2 Chronicles 20 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

201 A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji žive među sinovima Amonovim, dođoše da vojuju na Josafata. 2 I dođoše te javiše Josafatu govoreći: Ide na te veliko mnoštvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad. 3 A Josafat se uplaši, i obrati lice svoje da traži Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj. 4 I skupiše se svi sinovi Judini da traže Gospoda, i iz svih gradova Judinih dođoše da traže Gospoda. 5 Tada stade Josafat u zboru Judinom i jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim, 6 i reče: Gospode Bože otaca naših! Nisi li Ti Bog na nebu i vladaš svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moć i sila da Ti niko ne može odoleti? 7 Nisi li Ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svog Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svog? 8 Te se naseliše u njoj, i sagradiše Ti u njoj svetinju za ime Tvoje govoreći: 9 Kad nas zadesi kako zlo, mač osvetni ili pomor ili glad, staćemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapićemo Tebi u nevolji svojoj, usliši i izbavi. 10 A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim proći kad iđahu iz zemlje misirske, nego ih obiđoše i ne istrebiše; 11 a evo, oni nam vraćaju došavši da nas isteraju iz nasledstva Tvog, koje si nam predao. 12 Bože naš, zar im nećeš suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tom mnoštvu velikom, koje ide na nas, niti znamo šta bismo činili, nego su oči naše uprte u Te. 13 A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i deca njihova, žene njihove i sinovi njihovi. 14 Tada siđe duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijinog, Levita između sinova Asafovih, 15 i reče: Slušajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: Ne bojte se i ne plašite se tog mnoštva velikog, jer nije vaš rat nego Božji. 16 Sutra izađite na njih; oni će poći uz brdo Zis, i naći ćete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu. 17 Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako će vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plašite se, sutra iziđite pred njih, i Gospod će biti s vama. 18 Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu. 19 A Leviti od sinova Katovih i sinova Korejevih ustaše, te hvališe Gospoda Boga Izrailjevog glasom veoma visokim. 20 A ujutru ustavši rano iziđoše u pustinju tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i reče: Čujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svom i bićete jaki, verujte prorocima Njegovim i bićete srećni. 21 I tako dogovoriv se s narodom postavi pevače Gospodnje da hvale svetu krasotu idući pred vojskom i govoreći: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost Njegova. 22 A kad počeše pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji iziđoše na Judu, te se razbiše. 23 Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustaše na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobiše one iz gore Sira, udariše jedni na druge, te se potrše. 24 A kad Juda dođe do stražare prema pustinji, i pogleda na mnoštvo, a to mrtva telesa leže po zemlji, i nijedan ne beše ostao živ. 25 Zato dođe Josafat sa narodom svojim da pokupi plen; i nađoše kod njih mnogo blaga i dragocenih nakita na mrtvacima, i napleniše da već ne mogoše nositi; tri dana kupiše plen, jer ga beše mnogo. 26 A četvrti dan skupiše se u dolini blagoslovnoj, jer onde blagosloviše Gospoda; zato se prozva mesto Dolina Blagoslovna do danas. 27 Potom okrenuše svi Judejci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovim. 28 I dođoše u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji. 29 I strah Božji dođe na sva carstva zemaljska kad čuše da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve. 30 I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir odsvuda. 31 I carovaše Josafat nad Judom; trideset i pet godina beše mu kad poče carovati; i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Azuva, kći Silejeva. 32 I hođaše putem oca svog Ase, niti zađe s njega, čineći što je pravo pred Gospodom. 33 Ali visine ne biše oborene, jer još ne beše narod upravio srca svog k Bogu otaca svojih. 34 A ostala dela Josafatova prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi Juja sina Ananijevog, koje je stavljena u knjigu o carevima Izrailjevim. 35 Potom združi se Josafat, car Judin s Ohozijom, carem Izrailjevim, koji činjaše bezakonje. 36 A združi se s njim zato da načine lađe da idu u Tarsis; i načiniše lađe u Esion-Gaveru. 37 Tada prorokova Elijezer sin Dodavin iz Marise za Josafata govoreći: Što si se združio s Ohozijom, zato Gospod razmetnu dela tvoja. I razbiše se lađe i ne mogoše ići u Tarsis.