Proverbios · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Proverbios 14 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Sobre DK

Traductor individual
AT: Texto masorético (hebreo) (no verificado)
NT: Textus Receptus
Protestante (66 libros)
Formal (palabra por palabra)
1868
Dominio público

Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones

Notas sobre este texto (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

RV1909 Reina-Valera 1909

WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

1 LA mujer sabia edifica su casa: mas la necia con sus manos la derriba.

1 Every wise woman builds her house, but the foolish one tears it down with her own hands.

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

2 El que camina en su rectitud teme á Jehová: mas el pervertido en sus caminos lo menosprecia.

2 He who walks in his uprightness fears Yahweh, but he who is perverse in his ways despises him.

3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

3 En la boca del necio está la vara de la soberbia: mas los labios de los sabios los guardarán.

3 The fool’s talk brings a rod to his back, but the lips of the wise protect them.

4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

4 Sin bueyes el granero está limpio: mas por la fuerza del buey hay abundancia de pan.

4 Where no oxen are, the crib is clean, but much increase is by the strength of the ox.

5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

5 El testigo verdadero no mentirá: mas el testigo falso hablará mentiras.

5 A truthful witness will not lie, but a false witness pours out lies.

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

6 Busca el escarnecedor la sabiduría, y no [la halla]: mas la sabiduría al hombre entendido es fácil.

6 A scoffer seeks wisdom, and doesn’t find it, but knowledge comes easily to a discerning person.

7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

7 Vete de delante del hombre necio, porque [en él] no advertirás labios de ciencia.

7 Stay away from a foolish man, for you won’t find knowledge on his lips.

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

8 La ciencia del cuerdo es entender su camino: mas la indiscreción de los necios es engaño.

8 The wisdom of the prudent is to think about his way, but the folly of fools is deceit.

9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

9 Los necios se mofan del pecado: mas entre los rectos hay favor.

9 Fools mock at making atonement for sins, but among the upright there is good will.

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

10 El corazón conoce la amargura de su alma; y extraño no se entrometerá en su alegría.

10 The heart knows its own bitterness and joy; he will not share these with a stranger.

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

11 La casa de los impíos será asolada: mas florecerá la tienda de los rectos.

11 The house of the wicked will be overthrown, but the tent of the upright will flourish.

12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

12 Hay camino que al hombre parece derecho; empero su fin son caminos de muerte.

12 There is a way which seems right to a man, but in the end it leads to death.

13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

13 Aun en la risa tendrá dolor el corazón; y el término de la alegría es congoja.

13 Even in laughter the heart may be sorrowful, and mirth may end in heaviness.

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

14 De sus caminos será harto el apartado de razón: y el hombre de bien [estará contento] del [suyo].

14 The unfaithful will be repaid for his own ways; likewise a good man will be rewarded for his ways.

15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

15 El simple cree á toda palabra: mas el avisado entiende sus pasos.

15 A simple man believes everything, but the prudent man carefully considers his ways.

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

16 El sabio teme, y se aparta del mal: mas el necio se arrebata, y confía.

16 A wise man fears and shuns evil, but the fool is hot headed and reckless.

17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

17 El que presto se enoja, hará locura: y el hombre malicioso será aborrecido.

17 He who is quick to become angry will commit folly, and a crafty man is hated.

18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

18 Los simples heredarán necedad: mas los cuerdos se coronarán de sabiduría.

18 The simple inherit folly, but the prudent are crowned with knowledge.

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

19 Los malos se inclinarán delante de los buenos, y los impíos á las puertas del justo.

19 The evil bow down before the good, and the wicked at the gates of the righteous.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

20 El pobre es odioso aun á su amigo: pero muchos son los que aman al rico.

20 The poor person is shunned even by his own neighbor, but the rich person has many friends.

21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

21 Peca el que menosprecia á su prójimo: mas el que tiene misericordia de los pobres, es bienaventurado.

21 He who despises his neighbor sins, but he who has pity on the poor is blessed.

22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

22 ¿No yerran los que piensan mal? Misericordia empero y verdad [alcanzarán] los que piensan bien.

22 Don’t they go astray who plot evil? But love and faithfulness belong to those who plan good.

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

23 En toda labor hay fruto: mas la palabra de los labios solamente empobrece.

23 In all hard work there is profit, but the talk of the lips leads only to poverty.

24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

24 Las riquezas de los sabios son su corona: [mas] es infatuación la insensatez de los necios.

24 The crown of the wise is their riches, but the folly of fools crowns them with folly.

25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

25 El testigo verdadero libra las almas: mas el engañoso hablará mentiras.

25 A truthful witness saves souls, but a false witness is deceitful.

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

26 En el temor de Jehová está la fuerte confianza; y esperanza tendrán sus hijos.

26 In the fear of Yahweh is a secure fortress, and he will be a refuge for his children.

27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

27 El temor de Jehová es manantial de vida, para apartarse de los lazos de la muerte.

27 The fear of Yahweh is a fountain of life, turning people from the snares of death.

28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

28 En la multitud de pueblo está la gloria del rey: y en la falta de pueblo la flaqueza del príncipe.

28 In the multitude of people is the king’s glory, but in the lack of people is the destruction of the prince.

29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

29 El que tarde se aira, es grande de entendimiento: mas el corto de espíritu engrandece el desatino.

29 He who is slow to anger has great understanding, but he who has a quick temper displays folly.

30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

30 El corazón apacible es vida de las carnes: mas la envidia, pudrimiento de huesos.

30 The life of the body is a heart at peace, but envy rots the bones.

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

31 El que oprime al pobre, afrenta á su Hacedor: mas el que tiene misericordia del pobre, lo honra.

31 He who oppresses the poor shows contempt for his Maker, but he who is kind to the needy honors him.

32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

32 Por su maldad será lanzado el impío: mas el justo en su muerte tiene esperanza.

32 The wicked is brought down in his calamity, but in death, the righteous has a refuge.

33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

33 En el corazón del cuerdo reposa la sabiduría; y es conocida en medio de los necios.

33 Wisdom rests in the heart of one who has understanding, and is even made known in the inward part of fools.

34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

34 La justicia engrandece la nación: mas el pecado es afrenta de las naciones.

34 Righteousness exalts a nation, but sin is a disgrace to any people.

35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

35 La benevolencia del rey es para con el ministro entendido: mas su enojo [contra] el que [lo] avergüenza.

35 The king’s favor is toward a servant who deals wisely, but his wrath is toward one who causes shame.

Referencias cruzadas (35)

Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.

Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias

Lo que dijeron los Padres

Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.

Cómo se eligieron

«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).

Cita 14:28 Augustine of Hippo, Expositions on the Psalms (Psalm LXXXVI)
The Scripture says, "In a wide nation is the king's honour; but in the domination of the people is the affliction of a prince." This wrong then thou dost unto Christ, to say that His people is diminished to that small number.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)

Antiguo Testamento

Nuevo Testamento

Lo que dijeron los Padres