1 Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? 2 А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; 3 само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. 4 А змија рече жени: Нећете ви умрети; 5 него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. 6 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 7 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче. 8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? 10 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. 11 А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? 12 А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. 13 А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. 14 Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. 16 А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар. 17 Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 18 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. 20 И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима. 21 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22 И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. 23 И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; 24 и изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
Génesis · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Génesis 3 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
Personas y lugares de este capítulo
Del árbol genealógico y los mapas bíblicos de este sitio (en inglés), solo donde esas guías citan este capítulo.
Personas
Adam
Formed from the dust by God's own hand, the father of all who live.
Citado en la guía: Genesis 1–5
Eve
The first woman, formed from Adam and named "the mother of all living."
Citado en la guía: Genesis 2-4
Referencias cruzadas (24)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 2 Corintios 11:3; 2 Corintios 11:14; Apocalipsis 12:9; Apocalipsis 20:2; Mateo 4:3
- 2 Salmo 58:4
- 3 Génesis 2:16–17; 2 Corintios 6:17; Génesis 20:6; Job 1:11; Éxodo 19:12–13
- 4 Juan 8:44; 2 Corintios 11:3; 1 Timoteo 2:14; 2 Corintios 2:11; Génesis 3:13
- 5 Ezequiel 28:2; 2 Tesalonicenses 2:4; 2 Corintios 11:13–15; 2 Corintios 4:4; Génesis 2:17
- 6 1 Juan 2:16; Santiago 1:14–15; 1 Timoteo 2:14; 2 Samuel 11:2; Romanos 5:12–19
- 7 Isaías 59:6; Génesis 2:25; Génesis 3:5; Job 9:29–31; Isaías 28:20
- 8 Jeremías 23:24; Hebreos 4:13; Proverbios 15:3; Job 34:21–22; Salmo 139:1–12
- 9 Génesis 4:9; Génesis 16:8; Apocalipsis 20:12–13; Josué 7:17–19; Génesis 11:5
- 10 Génesis 2:25; Salmo 119:120; Isaías 57:11; Isaías 47:3; 1 Juan 3:20
- 11 Romanos 3:20; Génesis 4:10; Salmo 50:21
- 12 Proverbios 28:13; Santiago 1:13–15; Romanos 10:3; Job 31:33; Lucas 10:29
- 13 2 Corintios 11:3; 1 Timoteo 2:14; Juan 18:35; Génesis 4:10–12; Génesis 3:4–6
- 14 Miqueas 7:17; Isaías 65:25; Salmo 72:9; Isaías 29:4; Levítico 20:25
- 15 Romanos 16:20; 1 Juan 3:8; Apocalipsis 12:17; Isaías 7:14; Hebreos 2:14–15
- 16 Tito 2:5; Colosenses 3:18; 1 Corintios 11:3; 1 Timoteo 2:15; 1 Corintios 14:34
- 17 Romanos 8:20–22; Génesis 5:29; Isaías 24:5–6; Eclesiastés 2:22–23; Juan 16:33
- 18 Job 5:5; Mateo 13:7; Isaías 7:23; Salmo 104:14–15; Proverbios 22:5
- 19 Eclesiastés 12:7; Job 34:15; Salmo 104:29; Génesis 2:7; Salmo 90:3
- 20 Mateo 1:23; Génesis 2:23; Génesis 2:20; Génesis 5:29; Génesis 16:11
- 21 Isaías 61:10; 2 Corintios 5:21; 2 Corintios 5:2–3; Génesis 3:7; Romanos 3:22
- 22 Apocalipsis 2:7; Apocalipsis 22:14; Proverbios 3:18; Génesis 11:6–7; Apocalipsis 22:2
- 23 Génesis 4:2; Génesis 4:12; Génesis 3:19; Eclesiastés 5:9; Génesis 2:5
- 24 Hebreos 1:7; Salmo 104:4; Éxodo 25:18–22; 1 Crónicas 21:16–17; Hebreos 10:18–22
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
"And God," it is declared, "said to the serpent: Because thou hast done this, cursed art thou above all cattle, and above all the beasts of the earth." And this same thing does the Lord also say in the Gospel, to those who are found upon the left hand: "Depart from me, ye cursed, into everlasting fire, which my Father …
… be subjected and bring them over unto Himself, allaying their swelling, and fostering their love; to the end that they might go on no further in self-confidence, but rather should become weak, seeing before their feet the Divinity weak by taking our "coats of skins;" and wearied, might cast themselves down upon It, and It rising, might lift them up.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
For it will be no longer, "Dust thou art, and unto dust shalt thou return," and thou "tillest the ground," and those former words, that will be said to us; but what is far more grievous than these, the "outer darkness," the bonds that may not be burst, the venomous worm, the "gnashing of teeth;" and this with great reason.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Adam received the sentence, Cursed is the ground in thy labours; thorns and thistles shall it bring forth to thee.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
"The serpent," says she, "beguiled me, and I did eat." But He put no question to the serpent; for He knew that he had been the prime mover in the guilty deed; but He pronounced the curse upon him in the first instance, that it might fall upon man with a mitigated rebuke.