Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Isaiah 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

1 ¡AY de los que establecen leyes injustas, y determinando prescriben tiranía,

2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

2 Por apartar del juicio á los pobres, y por quitar el derecho á los afligidos de mi pueblo; por despojar las viudas, y robar los huérfanos!

3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

3 ¿Y qué haréis en el día de la visitación? ¿y á quién os acogeréis que os ayude, cuando viniere de lejos el asolamiento? ¿y en dónde dejaréis vuestra gloria?

4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

4 Sin mí se inclinarán entre los presos, y entre los muertos caerán. Ni con todo esto ha cesado su furor, antes todavía extendida su mano.

5 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

5 Oh Assur, vara y bastón de mi furor: en su mano [he puesto] mi ira.

6 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

6 Mandaréle contra una gente fementida, y sobre el pueblo de mi ira le enviaré, para que quite despojos, y arrebate presa, y que lo ponga á ser hollado como lodo de las calles.

7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

7 Aunque él no lo pensará así, ni su corazón lo imaginará de esta manera; sino que su pensamiento será desarraigar y cortar gentes no pocas.

8 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

8 Porque él dice: Mis príncipes ¿no son todos reyes?

9 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

9 ¿No es Calno como Carchêmis, Hamath como Arphad, y Samaria como Damasco?

10 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

10 Como halló mi mano los reinos de los ídolos, [siendo] sus imágenes más que Jerusalem y Samaria;

11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

11 Como hice á Samaria y á sus ídolos, ¿no haré también así á Jerusalem y á sus ídolos?

12 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

12 Mas acontecerá que después que el Señor hubiere acabado toda su obra en el monte de Sión, y en Jerusalem, visitaré sobre el fruto de la soberbia del corazón del rey de Asiria, y sobre la gloria de la altivez de sus ojos.

13 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

13 Porque dijo: Con la fortaleza de mi mano [lo] he hecho, y con mi sabiduría; porque he sido prudente: y quité los términos de los pueblos, y saqueé sus tesoros, y derribé como valientes los que estaban sentados:

14 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

14 Y halló mi mano como nido las riquezas de los pueblos; y como se cogen los huevos dejados, [así] me apoderé yo de toda la tierra; y no hubo quien moviese ala, ó abriese boca y graznase.

15 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

15 ¿Gloriaráse el hacha contra el que con ella corta? ¿se ensoberbecerá la sierra contra el que la mueve? como si el bordón se levantase contra los que lo levantan; como si se levantase la vara: ¿no [es] leño?

16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

16 Por tanto el Señor Jehová de los ejércitos enviará flaqueza sobre sus gordos; y debajo de su gloria encenderá encendimiento, como ardor de fuego.

17 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

17 Y la luz de Israel será por fuego, y su Santo por llama que abrase y consuma en un día sus cardos y sus espinas.

18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

18 La gloria de su bosque y de su campo fértil consumirá, desde el alma hasta la carne: y vendrá á ser como abanderado en derrota.

19 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

19 Y los árboles que quedaren en su bosque, serán en número que un niño los pueda contar.

20 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

20 Y acontecerá en aquel tiempo, que los que hubieren quedado de Israel, y los que hubieren quedado de la casa de Jacob, nunca más estriben sobre el que los hirió; sino que se apoyarán con verdad en Jehová Santo de Israel.

21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

21 Las reliquias se convertirán, las reliquias de Jacob, al Dios fuerte.

22 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

22 Porque si tu pueblo, oh Israel, fuere como las arenas de la mar, las reliquias de él se convertirán: la destrucción acordada rebosará justicia.

23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

23 Pues el Señor Jehová de los ejércitos hará consumación y fenecimiento en medio de la tierra.

24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

24 Por tanto el Señor Jehová de los ejércitos dice así: Pueblo mío, morador de Sión, no temas de Assur. Con vara te herirá, y contra ti alzará su palo, á la manera de Egipto:

25 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

25 Mas de aquí á muy poco tiempo, se acabará el furor y mi enojo, para fenecimiento de ellos.

26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

26 Y levantará Jehová de los ejércitos azote contra él, cual la matanza de Madián en la peña de Oreb: y alzará su vara sobre la mar, [según hizo] por la vía de Egipto.

27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

27 Y acaecerá en aquel tiempo, que su carga será quitada de tu hombro, y su yugo de tu cerviz, y el yugo se empodrecerá por causa de la unción.

28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

28 Vino hasta Ajad, pasó hasta Migrón; en Michmas contará su ejército:

29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

29 Pasaron el vado; alojaron en Geba: Ramá tembló; Gabaa de Saúl huyó.

30 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

30 Grita en alta voz, hija de Galim; haz que se oiga hacia Lais, pobrecilla Anathoth.

31 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

31 Madmena se alborotó: los moradores de Gebim se juntarán.

32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

32 Aún [vendrá] día cuando reposará en Nob: alzará su mano al monte de la hija de Sión, al collado de Jerusalem.

33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

33 He aquí el Señor Jehová de los ejércitos desgajará el ramo con fortaleza: y los de grande altura serán cortados, y los altos serán humillados.

34 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.

34 Y cortará con hierro la espesura del bosque, y el Líbano caerá con fortaleza.

Cross references (34)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Quotes verse 10:22 Augustine of Hippo, The City of God (Book XVIII, Chapters 33–35)
… be left of Israel shall fear the name of the Lord." These are the remnant of whom the apostle quotes that which is elsewhere prophesied: "Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, a remnant shall be saved." These are the remnant of that nation who have believed in Christ.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Quotes verse 10:22 Augustine of Hippo, The City of God (Book XVIII, Chapters 46–47)
And very many of them, considering this, even before His passion, but chiefly after His resurrection, believed on Him, of whom it was predicted, "Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, the remnant shall be saved." But the rest are blinded, of whom it was predicted, "Let their table be made before …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Quotes verse 10:22 Augustine of Hippo, On Christian Doctrine (Book III, Chapters 31–34)
… of the New Testament, to which pertain not only the remnant of that one nation of which it is elsewhere said, "For though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, yet a remnant of them shall be saved," but also the other nations which were promised to their fathers and our fathers; and …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)

Old Testament

New Testament

What the Fathers said