Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 49 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.
1 OIDME, islas, y escuchad, pueblos lejanos: Jehová me llamó desde el vientre; desde las entrañas de mi madre tuvo mi nombre en memoria.
2 И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме.
2 Y puso mi boca como espada aguda, cubrióme con la sombra de su mano; y púsome por saeta limpia, guardóme en su aljaba;
3 И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.
3 Y díjome: Mi siervo eres, oh Israel, que en ti me gloriaré.
4 А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.
4 Yo empero dije: Por demás he trabajado, en vano y sin provecho he consumido mi fortaleza; mas mi juicio está delante de Jehová, y mi recompensa con mi Dios.
5 А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам Му слуга, да Му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.
5 Ahora pues, dice Jehová, el que me formó desde el vientre por su siervo, para que convierta á él á Jacob. Bien que Israel no se juntará, con todo, estimado seré en los ojos de Jehová, y el Dios mío será mi fortaleza.
6 И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.
6 Y dijo: Poco es que tú me seas siervo para levantar las tribus de Jacob, y para que restaures los asolamientos de Israel: también te dí por luz de las gentes, para que seas mi salud hasta lo postrero de la tierra.
7 Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао.
7 Así ha dicho Jehová, Redentor de Israel, el Santo suyo, al menospreciado de alma, al abominado de las gentes, al siervo de los tiranos: Verán reyes, y levantaránse príncipes, y adorarán por Jehová; porque fiel [es] el Santo de Israel, el cual te escogió.
8 Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство;
8 Así dijo Jehová: En hora de contentamiento te oí, y en el día de salud te ayudé: y guardarte he, y te daré por alianza del pueblo, para que levantes la tierra, para que heredes asoladas heredades;
9 Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима.
9 Para que digas á los presos: Salid; y á los que están en tinieblas: Manifestaos. En los caminos serán apacentados, y en todas las cumbres serán sus pastos.
10 Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.
10 No tendrán hambre ni sed, ni el calor ni el sol los afligirá; porque el que tiene de ellos misericordia los guiará, y los conducirá á manaderos de aguas.
11 И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене.
11 Y tornaré camino todos mis montes, y mis calzadas serán levantadas.
12 Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.
12 He aquí estos vendrán de lejos; y he aquí estotros del norte y del occidente, y estotros de la tierra de los Sineos.
13 Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.
13 Cantad alabanzas, oh cielos, y alégrate, tierra; y prorrumpid en alabanzas, oh montes: porque Jehová ha consolado su pueblo, y de sus pobres tendrá misericordia.
14 Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.
14 Mas Sión dijo: Dejóme Jehová, y el Señor se olvidó de mí.
15 Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.
15 ¿Olvidaráse la mujer de lo que parió, para dejar de compadecerse del hijo de su vientre? Aunque se olviden ellas, yo no me olvidaré de ti.
16 Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.
16 He aquí que en las palmas te tengo esculpida: delante de mí están siempre tus muros.
17 Похитаће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.
17 Tus edificadores vendrán aprisa; tus destruidores y tus asoladores saldrán de ti.
18 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свима њима као накитом заоденућеш се, и уресићеш се њима као невеста.
18 Alza tus ojos alrededor, y mira: todos estos se han reunido, han venido á ti. Vivo yo, dice Jehová, que de todos, como de vestidura de honra, serás vestida; y de ellos serás ceñida como novia.
19 Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.
19 Porque tus asolamientos, y tus ruinas, y tu tierra desierta, ahora será angosta por la multitud de los moradores; y tus destruidores serán apartados lejos.
20 И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити.
20 Aun los hijos de tu orfandad dirán á tus oídos: Angosto es para mí este lugar; apártate por amor de mí, para que yo more.
21 А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?
21 Y dirás en tu corazón: ¿Quién me engendró estos? porque yo deshijada estaba y sola, peregrina y desterrada: ¿quién pues crió éstos? He aquí yo estaba dejada sola: éstos ¿dónde estaban?
22 Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.
22 Así dijo el Señor Jehová: He aquí, yo alzaré mi mano á las gentes, y á los pueblos levantaré mi bandera; y traerán en brazos tus hijos, y tus hijas serán traídas en hombros.
23 И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.
23 Y reyes serán tus ayos, y sus reinas tus amas [de leche]; el rostro inclinado á tierra te adorarán, y lamerán el polvo de tus pies: y conocerás que yo soy Jehová, que no se avergonzarán los que me esperan.
24 Хоће ли се јунаку узети плен и хоће ли се отети робље праведноме?
24 ¿Será quitada la presa al valiente? ó ¿libertaráse la cautividad legítima?
25 Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плен јакоме отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;
25 Así empero dice Jehová: Cierto, la cautividad será quitada al valiente, y la presa del robusto será librada; y tu pleito yo lo pleitearé, y yo salvaré á tus hijos.
26 И који ти криво чине, нахранићу их њиховим месом и опиће се својом крвљу као новим вином; и познаће свако тело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.
26 Y á los que te despojaron haré comer sus carnes, y con su sangre serán embriagados como con mosto; y conocerá toda carne que yo Jehová soy Salvador tuyo, y Redentor tuyo, el Fuerte de Jacob.
Cross references (26)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Jeremiah 1:5; Galatians 1:15; Isaiah 44:2; Isaiah 49:5; Luke 1:31
- 2 Hebrews 4:12; Revelation 1:16; Isaiah 50:4; Revelation 2:12; Isaiah 51:16
- 3 Isaiah 42:1; 1 Peter 2:9; Isaiah 44:23; John 17:1; Isaiah 52:13
- 4 Isaiah 35:4; Galatians 4:11; 2 Corinthians 12:15; Isaiah 62:11; Isaiah 40:10
- 5 John 3:35; Matthew 17:5; Romans 15:8; 1 Peter 3:22; Matthew 28:18
- 6 Acts 13:47; Isaiah 42:6; Luke 2:32; Psalm 98:2–3; Isaiah 52:10
- 7 1 Peter 2:4; Matthew 26:67; Isaiah 53:3; Isaiah 48:17; Psalm 72:10–11
- 8 2 Corinthians 6:2; Isaiah 42:6; Psalm 69:13; Hebrews 12:24; Isaiah 61:4
- 9 1 Peter 2:9; Isaiah 42:16; Isaiah 42:7; Luke 4:18; Psalm 69:33
- 10 Revelation 7:16–17; Matthew 5:6; Ezekiel 34:23; Isaiah 33:16; Psalm 121:5–6
- 11 Isaiah 11:16; Isaiah 62:10; Luke 3:4–5; Isaiah 35:8–10; Isaiah 40:3–4
- 12 Isaiah 43:5–6; Luke 13:29; Isaiah 2:2–3; Psalm 72:17; Psalm 72:10–11
- 13 Isaiah 44:23; Isaiah 51:3; Psalm 96:11–13; Isaiah 52:9; Isaiah 40:1–2
- 14 Isaiah 40:27; Psalm 22:1; Romans 11:1–5; Lamentations 5:20; Psalm 89:38–46
- 15 Isaiah 44:21; Psalm 103:13; Matthew 7:11; Jeremiah 31:20; Hosea 11:1
- 16 Haggai 2:23; Isaiah 60:18; Isaiah 62:6; Song of Songs 8:6; Isaiah 26:1
- 17 Isaiah 51:13; Isaiah 62:5; Isaiah 51:22–23; Ezekiel 28:24; Isaiah 51:18–20
- 18 Isaiah 54:1–3; Isaiah 61:10; Isaiah 66:12–13; Isaiah 54:9; Isaiah 54:7
- 19 Zechariah 10:10; Isaiah 54:1–2; Jeremiah 30:18–19; Isaiah 49:25–26; Isaiah 51:3
- 20 Joshua 17:14–16; Galatians 4:26–28; Hosea 1:10; Isaiah 60:4; 2 Kings 6:1
- 21 Isaiah 64:10; Galatians 3:29; Isaiah 54:3–8; Isaiah 5:13; Matthew 24:29–30
- 22 Luke 13:29; Psalm 86:9; Isaiah 14:2; Malachi 1:11; Psalm 67:4–7
- 23 Isaiah 60:14; Isaiah 60:16; Isaiah 60:3; Micah 7:17; Isaiah 45:14
- 24 Luke 11:21–22; Psalm 124:6–7; Matthew 12:29; Ezekiel 37:3; Isaiah 42:22
- 25 Isaiah 54:15–17; Isaiah 35:4; Isaiah 41:11–12; Jeremiah 50:33–34; Isaiah 54:13
- 26 Isaiah 9:20; Isaiah 41:14–20; Isaiah 9:4; Revelation 16:6; Ezekiel 39:7
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… kingdom, the earth has been called again by Christ [to its pristine condition], and Jerusalem rebuilt after the pattern of the Jerusalem above, of which the prophet Isaiah says, "Behold, I have depicted thy walls upon my hands, and thou art always in my sight." And the apostle, too, writing to the Galatians, says in like manner, "But the Jerusalem …
… Prophets foretold, that is, ye have leaves only), "lo, we turn to the Gentiles." For this also was foretold by the Prophets; "Behold, I have given Thee for a light of the Gentiles, that Thou mayest be My salvation unto the end of the earth." See then, the tree hath withered away; and Christ hath been removed unto the Gentiles, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
"For though," saith He, "a woman should forget the fruits of her womb, yet will I not forget thee."
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
This also the Prophet says in His person, From the bowels of my mother hath He made mention of My name; because the Angel foretold that He should be called Jesus.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
… salutary doctrine, the Apostle Paul also says, "But when the fullness of the time was come, God sent forth His Son;" and God declares by the prophet, "In an acceptable time have I heard Thee, and in a day of salvation have I helped thee;" and yet again the apostle, "Behold, now is the accepted time; behold, now is the …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)