Ezekiel · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Ezekiel 20 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
1 А седме године, петог месеца, дана десетог, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном.
1 Y ACONTECIÓ en el año séptimo, en el [mes] quinto, á los diez del mes, [que] vinieron algunos de los ancianos de Israel á consultar á Jehová, y sentáronse delante de mí.
2 И дође ми реч Господња говорећи:
2 Y fué á mí palabra de Jehová, diciendo:
3 Сине човечји, кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако вели Господ Господ: Дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.
3 Hijo del hombre, habla á los ancianos de Israel, y diles: Así ha dicho el Señor Jehová: ¿A consultarme venís vosotros? Vivo yo, que yo no os responderé, dice el Señor Jehová.
4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових.
4 ¿Quieres tú juzgarlos? ¿los quieres juzgar tú, hijo del hombre? Notifícales las abominaciones de sus padres;
5 И реци им: Овако вели Господ Господ: Ког дана изабрах Израиља и подигох руку своју семену дома Јаковљевог, и показах им се у земљи мисирској, и подигох им руку своју говорећи: Ја сам Господ Бог ваш;
5 Y diles: Así ha dicho el Señor Jehová: El día que escogí á Israel, y que alcé mi mano por la simiente de la casa de Jacob, y que fuí conocido de ellos en la tierra de Egipto, cuando alcé mi mano á ellos, diciendo: Yo soy Jehová vuestro Dios;
6 оног дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама.
6 Aquel día que les alcé mi mano, que los sacaría de la tierra de Egipto á la tierra que les había proveído, que fluye leche y miel, la cual es la más hermosa de todas las tierras;
7 И рекох им: Одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове мисирске, ја сам Господ Бог ваш.
7 Entonces les dije: Cada uno eche de sí las abominaciones de sus ojos, y no os contaminéis en los ídolos de Egipto. Yo soy Jehová vuestro Dios.
8 Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске.
8 Mas ellos se rebelaron contra mí, y no quisieron obedecerme: no echó de sí cada uno las abominaciones de sus ojos, ni dejaron los ídolos de Egipto; y dije que derramaría mi ira sobre ellos, para cumplir mi enojo en ellos en medio de la tierra de Egipto.
9 Али имена свог ради, да се не оскврни пред оним народима међу којима беху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље мисирске.
9 Con todo, á causa de mi nombre, porque no se infamase en los ojos de las gentes en medio de las cuales estaban, en cuyos ojos fuí conocido de ellos, hice para sacarlos de tierra de Egipto.
10 И изведох их из земље мисирске, и доведох их у пустињу.
10 Saquélos pues de la tierra de Egipto, y trájelos al desierto;
11 И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши, жив ће бити кроз њих.
11 Y díles mis ordenanzas, y declaréles mis derechos, los cuales el hombre que los hiciere, vivirá en ellos.
12 И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.
12 Y díles también mis sábados, que fuesen por señal entre mí y ellos, para que supiesen que yo soy Jehová que los santifico.
13 Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим.
13 Mas rebeláronse contra mí la casa de Israel en el desierto; no anduvieron en mis ordenanzas, y desecharon mis derechos, los cuales el hombre que los hiciere, vivirá en ellos; y mis sábados profanaron en gran manera; dije, por tanto, que había de derramar sobre ellos mi ira en el desierto para consumirlos.
14 Али учиних, имена свог ради, да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
14 Pero en atención á mi nombre hice porque no se infamase á la vista de las gentes, delante de cuyos ojos los saqué.
15 И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама;
15 Y también yo les alcé mi mano en el desierto, que no los metería en la tierra que les dí, que fluye leche y miel, la cual es la más hermosa de todas las tierras;
16 јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим.
16 Porque desecharon mis derechos, y no anduvieron en mis ordenanzas, y mis sábados profanaron: porque tras sus ídolos iba su corazón.
17 Али их пожали око моје, те их не истребих, и не затрх их у пустињи.
17 Con todo los perdonó mi ojo, no matándolos, ni los consumí en el desierto;
18 Него рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих и не држите њихове законе, и не скврните се гадним боговима њиховим.
18 Antes dije en el desierto á sus hijos: No andéis en las ordenanzas de vuestros padres, ni guardéis sus leyes, ni os contaminéis en sus ídolos.
19 Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;
19 Yo soy Jehová vuestro Dios; andad en mis ordenanzas, y guardad mis derechos, y ponedlos por obra:
20 и суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.
20 Y santificad mis sábados, y sean por señal entre mí y vosotros, para que sepáis que yo soy Jehová vuestro Dios.
21 Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи.
21 Y los hijos se rebelaron contra mí: no anduvieron en mis ordenanzas, ni guardaron mis derechos para ponerlos por obra, los cuales el hombre que los cumpliere, vivirá en ellos; profanaron mis sábados. Dije entonces que derramaría mi ira sobre ellos, para cumplir mi enojo en ellos en el desierto.
22 Али повратих руку своју и учиних имена свог ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
22 Mas retraje mi mano, y en atención á mi nombre hice porque no se infamase á vista de las gentes, delante de cuyos ojos los saqué.
23 И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама.
23 Y también les alcé yo mi mano en el desierto, que los esparciría entre las gentes, y que los aventaría por las tierras;
24 Јер законе моје не извршаваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гадним боговима отаца њихових.
24 Porque no pusieron por obra mis derechos, y desecharon mis ordenanzas, y profanaron mis sábados, y tras los ídolos de sus padres se les fueron sus ojos.
25 Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живети.
25 Por eso yo también les dí ordenanzas no buenas, y derechos por los cuales no viviesen;
26 И оскврних их даровима њиховим што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.
26 Y contaminélos en sus ofrendas cuando hacían pasar [por el fuego] todo primogénito, para que los desolase, á fin de que supiesen que yo soy Jehová.
27 Зато говори дому Израиљевом, сине човечји, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Још ме и овим ружише оци ваши чинећи ми безакоње:
27 Por tanto, hijo del hombre, habla á la casa de Israel, y diles: Así ha dicho el Señor Jehová: Aun en esto me afrentaron vuestros padres cuando cometieron contra mí rebelión.
28 Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, где год видеше висок хум и дрво гранато, онде приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и онде лише наливе своје.
28 Porque yo los metí en la tierra sobre la cual había alzado mi mano que les había de dar, y miraron á todo collado alto, y á todo árbol espeso, y allí sacrificaron sus víctimas, y allí presentaron la irritación de sus ofrendas, allí pusieron también el olor de su suavidad, y allí derramaron sus libaciones.
29 И рекох им: Шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.
29 Y yo les dije: ¿Qué es ese alto adonde vosotros vais? Y fué llamado su nombre Bamah hasta el día de hoy.
30 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Не скврните ли се на путу отаца својих? И за гадовима њиховим не курвате ли се?
30 Di, pues, á la casa de Israel: Así ha dicho el Señor Jehová: ¿No os contamináis vosotros á la manera de vuestros padres, y fornicáis tras sus abominaciones?
31 И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.
31 Porque ofreciendo vuestras ofrendas, haciendo pasar vuestros hijos por el fuego, os habéis contaminado con todos vuestros ídolos hasta hoy: ¿y he de responderos yo, casa de Israel? Vivo yo, dice el Señor Jehová, que no os responderé.
32 А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.
32 Y no ha de ser lo que habéis pensado. Porque vosotros decís: Seamos como las gentes, como las familias de las naciones, sirviendo á la madera y á la piedra.
33 Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом цароваћу над вама.
33 Vivo yo, dice el Señor Jehová, que con mano fuerte, y brazo extendido, y enojo derramado, tengo de reinar sobre vosotros:
34 И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом.
34 Y os sacaré de entre los pueblos, y os juntaré de las tierras en que estáis esparcidos, con mano fuerte, y brazo extendido, y enojo derramado:
35 И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.
35 Y os he de traer al desierto de pueblos, y allí litigaré con vosotros cara á cara.
36 Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.
36 Como litigué con vuestros padres en el desierto de la tierra de Egipto, así litigaré con vosotros, dice el Señor Jehová.
37 И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе заветне.
37 Y os haré pasar bajo de vara y os traeré en vínculo de concierto;
38 И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље где су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.
38 Y apartaré de entre vosotros los rebeldes, y los que se rebelaron contra mí: de la tierra de sus destierros los sacaré, y á la tierra de Israel no vendrán; y sabréis que yo soy Jehová.
39 Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим.
39 Y vosotros, oh casa de Israel, así ha dicho el Señor Jehová: Andad cada uno tras sus ídolos, y servidles, pues que á mí no me obedecéis; y no profanéis más mi santo nombre con vuestras ofrendas, y con vuestros ídolos.
40 Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, онде ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, онде ће ми бити мили и онде ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свим светим стварима вашим.
40 Empero en mi santo monte, en el alto monte de Israel, dice el Señor Jehová, allí me servirá toda la casa de Israel, toda ella en la tierra: allí los querré, y allí demandaré vuestras ofrendas, y las primicias de vuestros dones, con todas vuestras cosas consagradas.
41 Мили ћете ми бити с угодним мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расејани; и бићу посвећен у вама пред народима.
41 En olor de suavidad os aceptaré, cuando os hubiere sacado de entre los pueblos, y os hubiere juntado de las tierras en que estáis esparcidos; y seré santificado en vosotros á los ojos de las gentes.
42 И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.
42 Y sabréis que yo soy Jehová, cuando os hubiere metido en la tierra de Israel, en la tierra por la cual alcé mi mano que la daría á vuestros padres.
43 И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.
43 Y allí os acordaréis de vuestros caminos, y de todos vuestros hechos en que os contaminasteis; y seréis confusos en vuestra misma presencia por todos vuestros pecados que cometisteis.
44 И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена свог; не по вашим злим путевима нити по опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.
44 Y sabréis que yo soy Jehová cuando hiciere con vosotros por amor de mi nombre, no según vuestros caminos malos, ni según vuestras perversas obras, oh casa de Israel, dice el Señor Jehová.
45 Not in this translation
45 Y fué á mí palabra de Jehová, diciendo:
46 Not in this translation
46 Hijo del hombre, pon tu rostro hacia el mediodía, y derrama [tu palabra] hacia la parte austral, y profetiza contra el bosque del campo del mediodía.
47 Not in this translation
47 Y dirás al bosque del mediodía: Oye palabra de Jehová: Así ha dicho el Señor Jehová: He aquí que yo enciendo en ti fuego, el cual consumirá en ti todo árbol verde, y todo árbol seco: no se apagará la llama del fuego; y serán quemados en ella todos rostros, desde el mediodía hasta el norte.
48 Not in this translation
48 Y verá toda carne que yo Jehová lo encendí; no se apagará.
49 Not in this translation
49 Y dije: ¡Ah, Señor Jehová! ellos dicen de mí: ¿No profiere éste parábolas?
Cross references (43)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Ezekiel 8:1; Ezekiel 40:1; Ezekiel 24:1; Ezekiel 29:17; Ezekiel 26:1
- 3 Psalm 50:15–21; Proverbs 28:9; Matthew 15:8–9; Micah 3:7; Ezekiel 20:31
- 4 Ezekiel 22:2; Ezekiel 23:36; Luke 11:47–51; Ezekiel 14:14; Luke 13:33–35
- 5 Ezekiel 20:15; Exodus 3:8; Exodus 6:6–7; Deuteronomy 7:6; Ezekiel 47:14
- 6 Jeremiah 32:22; Ezekiel 20:15; Exodus 3:8; Psalm 48:2; Daniel 8:9
- 7 Leviticus 18:3; Ezekiel 20:8; Leviticus 11:44; Ezekiel 18:31; Deuteronomy 29:16–18
- 8 Isaiah 63:10; Ezekiel 5:13; Ezekiel 20:7; Ezekiel 7:8; Ezekiel 20:21
- 9 Ezekiel 39:7; Ezekiel 20:22; Exodus 32:12; Ezekiel 20:14; Ezekiel 36:21–22
- 10 Exodus 20:2; Exodus 14:17–22; Exodus 13:17–18; Exodus 15:22
- 11 Leviticus 18:5; Romans 10:5; Galatians 3:12; Deuteronomy 4:8; Luke 10:28
- 12 Ezekiel 20:20; Ezekiel 37:28; 1 Thessalonians 5:23; Leviticus 21:23; Exodus 19:5–6
- 13 Ezekiel 20:21; Ezekiel 20:8; Ezekiel 20:24; Deuteronomy 9:8; Isaiah 56:6
- 14 Ezekiel 20:9; Ezekiel 20:22; Ezekiel 36:22–23; Ephesians 1:12; Ephesians 1:6
- 15 Psalm 95:11; Psalm 106:26; Hebrews 3:11; Hebrews 3:18; Ezekiel 20:23
- 16 Numbers 15:39; Ezekiel 14:3–4; Ezekiel 20:8; Numbers 25:2; Acts 7:39–43
- 17 Ezekiel 11:13; Jeremiah 4:27; Jeremiah 5:18; Nehemiah 9:19; 1 Samuel 24:10
- 18 Deuteronomy 4:3–6; Acts 7:51; Psalm 78:6–8; Zechariah 1:2–4; Ezekiel 20:7
- 19 Ezekiel 36:27; Deuteronomy 5:32–6:8; Psalm 105:45; Jeremiah 3:22–23; Psalm 81:9–10
- 20 Isaiah 58:13; Jeremiah 17:22; Ezekiel 20:12; Exodus 31:13–17; Nehemiah 13:15–22
- 21 Ezekiel 20:13; Ezekiel 20:8; Deuteronomy 31:27; Numbers 21:5; Daniel 11:36
- 22 Ezekiel 20:9; Ezekiel 20:14; Isaiah 48:9–11; Psalm 78:38; Jeremiah 14:21
- 23 Leviticus 26:33; Deuteronomy 28:64–68; Psalm 106:27; Jeremiah 15:4; Deuteronomy 32:26–27
- 24 Ezekiel 20:16; Ezekiel 6:9; Ezekiel 20:13; Amos 2:4; Ezekiel 18:6
- 25 Psalm 81:12; Ezekiel 20:39; Isaiah 66:4; Ezekiel 20:26; 2 Thessalonians 2:9–11
- 26 Ezekiel 6:7; Leviticus 18:21; Isaiah 63:17; Ezekiel 20:31; Ezekiel 16:20–21
- 27 Romans 2:24; Ezekiel 3:11; Ezekiel 3:27; Ezekiel 2:7; Ezekiel 3:4
- 28 Ezekiel 6:13; Jeremiah 3:6; Isaiah 57:5–7; Nehemiah 9:22–26; Joshua 23:14
- 29 Ezekiel 16:24–25; Ezekiel 16:31
- 30 Jeremiah 16:12; Judges 2:19; Jeremiah 7:26; Acts 7:51; Numbers 32:14
- 31 Psalm 106:37–39; Jeremiah 7:31; Ezekiel 20:26; Ezekiel 14:3–4; Jeremiah 19:5
- 32 Ezekiel 11:5; Jeremiah 44:17; Psalm 139:2; Daniel 5:4; Revelation 9:20
- 33 Jeremiah 21:5; Ezekiel 8:18; Jeremiah 42:18; Jeremiah 44:6; Daniel 9:11–12
- 34 Amos 9:9–10; Ezekiel 20:38; Ezekiel 34:16; Isaiah 27:9–13; Jeremiah 44:6
- 35 Hosea 2:14; Ezekiel 17:20; Revelation 12:14; Jeremiah 2:35; Ezekiel 19:13
- 36 Numbers 11:1–35; 1 Corinthians 10:5–10; Ezekiel 20:13; Ezekiel 20:21; Psalm 106:15–48
- 37 Jeremiah 33:13; Leviticus 27:32; Matthew 25:32–33; Ezekiel 16:59–60; Psalm 89:30–32
- 38 Ezekiel 13:9; Amos 9:9–10; Psalm 95:11; Malachi 4:1–3; Malachi 3:3
- 39 Ezekiel 20:25–26; Isaiah 1:13–15; Judges 10:14; Ezekiel 43:7; Hosea 4:17
- 40 Isaiah 56:7; Isaiah 60:7; Malachi 3:4; Ezekiel 17:23; 1 Peter 2:5
- 41 Ezekiel 28:25; Ezekiel 11:17; Ezekiel 38:23; Ezekiel 28:22; Jeremiah 30:3
- 42 Ezekiel 34:13; Ezekiel 38:23; Ezekiel 36:23–24; Jeremiah 24:7; Ezekiel 20:38
- 43 Hosea 5:15; Ezekiel 6:9; Jeremiah 31:18; Ezekiel 36:31; 2 Corinthians 7:11
- 44 Ezekiel 24:24; Ezekiel 20:22; Ezekiel 20:14; Ezekiel 20:9; Psalm 115:1
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… of bondage; as Ezekiel the prophet, when stating the reasons for the giving of such a law, declares: "And their eyes were after the desire of their heart; and I gave them statutes that were not good, and judgments in which they shall not live." Luke also has recorded that Stephen, who was the first elected into the diaconate by …
… the Sabbath, "Ye shall do no servile work in it." Wherefore also it is said by Ezekiel the prophet, "And I gave them my Sabbaths to be a sign between me and them, that they might know that I am the Lord who sanctify them." This knowledge shall be perfected when we shall be perfectly at rest, and shall perfectly …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… of the covenant between Me and you." This same does Ezekiel the prophet say with regard to the Sabbaths: "Also I gave them My Sabbaths, to be a sign between Me and them, that they might know that I am the Lord, that sanctify them." And in Exodus, God says to Moses: "And ye shall observe My Sabbaths; for it …