Job 28 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

281 Da, srebro ima žice, i zlato ima mesto gde se topi. 2 Gvožđe se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza. 3 Mraku postavlja među, i sve istražuje čovek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom. 4 Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom čovečjim. 5 Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj. 6 U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni. 7 Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo; 8 Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prođe lav. 9 Na kremen diže ruku svoju; prevraća gore iz dna. 10 Iz stene izvodi potoke, i svašta dragoceno vidi Mu oko. 11 Ustavlja reke da ne teku, i šta je sakriveno iznosi na videlo. 12 Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu? 13 Ne zna joj čovek cene, niti se nahodi u zemlji živih. 14 Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene. 15 Ne može se dati čisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju. 16 Ne može se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom. 17 Ne može se najednačiti s njom ni zlato ni kristal, niti se može promeniti za zaklade zlatne. 18 Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veća nego dragom kamenju. 19 Ne može se s njom izjednačiti topaz etiopski, niti se može ceniti čistim zlatom. 20 Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu? 21 Sakrivena je od očiju svakog živog, i od ptica nebeskih zaklonjena. 22 Pogibao i smrt govore: Ušima svojim čusmo slavu njenu. 23 Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno. 24 Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve što je pod svim nebom. 25 Kad davaše vetru težinu, i meraše vodu merom, 26 Kad postavljaše zakon daždu i put munji gromovnoj. 27 Još je onda vide i oglasi je, uredi je i pretraži je. 28 A čoveku reče: Gle, strah je Božji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.