Numbers · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Numbers 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
1 Y ACONTECIÓ que el pueblo se quejó á oídos de Jehová: y oyólo Jehová, y enardecióse su furor, y encendióse en ellos fuego de Jehová y consumió el un cabo del campo.
2 Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
2 Entonces el pueblo dió voces á Moisés, y Moisés oró á Jehová, y soterróse el fuego.
3 И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
3 Y llamó á aquel lugar Taberah; porque el fuego de Jehová se encendió en ellos.
4 А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
4 Y el vulgo que había en medio tuvo un vivo deseo, y volvieron, y aun lloraron los hijos de Israel, y dijeron: ¡Quién nos diera á comer carne!
5 Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
5 Nos acordamos del pescado que comíamos en Egipto de balde, de los cohombros, y de los melones, y de los puerros, y de las cebollas, y de los ajos:
6 А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
6 Y ahora nuestra alma se seca; que nada sino maná [ven] nuestros ojos.
7 А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
7 Y era el maná como semilla de culantro, y su color como color de bdelio.
8 И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
8 Derramábase el pueblo, y recogían, y molían en molinos, ó majaban en morteros, y lo cocían en caldera, ó hacían de él tortas: y su sabor era como sabor de aceite nuevo.
9 И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
9 Y cuando descendía el rocío sobre el real de noche, el maná descendía de sobre él.
10 И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
10 Y oyó Moisés al pueblo, que lloraba por sus familias, cada uno á la puerta de su tienda: y el furor de Jehová se encendió en gran manera; también pareció mal á Moisés.
11 Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
11 Y dijo Moisés á Jehová: ¿Por qué has hecho mal á tu siervo? ¿y por qué no he hallado gracia en tus ojos, que has puesto la carga de todo este pueblo sobre mí?
12 Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
12 ¿Concebí yo á todo este pueblo? ¿engendrélo yo, para que me digas: Llévalo en tu seno, como lleva la que cría al que mama, á la tierra de la cual juraste á sus padres?
13 Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
13 ¿De dónde tengo yo carne para dar á todo este pueblo? porque lloran á mí, diciendo: Danos carne que comamos.
14 Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
14 No puedo yo solo soportar á todo este pueblo, que me es pesado en demasía.
15 Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
15 Y si así lo haces tú conmigo, yo te ruego que me des muerte, si he hallado gracia en tus ojos; y que yo no vea mi mal.
16 А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
16 Entonces Jehová dijo á Moisés: Júntame setenta varones de los ancianos de Israel, que tú sabes que son ancianos del pueblo y sus principales; y tráelos á la puerta del tabernáculo del testimonio, y esperen allí contigo.
17 Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
17 Y yo descenderé y hablaré allí contigo; y tomaré del espíritu que está en ti, y pondré en ellos; y llevarán contigo la carga del pueblo, y no la llevarás tú solo.
18 А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
18 Empero dirás al pueblo: Santificaos para mañana, y comeréis carne: pues que habéis llorado en oídos de Jehová, diciendo: ¡Quién nos diera á comer carne! ¡cierto mejor nos iba en Egipto! Jehová, pues, os dará carne, y comeréis.
19 Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
19 No comeréis un día, ni dos días, ni cinco días, ni diez días, ni veinte días;
20 него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
20 Sino hasta un mes de tiempo, hasta que os salga por las narices, y os sea en aborrecimiento: por cuanto menospreciasteis á Jehová que está en medio de vosotros, y llorasteis delante de él, diciendo: ¿Para qué salimos acá de Egipto?
21 А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
21 Entonces dijo Moisés: Seiscientos mil de á pie es el pueblo en medio del cual yo estoy; y tú dices: Les daré carne, y comerán el tiempo de un mes.
22 Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
22 ¿Se han de degollar para ellos ovejas y bueyes que les basten? ¿ó se juntarán para ellos todos los peces de la mar para que tengan abasto?
23 А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.
23 Entonces Jehová respondió á Moisés: ¿Hase acortado la mano de Jehová? ahora verás si te sucede mi dicho, ó no.
24 И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.
24 Y salió Moisés, y dijo al pueblo las palabras de Jehová: y juntó los setenta varones de los ancianos del pueblo, é hízolos estar alrededor del tabernáculo.
25 И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.
25 Entonces Jehová descendió en la nube, y hablóle; y tomó del espíritu que estaba en él, y púsolo en los setenta varones ancianos; y fué que, cuando posó sobre ellos el espíritu, profetizaron, y no cesaron.
26 А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.
26 Y habían quedado en el campo dos varones, llamado el uno Eldad y el otro Medad, sobre los cuales también reposó el espíritu: estaban estos entre los escritos, mas no habían salido al tabernáculo; y profetizaron en el campo.
27 И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.
27 Y corrió un mozo, y dió aviso á Moisés, y dijo: Eldad y Medad profetizan en el campo.
28 А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.
28 Entonces respondió Josué hijo de Nun, ministro de Moisés, [uno] de sus mancebos, y dijo: Señor mío Moisés, impídelos.
29 А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
29 Y Moisés le respondió: ¿Tienes tú celos por mí? mas ojalá que todo el pueblo de Jehová fuesen profetas, que Jehová pusiera su espíritu sobre ellos.
30 Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.
30 Y recogióse Moisés al campo, él y los ancianos de Israel.
31 Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.
31 Y salió un viento de Jehová, y trajo codornices de la mar, y dejólas sobre el real, un día de camino de la una parte, y un día de camino de la otra, en derredor del campo, y casi dos codos sobre la haz de la tierra.
32 И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.
32 Entonces el pueblo estuvo levantado todo aquel día, y toda la noche, y todo el día siguiente, y recogiéronse codornices: el que menos, recogió diez montones; y las tendieron para sí á lo largo en derredor del campo.
33 Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.
33 Aun estaba la carne entre los dientes de ellos, antes que fuese mascada, cuando el furor de Jehová se encendió en el pueblo, é hirió Jehová al pueblo con una muy grande plaga.
34 И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.
34 Y llamó el nombre de aquel lugar Kibroth-hattaavah, por cuanto allí sepultaron al pueblo codicioso.
35 И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.
35 De Kibroth-hattaavah movió el pueblo á Haseroth, y pararon en Haseroth.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Eldad
One of two men who remained in the camp when the seventy elders went out to the Tent, yet received the Spirit like them and prophesied in the camp.
Cited in the guide: Numbers 11:26–27
Medad
One of two men who remained in the camp when the seventy elders went out to the Tent, yet received the Spirit like them and prophesied in the camp.
Cited in the guide: Numbers 11:26–27
Moses
Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.
Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34
Cross references (32)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Numbers 21:5; 2 Kings 1:12; Numbers 16:35; Exodus 16:9; 1 Corinthians 10:10
- 2 Numbers 21:7; James 5:16; Numbers 16:45–48; Exodus 32:31–32; Exodus 32:10–14
- 3 Deuteronomy 9:22
- 4 1 Corinthians 10:6; Exodus 12:38; Psalm 106:14; Psalm 78:18–20; 1 Corinthians 15:33
- 5 Exodus 16:3; Psalm 17:14; Philippians 3:19
- 6 Numbers 21:5; 2 Samuel 13:4
- 7 Exodus 16:31; Exodus 16:14–15; Genesis 2:12; 1 Corinthians 1:23–24; Revelation 2:17
- 8 Exodus 16:31; Exodus 16:16–18; John 6:27; Exodus 16:23; John 6:33–58
- 9 Exodus 16:13–14; Psalm 78:23–25; Psalm 105:40; Deuteronomy 32:2
- 10 Psalm 78:21; Numbers 16:27; Numbers 20:10–13; Psalm 106:32–33; Psalm 139:21
- 11 Deuteronomy 1:12; Exodus 5:22; Job 10:2; 2 Corinthians 11:28; Jeremiah 15:10
- 12 Isaiah 49:23; Isaiah 40:11; Exodus 13:5; 1 Thessalonians 2:7; Genesis 50:24
- 13 Matthew 15:33; Mark 8:4; John 6:5–9; Mark 9:23
- 14 Exodus 18:18; Deuteronomy 1:9–12; Zechariah 6:13; 2 Corinthians 2:16; Isaiah 9:6
- 15 Jonah 4:3; 1 Kings 19:4; Philippians 1:20–24; Jonah 4:8–9; Jeremiah 20:18
- 16 Exodus 24:1; Exodus 24:9; Deuteronomy 16:18; Genesis 46:27; Luke 10:17
- 17 1 Samuel 10:6; Numbers 11:25; 1 Corinthians 12:4–11; 2 Kings 2:9; 2 Kings 2:15
- 18 Exodus 19:10; Acts 7:39; Exodus 16:3–7; Numbers 11:4–6; Numbers 11:1
- 20 Psalm 106:15; Numbers 21:5; Psalm 78:27–30; 1 Samuel 10:19; Acts 13:41
- 21 Exodus 12:37; Numbers 1:46; Genesis 12:2; Exodus 38:26; Numbers 2:32
- 22 2 Kings 7:2; Matthew 15:33; Luke 1:18; Luke 1:34; John 6:6–7
- 23 Isaiah 59:1; Isaiah 50:2; Genesis 18:14; Luke 1:37; Numbers 23:19
- 24 Numbers 11:16; Numbers 11:26
- 25 Numbers 11:17; Joel 2:28–29; 1 Samuel 10:10; Numbers 12:5; 1 Corinthians 14:1–3
- 26 Jeremiah 36:5; 1 Samuel 20:26; 1 Samuel 10:22; Exodus 3:11; Exodus 4:13–14
- 28 Luke 9:49–50; Mark 9:38–40; John 3:26; Joshua 1:1; Exodus 33:11
- 29 1 Corinthians 14:5; Matthew 9:37–38; James 4:5; Luke 10:2; James 5:9
- 31 Exodus 16:13; Psalm 78:26–29; Psalm 105:40; Exodus 15:10; Psalm 135:7
- 32 Ezekiel 45:11; Exodus 16:36
- 33 Psalm 78:30–31; Psalm 106:14–15; Numbers 25:9; Numbers 16:49; Deuteronomy 28:27
- 34 Deuteronomy 9:22; 1 Corinthians 10:6; Numbers 33:16
- 35 Numbers 33:17; Numbers 12:16; Deuteronomy 1:1
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… the outward act, the broth to the allurement of lust within, as it is written, And the mixed multitude that was among them fell a lusting; and the children of Israel also wept again and again and said, Who shall give us flesh to eat?' When the angel, then, stretched out his staff and touched the rock, and fire rose …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
The seventy Elders were chosen; And the Lord came down in a cloud, and took of the Spirit that was upon Moses, and put it upon the seventy Elders; not that the Spirit was divided, but that His grace was distributed in proportion to the vessels, and the capacity of the recipients.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
They were called, and they came not; my lord Moses, forbid them." "I cannot forbid them," he says, "for this grace is from Heaven; nay, so far am I from forbidding them, that I myself am thankful for it.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Wait for the proper season; and oh that all the Lord's people may be prophets, whenever the Lord shall give His Spirit upon them!" saying this also prophetically, whenever the Lord shall give; "For as yet then He has not given it; so thou hast it not yet."--Had not then Abraham this, and Isaac, and Jacob, and Joseph?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)