Mark · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Mark 7 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
1 Y SE juntaron á él los Fariseos, y algunos de los escribas, que habían venido de Jerusalem;
2 И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2 Los cuales, viendo á algunos de sus discípulos comer pan con manos comunes, es á saber, no lavadas, [los] condenaban.
3 Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3 (Porque los Fariseos y todos los Judíos, teniendo la tradición de los ancianos, si muchas veces no se lavan las manos, no comen.
4 и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4 Y [volviendo] de la plaza, si no se lavaren, no comen. Y otras muchas cosas hay, que tomaron para guardar, como las lavaduras de los vasos [de beber], y de los jarros, y de los vasos de metal, y de los lechos.)
5 А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5 Y le preguntaron los Fariseos y los escribas: ¿Por qué tus discípulos no andan conforme á la tradición de los ancianos, sino que comen pan con manos comunes?
6 А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6 Y respondiendo él, les dijo: Hipócritas, bien profetizó de vosotros Isaías, como está escrito: Este pueblo con los labios me honra, mas su corazón lejos está de mí.
7 Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7 Y en vano me honran, enseñando [como] doctrinas mandamientos de hombres.
8 Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8 Porque dejando el mandamiento de Dios, tenéis la tradición de los hombres; las lavaduras de los jarros y de los vasos [de beber]: y hacéis otras muchas cosas semejantes.
9 И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9 Les decía también: Bien invalidáis el mandamiento de Dios para guardar vuestra tradición.
10 Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10 Porque Moisés dijo: Honra á tu padre y á tu madre, y: El que maldijere al padre ó á la madre, morirá de muerte.
11 А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11 Y vosotros decís: [Basta] si dijere un hombre al padre ó la madre: [Es] Corbán (quiere decir, don [mío á Dios]) todo aquello con que pudiera valerte;
12 И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12 Y no le dejáis hacer más por su padre ó por su madre,
13 укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13 Invalidando la palabra de Dios con vuestra tradición que disteis: y muchas cosas hacéis semejantes á éstas.
14 И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14 Y llamando á toda la multitud, les dijo: Oidme todos, y entended:
15 Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15 Nada hay fuera del hombre que entre en él, que le pueda contaminar: mas lo que sale de él, aquello es lo que contamina al hombre.
16 Ако ко има уши да чује нека чује.
16 Si alguno tiene oídos para oir, oiga.
17 И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17 Y [apartado] de la multitud, habiendo entrado en casa, le preguntaron sus discípulos sobre la parábola.
18 И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18 Y díjoles: ¿También vosotros estáis así sin entendimiento? ¿No entendéis que todo lo de fuera que entra en el hombre, no le puede contaminar;
19 Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19 Porque no entra en su corazón, sino en el vientre, y sale á la secreta? [Esto decía], haciendo limpias todas las viandas.
20 Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20 Mas decía, que lo que del hombre sale, aquello contamina al hombre.
21 јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21 Porque de dentro, del corazón de los hombres, salen los malos pensamientos, los adulterios, las fornicaciones, los homicidios,
22 крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22 Los hurtos, las avaricias, las maldades, el engaño, las desvergüenzas, el ojo maligno, las injurias, la soberbia, la insensatez.
23 Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23 Todas estas maldades de dentro salen, y contaminan al hombre.
24 И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24 Y levantándose de allí, se fué á los términos de Tiro y de Sidón; y entrando en casa, quiso que nadie [lo] supiese; mas no pudo esconderse.
25 Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25 Porque una mujer, cuya hija tenía un espíritu inmundo, luego que oyó de él, vino y se echó á sus pies.
26 А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26 Y la mujer era Griega, Sirofenisa de nación; y le rogaba que echase fuera de su hija al demonio.
27 А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27 Mas Jesús le dijo: Deja primero hartarse los hijos, porque no es bien tomar el pan de los hijos y echarlo á los perrillos.
28 А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28 Y respondió ella, y le dijo: Sí, Señor; pero aun los perrillos debajo de la mesa, comen de las migajas de los hijos.
29 И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29 Entonces le dice: Por esta palabra, ve; el demonio ha salido de tu hija.
30 И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30 Y como fué á su casa, halló que el demonio había salido, y á la hija echada sobre la cama.
31 И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31 Y volviendo á salir de los términos de Tiro, vino por Sidón á la mar de Galilea, por mitad de los términos de Decápolis.
32 И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32 Y le traen un sordo y tartamudo, y le ruegan que le ponga la mano encima.
33 И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33 Y tomándole aparte de la gente, metió sus dedos en las orejas de él, y escupiendo, tocó su lengua;
34 и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34 Y mirando al cielo, gimió, y le dijo: Ephphatha: que es [decir]: Sé abierto.
35 И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35 Y luego fueron abiertos sus oídos, y fué desatada la ligadura de su lengua, y hablaba bien.
36 И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36 Y les mandó que no lo dijesen á nadie; pero cuanto más les mandaba, tanto más y más lo divulgaban.
37 И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37 Y en gran manera se maravillaban, diciendo: Bien lo ha hecho todo: hace á los sordos oir, y á los mudos hablar.
Cross references (35)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 15:1–20; Mark 3:22; Luke 11:53–54; Luke 5:17
- 2 Acts 10:28; Matthew 7:3–5; Romans 14:14; Acts 11:8; Acts 10:14–15
- 3 Galatians 1:14; Mark 7:13; Colossians 2:8; Colossians 2:21–23; Mark 7:7–10
- 4 Matthew 23:25; Luke 11:38–39; Hebrews 9:10; Isaiah 1:16; Jeremiah 4:14
- 5 Acts 21:21; 2 Thessalonians 3:6; Galatians 1:14; Matthew 15:2; Acts 21:24
- 6 Isaiah 29:13; Titus 1:16; Matthew 15:7–9; Ezekiel 33:31; 2 Timothy 3:5
- 7 Isaiah 29:13; Matthew 15:9; James 1:26; Colossians 2:22; Matthew 6:7
- 8 Mark 7:3–4; Isaiah 1:12
- 9 Isaiah 29:13; Jeremiah 44:16–17; Galatians 2:21; Isaiah 24:5; Matthew 15:3–6
- 10 Exodus 21:17; Exodus 20:12; Deuteronomy 5:16; Leviticus 20:9; Matthew 15:4
- 11 Matthew 23:18; 1 Timothy 5:4–8; Matthew 15:5
- 13 Mark 7:9; Titus 1:14; Isaiah 8:20; Matthew 5:17–20; Matthew 15:6
- 14 Matthew 15:10; Proverbs 8:5; Isaiah 6:9; Acts 8:30; Psalm 94:8
- 15 Proverbs 4:23; Titus 1:15; Leviticus 11:42–47; Hebrews 13:9; Matthew 12:34
- 17 Matthew 15:15; Matthew 13:36; Mark 9:28; Mark 4:10; Mark 4:34
- 18 Matthew 15:16–17; Hebrews 5:11; Luke 24:25; Isaiah 28:9–10; Matthew 16:11
- 19 Matthew 15:17; 1 Corinthians 6:13; Luke 11:41; Colossians 2:21–22; Acts 11:9
- 20 James 3:6; James 1:14–15; James 4:1; Mark 7:15; Matthew 12:34–37
- 21 Jeremiah 17:9; James 4:1–3; Romans 8:7–8; Galatians 5:19–21; Matthew 15:19
- 22 Matthew 20:15; Obadiah 3–4; Matthew 6:23; 2 Corinthians 10:5; Ecclesiastes 7:25
- 23 Mark 7:15; Titus 1:15; 1 Corinthians 3:17; Jude 8; Mark 7:18
- 24 Matthew 15:21–28; Matthew 11:21; Ezekiel 28:2; Mark 6:31–32; Mark 3:7–8
- 25 Matthew 15:22; Mark 5:22–23; Mark 9:17–23; Mark 5:33; Mark 1:40
- 26 Matthew 15:22; Galatians 3:28; Isaiah 49:12; Colossians 3:11
- 27 Matthew 15:23–28; Matthew 7:6; Acts 22:21; Matthew 10:5; Ephesians 2:12
- 28 Romans 10:12; Romans 3:29; Luke 15:30–32; Acts 11:17–18; Isaiah 45:22
- 29 Matthew 5:3; Matthew 8:9–13; Isaiah 66:2; 1 John 3:8; Isaiah 57:15–16
- 30 John 4:50–52; 1 John 3:8
- 31 Mark 5:20; Matthew 4:25; Matthew 15:29–31; Mark 7:24; Matthew 4:18
- 32 Luke 11:14; Mark 5:23; Matthew 9:32–33
- 33 Mark 8:23; John 9:6–7; Mark 5:40; 1 Kings 17:19–22; 2 Kings 4:33–34
- 34 John 11:41; Mark 5:41; Mark 6:41; Acts 9:34; John 11:33
- 35 Isaiah 35:5–6; Psalm 33:9; Matthew 11:5; Mark 2:12; Isaiah 32:3–4
- 36 Matthew 8:4; Mark 1:44–45; Mark 5:43; Mark 3:12; Mark 8:26
- 37 Mark 6:51; Exodus 4:10–11; Mark 5:42; Mark 4:41; Mark 2:12
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
For [the Scripture] saith in a certain place, "This people honoureth Me with their lips, but their heart is far from Me." And again: "They bless with their mouth, but curse with their heart." And again it saith, "They loved Him with their mouth, and lied to Him with their tongue; but their heart was not right with Him, neither …
Have ye not heard the prophet, saying (or rather God by the prophet), "This people honoreth me with their lips, but their heart is far from me?" Therefore, lest this be our case too, wipe thou out the letters, or rather the impressions, which the devil hath engraven in thy soul; and bring me a heart set free from worldly …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
And further, the divine Gospel says, The Lord came into the borders of Tyre and Sidon and entered into a house, and would have no man know it; but He could not be hid.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 9 (1899)
And Mark again makes this plainer, by saying, "It is Corban, by whatsoever thou mightest be profited by me;" which means, not a gift and present, but properly an offering.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)