Job · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Job 30 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

1 MAS ahora los más mozos de días que yo, se ríen de mí; cuyos padres yo desdeñara ponerlos con los perros de mi ganado.

2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

2 Porque ¿para qué yo habría menester la fuerza de sus manos, en los cuales había perecido con el tiempo?

3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

3 Por causa de la pobreza y del hambre [andaban] solos; huían á la soledad, á lugar tenebroso, asolado y desierto.

4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

4 Que cogían malvas entre los arbustos, y raíces de enebro para calentarse.

5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

5 Eran echados de entre [las gentes], y todos les daban grita como al ladrón.

6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

6 Habitaban en las barrancas de los arroyos, en las cavernas de la tierra, y en las rocas.

7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

7 Bramaban entre las matas, y se reunían debajo de las espinas.

8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

8 Hijos de viles, y hombres sin nombre, más bajos que la misma tierra.

9 И њима сам сада песма, и постах им прича.

9 Y ahora yo soy su canción, y he sido hecho su refrán.

10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

10 Abomínanme, aléjanse de mí, y aun de mi rostro no detuvieron su saliva.

11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

11 Porque [Dios] desató mi cuerda, y me afligió, por eso se desenfrenaron delante de mi rostro.

12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

12 A la mano derecha se levantaron los jóvenes; empujaron mis pies, y sentaron contra mí las vías de su ruina.

13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

13 Mi senda desbarataron, aprovecháronse de mi quebrantamiento, contra los cuales no hubo ayudador.

14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

14 Vinieron como por portillo ancho, revolviéronse á [mi] calamidad.

15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

15 Hanse revuelto turbaciones sobre mí; combatieron como viento mi alma, y mi salud pasó como nube.

16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

16 Y ahora mi alma está derramada en mí; días de aflicción me han aprehendido.

17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

17 De noche taladra sobre mí mis huesos, y mis pulsos no reposan.

18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

18 Con la grande copia [de materia] mi vestidura está demudada; cíñeme como el cuello de mi túnica.

19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

19 Derribóme en el lodo, y soy semejante al polvo y á la ceniza.

20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

20 Clamo á ti, y no me oyes; preséntome, y no me atiendes.

21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

21 Haste tornado cruel para mí: con la fortaleza de tu mano me amenazas.

22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

22 Levantásteme, é hicísteme cabalgar sobre el viento, y disolviste mi sustancia.

23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

23 Porque yo conozco que me reduces á la muerte; y á la casa determinada á todo viviente.

24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

24 Mas él no extenderá la mano contra el sepulcro; ¿clamarán [los sepultados] cuando él los quebrantare?

25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

25 ¿No lloré yo al afligido? Y mi alma ¿no se entristeció sobre el menesteroso?

26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

26 Cuando esperaba yo el bien, entonces vino el mal; y cuando esperaba luz, la oscuridad vino.

27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

27 Mis entrañas hierven, y no reposan; días de aflicción me han sobrecogido.

28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

28 Denegrido ando, y no por el sol: levantádome he en la congregación, y clamado.

29 Брат постах змајевима и друг совама.

29 He venido á ser hermano de los dragones, y compañero de los buhos.

30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

30 Mi piel está denegrida sobre mí, y mis huesos se secaron con ardentía.

31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

31 Y hase tornado mi arpa en luto, y mi órgano en voz de lamentadores.

Cross references (30)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Old Testament

New Testament