Exodus · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Exodus 5 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
1 DESPUÉS entraron Moisés y Aarón á Faraón, y le dijeron: Jehová, el Dios de Israel, dice así: Deja ir á mi pueblo á celebrarme fiesta en el desierto.
2 Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
2 Y Faraón respondió: ¿Quién es Jehová, para que yo oiga su voz y deje ir á Israel? Yo no conozco á Jehová, ni tampoco dejaré ir á Israel.
3 А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
3 Y ellos dijeron: El Dios de los Hebreos nos ha encontrado: iremos, pues, ahora camino de tres días por el desierto, y sacrificaremos á Jehová nuestro Dios; porque no venga sobre nosotros con pestilencia ó con espada.
4 А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
4 Entonces el rey de Egipto les dijo: Moisés y Aarón, ¿por qué hacéis cesar al pueblo de su obra? idos á vuestros cargos.
5 Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
5 Dijo también Faraón: He aquí el pueblo de la tierra es ahora mucho, y vosotros les hacéis cesar de sus cargos.
6 И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
6 Y mandó Faraón aquel mismo día á los cuadrilleros del pueblo que le tenían á su cargo, y á sus gobernadores, diciendo:
7 Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
7 De aquí adelante no daréis paja al pueblo para hacer ladrillo, como ayer y antes de ayer; vayan ellos y recojan por sí mismos la paja:
8 А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
8 Y habéis de ponerles la tarea del ladrillo que hacían antes, y no les disminuiréis nada; porque están ociosos, y por eso levantan la voz diciendo: Vamos y sacrificaremos á nuestro Dios.
9 Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
9 Agrávese la servidumbre sobre ellos, para que se ocupen en ella, y no atiendan á palabras de mentira.
10 И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
10 Y saliendo los cuadrilleros del pueblo y sus gobernadores, hablaron al pueblo, diciendo: Así ha dicho Faraón: Yo no os doy paja.
11 Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
11 Id vosotros, y recoged paja donde la hallareis; que nada se disminuirá de vuestra tarea.
12 И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
12 Entonces el pueblo se derramó por toda la tierra de Egipto á coger rastrojo en lugar de paja.
13 А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
13 Y los cuadrilleros los apremiaban, diciendo: Acabad vuestra obra, la tarea del día en su día, como cuando se os daba paja.
14 И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
14 Y azotaban á los capataces de los hijos de Israel, que los cuadrilleros de Faraón habían puesto sobre ellos, diciendo: ¿Por qué no habéis cumplido vuestra tarea de ladrillo ni ayer ni hoy, como antes?
15 И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
15 Y los capataces de los hijos de Israel vinieron á Faraón, y se quejaron á él, diciendo: ¿Por qué lo haces así con tus siervos?
16 Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
16 No se da paja á tus siervos, y con todo nos dicen: Haced el ladrillo. Y he aquí tus siervos son azotados, y tu pueblo cae en falta.
17 А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
17 Y él respondió: Estáis ociosos, [sí], ociosos, y por eso decís: Vamos y sacrifiquemos á Jehová.
18 Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
18 Id pues ahora, [y] trabajad. No se os dará paja, y habéis de dar la tarea del ladrillo.
19 И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
19 Entonces los capataces de los hijos de Israel se vieron en aflicción, habiéndoseles dicho: No se disminuirá nada de vuestro ladrillo, de la tarea de cada día.
20 И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
20 Y encontrando á Moisés y á Aarón, que estaban á la vista de ellos cuando salían de Faraón,
21 Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
21 Dijéronles: Mire Jehová sobre vosotros, y juzgue; pues habéis hecho heder nuestro olor delante de Faraón y de sus siervos, dándoles el cuchillo en las manos para que nos maten.
22 И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
22 Entonces Moisés se volvió á Jehová, y dijo: Señor, ¿por qué afliges á este pueblo? ¿para qué me enviaste?
23 Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
23 Porque desde que yo vine á Faraón para hablarle en tu nombre, ha afligido á este pueblo; y tú tampoco has librado á tu pueblo.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Aaron
Moses' brother and spokesman, Israel's first high priest.
Cited in the guide: Exodus 4–40; Leviticus 8–10
Moses
Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.
Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34
Cross references (19)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Exodus 10:9; Acts 4:29; 1 Corinthians 5:8; Ezekiel 2:6; Matthew 10:28
- 2 Exodus 3:19; Job 21:15; 2 Kings 18:35; 2 Thessalonians 1:8; Romans 1:28
- 3 Exodus 3:18; 2 Kings 17:25; 2 Chronicles 30:8; Deuteronomy 28:21; Zechariah 14:16–19
- 4 Exodus 1:11; Amos 7:10; Acts 24:5; Luke 23:2; Jeremiah 38:4
- 5 Proverbs 14:28; Exodus 1:7–11
- 6 Exodus 5:19; Exodus 5:10; Joshua 8:33; 2 Chronicles 26:11; Joshua 24:4
- 7 Genesis 24:25; Judges 19:19
- 8 Psalm 106:41
- 9 Ephesians 5:6; Malachi 3:14; Zechariah 1:6; 2 Kings 18:20; Job 16:3
- 10 Exodus 1:11; Proverbs 29:12; Exodus 3:7
- 11 Exodus 5:13–14
- 12 Obadiah 18; Nahum 1:10; Exodus 15:7; 1 Corinthians 3:12; Joel 2:5
- 14 Isaiah 10:24
- 17 Exodus 5:8; John 6:27; Matthew 26:8; 2 Thessalonians 3:10–11
- 18 Daniel 2:9–13; Ezekiel 18:18
- 19 Ecclesiastes 5:8; Ecclesiastes 4:1; Deuteronomy 32:36
- 21 Genesis 34:30; 2 Samuel 10:6; Exodus 6:9; Genesis 16:5; 1 Samuel 27:12
- 22 Jeremiah 20:7; 1 Kings 19:10; Numbers 11:14–15; 1 Kings 19:4; Numbers 11:11
- 23 Jeremiah 11:21; Psalm 118:26; Hebrews 10:36–37; Isaiah 26:17–18; Isaiah 28:16
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
This abased Pharaoh. For, "I know not," he saith, "the Lord," and he became inferior to flies and frogs, and the locusts, and after that with his very arms and horses was he drowned in the sea.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)