Isaiah 44:28–45:1; Daniel 10:1
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
For what shall we say, brethren? Was Daniel cast into the den of lions by such as feared God?
Faith stoppeth the mouths of lions, as in Daniel's case: for the Scripture saith concerning him, that Daniel was brought up out of the den, and no manner of hurt was found upon him, because he believed in his God.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)