Exodus · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Exodus 4 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.
1 ENTONCES Moisés respondió, y dijo: He aquí que ellos no me creerán, ni oirán mi voz; porque dirán: No te ha aparecido Jehová.
2 А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.
2 Y Jehová dijo: ¿Qué es eso que tienes en tu mano? Y él respondió: Una vara.
3 А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.
3 Y él le dijo: Échala en tierra. Y él la echó en tierra, y tornóse una culebra: y Moisés huía de ella.
4 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.
4 Entonces dijo Jehová á Moisés: Extiende tu mano, y tómala por la cola. Y él extendió su mano, y tomóla, y tornóse vara en su mano.
5 То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.
5 Por esto creerán que se te ha aparecido Jehová, el Dios de tus padres, el Dios de Abraham, Dios de Isaac y Dios de Jacob.
6 И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.
6 Y díjole más Jehová: Mete ahora tu mano en tu seno. Y él metió la mano en su seno; y como la sacó, he aquí que su mano estaba leprosa como la nieve.
7 А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.
7 Y dijo: Vuelve á meter tu mano en tu seno: y él volvió á meter su mano en su seno; y volviéndola á sacar del seno, he aquí que se había vuelto como la otra carne.
8 Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.
8 Sí aconteciere, que no te creyeren, ni obedecieren á la voz de la primera señal, creerán á la voz de la postrera.
9 Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.
9 Y si aun no creyeren á estas dos señales, ni oyeren tu voz, tomarás de las aguas del río, y derrámalas en tierra; y volverse han aquellas aguas que tomarás del río, se volverán sangre en la tierra.
10 А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.
10 Entonces dijo Moisés á Jehová: ¡Ay Señor! yo no soy hombre de palabras de ayer ni de anteayer, ni aun desde que tú hablas á tu siervo; porque soy tardo en el habla y torpe de lengua.
11 А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?
11 Y Jehová le respondió: ¿Quién dió la boca al hombre? ¿ó quién hizo al mudo y al sordo, al que ve y al ciego? ¿no soy yo Jehová?
12 Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.
12 Ahora pues, ve, que yo seré en tu boca, y te enseñaré lo que hayas de hablar.
13 А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.
13 Y él dijo: ¡Ay Señor! envía por mano del que has de enviar.
14 И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.
14 Entonces Jehová se enojó contra Moisés, y dijo: ¿No conozco yo á tu hermano Aarón, Levita, y que él hablará? Y aun he aquí que él te saldrá á recibir, y en viéndote, se alegrará en su corazón.
15 Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.
15 Tú hablarás á él, y pondrás en su boca las palabras, y yo seré en tu boca y en la suya, y os enseñaré lo que hayáis de hacer.
16 И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.
16 Y él hablará por ti al pueblo; y él te será á ti en lugar de boca, y tú serás para él en lugar de Dios.
17 А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.
17 Y tomarás esta vara en tu mano, con la cual harás las señales.
18 И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.
18 Así se fué Moisés, y volviendo á su suegro Jethro, díjole: Iré ahora, y volveré á mis hermanos que están en Egipto, para ver si aun viven. Y Jethro dijo á Moisés: Ve en paz.
19 И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.
19 Dijo también Jehová á Moisés en Madián: Ve, y vuélvete á Egipto, porque han muerto todos los que procuraban tu muerte.
20 И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.
20 Entonces Moisés tomó su mujer y sus hijos, y púsolos sobre un asno, y volvióse á tierra de Egipto: tomó también Moisés la vara de Dios en su mano.
21 И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.
21 Y dijo Jehová á Moisés: Cuando hubiereis vuelto á Egipto, mira que hagas delante de Faraón todas las maravillas que he puesto en tu mano: yo empero endureceré su corazón, de modo que no dejará ir al pueblo.
22 А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.
22 Y dirás á Faraón: Jehová ha dicho así: Israel es mi hijo, mi primogénito.
23 И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог.
23 Ya te he dicho que dejes ir á mi hijo, para que me sirva, mas no has querido dejarlo ir: he aquí yo voy á matar á tu hijo, tu primogénito.
24 И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије.
24 Y aconteció en el camino, que en una posada le salió al encuentro Jehová, y quiso matarlo.
25 А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник.
25 Entonces Séphora cogió un afilado pedernal, y cortó el prepucio de su hijo, y echólo á sus pies, diciendo: A la verdad tú me eres un esposo de sangre.
26 Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник.
26 Así le dejó luego ir. Y ella dijo: Esposo de sangre, á causa de la circuncisión.
27 А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.
27 Y Jehová dijo á Aarón: Ve á recibir á Moisés al desierto. Y él fué, y encontrólo en el monte de Dios, y besóle.
28 И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди.
28 Entonces contó Moisés á Aarón todas las palabras de Jehová que le enviaba, y todas las señales que le había dado.
29 И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих.
29 Y fueron Moisés y Aarón, y juntaron todos los ancianos de los hijos de Israel:
30 И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.
30 Y habló Aarón todas las palabras que Jehová había dicho á Moisés, é hizo las señales delante de los ojos del pueblo.
31 И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.
31 Y el pueblo creyó: y oyendo que Jehová había visitado los hijos de Israel, y que había visto su aflicción, inclináronse y adoraron.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Aaron
Moses' brother and spokesman, Israel's first high priest.
Cited in the guide: Exodus 4–40; Leviticus 8–10
Moses
Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.
Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34
Zipporah
The Midianite daughter of Jethro who became Moses' wife in the wilderness.
Cited in the guide: Exodus 2:16-22; Exodus 4:24-26; Exodus 18
Cross references (30)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Exodus 3:18; Exodus 4:31; Jeremiah 1:6; Exodus 2:14; Acts 7:25
- 2 Exodus 4:20; Exodus 4:17; Psalm 110:2; Isaiah 11:4; Genesis 30:37
- 3 Exodus 7:10–15; Amos 5:19; Exodus 4:17
- 4 Mark 16:18; Acts 28:3–6; Luke 10:19; Psalm 91:13; John 2:5
- 5 Exodus 19:9; Genesis 26:2; Exodus 3:15; Genesis 12:7; Genesis 48:3
- 6 2 Kings 5:27; Numbers 12:10
- 7 2 Kings 5:14; Deuteronomy 32:39; Matthew 8:3; Numbers 12:13–15
- 8 Isaiah 28:10; Deuteronomy 32:39; Exodus 4:30–31; 2 Kings 5:7; Job 5:18
- 9 Exodus 1:22; Exodus 7:19–25; Matthew 7:2
- 10 Jeremiah 1:6; Exodus 6:12; Acts 7:22; Exodus 4:1; 2 Corinthians 11:6
- 11 Psalm 146:8; Isaiah 6:7; Amos 3:6; Psalm 94:9; Ezekiel 3:26–27
- 12 Jeremiah 1:9; Luke 12:11–12; Matthew 10:19–20; Luke 21:14–15; Mark 13:11
- 13 Jonah 1:3; Exodus 4:1; Ezekiel 3:14–15; Jonah 1:6; John 6:29
- 14 Mark 14:13–15; 1 Chronicles 21:7; Exodus 4:27; 2 Corinthians 7:6–7; Philippians 2:21
- 15 Isaiah 51:16; Deuteronomy 18:18; Numbers 23:16; Numbers 23:12; Luke 21:15
- 16 Exodus 7:1–2; Psalm 82:6; John 10:34–35; Exodus 18:19
- 17 Exodus 4:2; 1 Corinthians 1:27; Exodus 7:9–20
- 18 Exodus 3:1; Luke 7:50; 1 Timothy 6:1; Acts 16:36; Genesis 45:3
- 19 Matthew 2:20; Exodus 2:23; Exodus 2:15
- 20 Exodus 17:9; Numbers 20:8–9; Exodus 4:2; Exodus 18:3–4; Numbers 20:11
- 21 Romans 9:18; Joshua 11:20; Isaiah 63:17; Exodus 14:8; Exodus 7:13
- 22 Hosea 11:1; Romans 9:4; Jeremiah 31:9; Hebrews 12:23; Deuteronomy 14:1
- 23 Exodus 12:29; Exodus 11:5; Psalm 135:8; Psalm 105:36; Exodus 5:1
- 24 Genesis 17:14; Numbers 22:22–23; 1 Chronicles 21:16; Leviticus 10:3; Exodus 3:18
- 25 Joshua 5:2–3; Genesis 17:14; 2 Samuel 16:7
- 27 Exodus 3:1; Acts 10:5–6; Ecclesiastes 4:9; Exodus 20:18; Acts 10:20
- 28 Exodus 4:15–16; Exodus 4:8–9; Matthew 21:29; Jonah 3:2
- 29 Exodus 3:16; Exodus 24:11; Exodus 24:1
- 30 Exodus 4:16
- 31 Exodus 3:18; Exodus 12:27; Exodus 2:25; Psalm 106:12–13; Exodus 3:16
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
And nevertheless Moses feared and fled. What is it that Moses fled from that serpent?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)
Thus Moses also first is in fear of the serpent, and not merely in fear, but even with much distress: and then he sees that strange thing come to pass. So these too, having first looked to perish, were then saved, that having confessed the danger, they might learn the greatness of the miracle.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… have a thing which without doubt we can ascribe to them; the dyings of the beasts, the dyings of the first-born, and this especially whence all these things proceeded, namely, the hardening of heart, so that they would not let go the people of God. For when God is said to make this most iniquitous and malignant obstinacy, He maketh …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)
… in behalf of heartless and disobedient men; and by the very persons who were saved by them, they were brought into extreme danger; and each of them wishing to withdraw men from idolatry; and each being unlearned; for the one was of a "slow tongue," and dull of speech, and the other for his part also somewhat of the rudest …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)