Deuteronomy 4 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

41 А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили. 2 Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам. 3 Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе. 4 А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас. 5 Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите. 6 Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман. 7 Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо? 8 И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас? 9 Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих. 10 Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје; 11 кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак; 12 и проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте; 13 и објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене. 14 И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите. 15 Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња, 16 да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене, 17 слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба; 18 слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом; 19 и да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом; 20 а вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас. 21 Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство. 22 И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу. 23 Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој. 24 Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује. 25 Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га, 26 сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити. 27 Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ; 28 и служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу. 29 Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. 30 Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов, 31 Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео. 32 Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво? 33 Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив? 34 Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи? 35 Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега. 36 Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња. 37 И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира, 38 да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас. 39 Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог. 40 И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда. 41 Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку, 42 да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив: 43 Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином. 44 Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим. 45 Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира, 46 с ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира, 47 и освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку, 48 од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон, 49 и све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.