Mark · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Mark 8 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
1 EN aquellos días, como hubo gran gentío, y no tenían qué comer, Jesús llamó á sus discípulos, y les dijo:
2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
2 Tengo compasión de la multitud, porque ya hace tres días que están conmigo, y no tienen qué comer:
3 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
3 Y si los enviare en ayunas á sus casas, desmayarán en el camino; porque algunos de ellos han venido de lejos.
4 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
4 Y sus discípulos le respondieron: ¿De dónde podrá alguien hartar á estos de pan aquí en el desierto?
5 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
5 Y les preguntó: ¿Cuántos panes tenéis? Y ellos dijeron: Siete.
6 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
6 Entonces mandó á la multitud que se recostase en tierra; y tomando los siete panes, habiendo dado gracias, partió, y dió á sus discípulos que los pusiesen delante: y los pusieron delante á la multitud.
7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
7 Tenían también unos pocos pececillos: y los bendijo, y mandó que también los pusiesen delante.
8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8 Y comieron, y se hartaron: y levantaron de los pedazos que habían sobrado, siete espuertas.
9 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
9 Y eran los que comieron, como cuatro mil: y los despidió.
10 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
10 Y luego entrando en el barco con sus discípulos, vino á las partes de Dalmanutha.
11 И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
11 Y vinieron los Fariseos, y comenzaron á altercar con él, pidiéndole señal del cielo, tentándole.
12 И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
12 Y gimiendo en su espíritu, dice: ¿Por qué pide señal esta generación? De cierto os digo que no se dará señal á esta generación.
13 И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
13 Y dejándolos, volvió á entrar en el barco, y se fué de la otra parte.
14 И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
14 Y se habían olvidado de tomar pan, y no tenían sino un pan consigo en el barco.
15 И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
15 Y les mandó, diciendo: Mirad, guardaos de la levadura de los Fariseos, y de la levadura de Herodes.
16 И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
16 Y altercaban los unos con los otros diciendo: Pan no tenemos.
17 И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
17 Y como Jesús lo entendió, les dice: ¿Qué altercáis, porque no tenéis pan? ¿no consideráis ni entendéis? ¿aun tenéis endurecido vuestro corazón?
18 Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
18 ¿Teniendo ojos no veis, y teniendo oídos no oís? ¿y no os acordáis?
19 кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
19 Cuando partí los cinco panes entre cinco mil, ¿cuántas espuertas llenas de los pedazos alzasteis? Y ellos dijeron: Doce.
20 А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
20 Y cuando los siete panes entre cuatro mil, ¿cuántas espuertas llenas de los pedazos alzasteis? Y ellos dijeron: Siete.
21 И рече им: Како не разумете?
21 Y les dijo: ¿Cómo aun no entendéis?
22 И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
22 Y vino á Bethsaida; y le traen un ciego, y le ruegan que le tocase.
23 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
23 Entonces, tomando la mano del ciego, le sacó fuera de la aldea; y escupiendo en sus ojos, y poniéndole las manos encima, le preguntó si veía algo.
24 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
24 Y él mirando, dijo: Veo los hombres, pues veo que andan como árboles.
25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
25 Luego le puso otra vez las manos sobre sus ojos, y le hizo que mirase; y fué restablecido, y vió de lejos y claramente á todos.
26 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
26 Y envióle á su casa, diciendo: No entres en la aldea, ni [lo] digas á nadie en la aldea.
27 И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
27 Y salió Jesús y sus discípulos por las aldeas de Cesarea de Filipo. Y en el camino preguntó á sus discípulos, diciéndoles: ¿Quién dicen los hombres que soy yo?
28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
28 Y ellos respondieron: Juan Bautista; y otros, Elías; y otros, Alguno de los profetas.
29 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
29 Entonces él les dice: Y vosotros, ¿quién decís que soy yo? Y respondiendo Pedro, le dice: Tú eres el Cristo.
30 И запрети им да никоме не казују за Њега.
30 Y les apercibió que no hablasen de él á ninguno.
31 И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
31 Y comenzó á enseñarles, que convenía que el Hijo del hombre padeciese mucho, y ser reprobado de los ancianos, y de los príncipes de los sacerdotes, y de los escribas, y ser muerto, y resucitar después de tres días.
32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
32 Y claramente decía esta palabra. Entonces Pedro le tomó, y le comenzó á reprender.
33 А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
33 Y él, volviéndose y mirando á sus discípulos, riñó á Pedro, diciendo: Apártate de mí, Satanás; porque no sabes las cosas que son de Dios, sino las que son de los hombres.
34 И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
34 Y llamando á la gente con sus discípulos, les dijo: Cualquiera que quisiere venir en pos de mí, niéguese á sí mismo, y tome su cruz, y sígame.
35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
35 Porque el que quisiere salvar su vida, la perderá; y el que perdiere su vida por causa de mí y del evangelio, la salvará.
36 Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
36 Porque ¿qué aprovechará al hombre, si granjeare todo el mundo, y pierde su alma?
37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
37 ¿O qué recompensa dará el hombre por su alma?
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
38 Porque el que se avergonzare de mí y de mis palabras en esta generación adulterina y pecadora, el Hijo del hombre se avergonzará también de él, cuando vendrá en la gloria de su Padre con los santos ángeles.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
Places
Bethsaida
Bethsaida lay near the Jordan's inflow to the Sea of Galilee. Its precise site is debated (et-Tell and el-Araj are candidates; approximate location). Jesus rebuked it for unbelief.
Cited in the guide: Mark 8:22; John 1:44; Luke 9:10
Caesarea Philippi
Caesarea Philippi (Banias) sat at the northern edge of the land by a spring of the Jordan and a shrine to Pan. Here Peter made his great confession of Jesus as Messiah.
Cited in the guide: Matthew 16:13; Mark 8:27
Cross references (37)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 15:32–39; Mark 6:34–44
- 2 Matthew 9:36; Micah 7:19; Psalm 103:13; Psalm 145:15; Hebrews 4:15
- 3 Isaiah 40:31; Judges 8:4–6; 1 Samuel 14:28–31; 1 Samuel 30:10–12
- 4 Mark 6:52; Matthew 15:33; Psalm 78:19–20; Mark 6:36–37; Numbers 11:21–23
- 5 Matthew 14:15–17; Matthew 15:34; Luke 9:13; Mark 6:38
- 6 Colossians 3:17; John 6:10–11; Matthew 14:18–19; Matthew 15:35–36; 1 Corinthians 10:30–31
- 7 Matthew 14:19; John 21:5; John 21:8–9; Luke 24:41–42; Luke 6:41
- 8 Matthew 16:10; Psalm 145:16; Mark 8:19–20; 2 Kings 4:42–44; Psalm 107:8–9
- 10 Matthew 15:39
- 11 Matthew 12:38; John 4:48; 1 Corinthians 10:9; Malachi 3:15; Luke 12:54–57
- 12 Matthew 12:39–40; Mark 7:34; John 12:37–43; Matthew 16:4; Luke 11:29–30
- 13 Acts 18:6; Hosea 9:12; Matthew 7:6; Acts 13:45–46; Psalm 81:12
- 14 Matthew 16:5
- 15 1 Corinthians 5:6–8; Matthew 16:6; Matthew 16:11–12; Mark 12:13; Luke 12:1–2
- 16 Luke 20:5; Luke 9:46; Matthew 16:7–8
- 17 Mark 6:52; Hebrews 5:11–12; Mark 2:8; Isaiah 63:17; Mark 3:5
- 18 Acts 28:26–27; Matthew 13:14–15; Jeremiah 5:21; Mark 4:12; Ezekiel 12:2
- 19 Matthew 14:17–21; Luke 9:12–17; Mark 6:38–44; John 6:5–13
- 20 Matthew 15:34–38; Mark 8:1–9
- 21 Psalm 94:8; Mark 6:52; John 14:9; Mark 8:17; 1 Corinthians 15:34
- 22 Matthew 11:21; Luke 10:13; Mark 6:45; Mark 2:3; John 1:44
- 23 Mark 7:33; John 9:6–7; Acts 9:8; Mark 5:23; Isaiah 51:18
- 24 Isaiah 29:18; 1 Corinthians 13:9–12; Isaiah 32:3; Judges 9:36
- 25 Proverbs 4:18; Philippians 1:6; 1 Peter 2:9; 2 Peter 3:18; Matthew 13:12
- 26 Matthew 8:4; Matthew 12:16; Matthew 9:30; Mark 8:23; Mark 7:36
- 27 Luke 9:18–20; Matthew 16:13–20
- 28 John 1:21; Mark 9:11–13; Matthew 14:2; Malachi 4:5; Luke 9:7–9
- 29 1 John 4:15; Matthew 16:15–16; 1 John 5:1; John 11:27; Luke 9:20
- 30 Matthew 16:20; Luke 9:21; Mark 9:9; Mark 7:36; Mark 8:26
- 31 Mark 10:33–34; John 2:19; Luke 24:26; Hosea 6:2; 1 Samuel 10:19
- 32 Matthew 16:22; John 16:25; John 16:29; John 18:20; Mark 4:38
- 33 Matthew 4:10; Philippians 3:19; 1 John 2:15; James 3:15–18; Mark 3:34
- 34 Matthew 10:38; Luke 14:26–27; John 10:27; Galatians 5:24; Galatians 2:20
- 35 2 Timothy 2:11–13; 1 Corinthians 9:23; Luke 17:33; Matthew 16:25; 2 Timothy 1:8
- 36 Matthew 16:26; Psalm 49:17; Luke 9:25; James 1:9–11; Philippians 3:7–9
- 37 Psalm 49:7–8; 1 Peter 1:18–19
- 38 Luke 12:8–9; Romans 1:16; 1 John 2:23; James 4:4; Luke 9:26
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
In expounding to you the Holy Scriptures, I as it were break bread for you. Do ye in hunger receive it, and break forth with a fulness of phrase from the heart; and ye who are rich in your banquet, be not meagre in good works and deeds. What I deal out to you is not mine own.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
… for the remission of sins be preached in His name among all nations." Now this is He who was born of Mary; for He says: "The Son of man must suffer many things, and be rejected, and crucified, and on the third day rise again." The Gospel, therefore, knew no other son of man but Him who was of Mary, …
Hard and grievous does that appear which the Lord hath enjoined, that "whosoever will come after Him, must deny himself." But what He enjoineth is not hard or grievous, who aideth us that what He enjoineth may be done.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
But Mark saith, that when they were come unto Him, and were questioning with Him, "He sighed deeply in His spirit, and saith, Why doth this generation seek after a sign?" And yet surely their inquiry was deserving of anger and great displeasure; yet nevertheless the benevolent and provident One is not angry, but pities and bewails them as incurably …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
We ask them to listen to the Lord Himself, distinctly setting forth the equal dignity of His glory with the Father, in His words, "He that hath seen me hath seen the Father;" and again, "When the Son cometh in the glory of his Father;" that they "should honour the Son even as they honour the Father;" and, "We beheld …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)