John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 7 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
1 Y PASADAS estas cosas andaba Jesús en Galilea: que no quería andar en Judea, porque los Judíos procuraban matarle.
1 After these things, Jesus was walking in Galilee, for he wouldn’t walk in Judea, because the Jews sought to kill him.
2 Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
2 Y estaba cerca la fiesta de los Judíos, [la] de los tabernáculos.
2 Now the feast of the Jews, the Feast of Booths, was at hand.
3 Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
3 Y dijéronle sus hermanos: Pásate de aquí, y vete á Judea, para que también tus discípulos vean las obras que haces.
3 His brothers therefore said to him, “Depart from here and go into Judea, that your disciples also may see your works which you do.
4 јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
4 Que ninguno que procura ser claro, hace algo en oculto. Si estas cosas haces, manifiéstate al mundo.
4 For no one does anything in secret while he seeks to be known openly. If you do these things, reveal yourself to the world.”
5 Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
5 Porque ni aun sus hermanos creían en él.
5 For even his brothers didn’t believe in him.
6 Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
6 Díceles entonces Jesús: Mi tiempo aun no ha venido; mas vuestro tiempo siempre está presto.
6 Jesus therefore said to them, “My time has not yet come, but your time is always ready.
7 Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
7 No puede el mundo aborreceros á vosotros; mas á mí me aborrece, porque yo doy testimonio de él, que sus obras son malas.
7 The world can’t hate you, but it hates me, because I testify about it, that its works are evil.
8 Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
8 Vosotros subid á esta fiesta; yo no subo aún á esta fiesta, porque mi tiempo aun no es cumplido.
8 You go up to the feast. I am not yet going up to this feast, because my time is not yet fulfilled.”
9 Рекавши им ово оста у Галилеји.
9 Y habiéndoles dicho esto, quedóse en Galilea.
9 Having said these things to them, he stayed in Galilee.
10 А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
10 Mas como sus hermanos hubieron subido, entonces él también subió á la fiesta, no manifiestamente, sino como en secreto.
10 But when his brothers had gone up to the feast, then he also went up, not publicly, but as it were in secret.
11 А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
11 Y buscábanle los Judíos en la fiesta, y decían: ¿Dónde está aquél?
11 The Jews therefore sought him at the feast, and said, “Where is he?”
12 И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
12 Y había grande murmullo de él entre la gente: porque unos decían: Bueno es; y otros decían: No, antes engaña á las gentes.
12 There was much murmuring among the multitudes concerning him. Some said, “He is a good man.” Others said, “Not so, but he leads the multitude astray.”
13 Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
13 Mas ninguno hablaba abiertamente de él, por miedo de los Judíos.
13 Yet no one spoke openly of him for fear of the Jews.
14 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
14 Y al medio de la fiesta subió Jesús al templo, y enseñaba.
14 But when it was now the middle of the feast, Jesus went up into the temple and taught.
15 И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
15 Y maravillábanse los Judíos, diciendo: ¿Cómo sabe éste letras, no habiendo aprendido?
15 The Jews therefore marveled, saying, “How does this man know letters, having never been educated?”
16 Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
16 Respondióles Jesús, y dijo: Mi doctrina no es mía, sino de aquél que me envió.
16 Jesus therefore answered them, “My teaching is not mine, but his who sent me.
17 Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
17 El que quisiere hacer su voluntad, conocerá de la doctrina si viene de Dios, ó si yo hablo de mí mismo.
17 If anyone desires to do his will, he will know about the teaching, whether it is from God or if I am speaking from myself.
18 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
18 El que habla de sí mismo, su propia gloria busca; mas el que busca la gloria del que le envió, éste es verdadero, y no hay en él injusticia.
18 He who speaks from himself seeks his own glory, but he who seeks the glory of him who sent him is true, and no unrighteousness is in him.
19 Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
19 ¿No os dió Moisés la ley, y ninguno de vosotros hace la ley? ¿Por qué me procuráis matar?
19 Didn’t Moses give you the law, and yet none of you keeps the law? Why do you seek to kill me?”
20 Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
20 Respondió la gente, y dijo: Demonio tienes: ¿quién te procura matar?
20 The multitude answered, “You have a demon! Who seeks to kill you?”
21 Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
21 Jesús respondió, y díjoles: Una obra hice, y todos os maravilláis.
21 Jesus answered them, “I did one work and you all marvel because of it.
22 Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
22 Cierto, Moisés os dió la circuncisión (no porque sea de Moisés, mas de los padres); y en sábado circuncidáis al hombre.
22 Moses has given you circumcision (not that it is of Moses, but of the fathers), and on the Sabbath you circumcise a boy.
23 Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
23 Si recibe el hombre la circuncisión en sábado, para que la ley de Moisés no sea quebrantada, ¿os enojáis conmigo porque en sábado hice sano todo un hombre?
23 If a boy receives circumcision on the Sabbath, that the law of Moses may not be broken, are you angry with me because I made a man completely healthy on the Sabbath?
24 Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
24 No juzguéis según lo que parece, mas juzgad justo juicio.
24 Don’t judge according to appearance, but judge righteous judgment.”
25 Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
25 Decían entonces unos de los de Jerusalem: ¿No es éste al que buscan para matarlo?
25 Therefore some of them of Jerusalem said, “Isn’t this he whom they seek to kill?
26 И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
26 Y he aquí, habla públicamente, y no le dicen nada; ¿si habrán entendido verdaderamente los príncipes, que éste es el Cristo?
26 Behold, he speaks openly, and they say nothing to him. Can it be that the rulers indeed know that this is truly the Christ?
27 Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
27 Mas éste, sabemos de dónde es: y cuando viniere el Cristo, nadie sabrá de dónde sea.
27 However, we know where this man comes from, but when the Christ comes, no one will know where he comes from.”
28 Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
28 Entonces clamaba Jesús en el templo, enseñando y diciendo: Y á mí me conocéis, y sabéis de dónde soy; y no he venido de mí mismo; mas el que me envió es verdadero, al cual vosotros no conocéis.
28 Jesus therefore cried out in the temple, teaching and saying, “You both know me, and know where I am from. I have not come of myself, but he who sent me is true, whom you don’t know.
29 Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
29 Yo le conozco, porque de él soy, y él me envió.
29 I know him, because I am from him, and he sent me.”
30 Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
30 Entonces procuraban prenderle; mas ninguno puso en él mano, porque aun no había venido su hora.
30 They sought therefore to take him; but no one laid a hand on him, because his hour had not yet come.
31 А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
31 Y muchos del pueblo creyeron en él, y decían: El Cristo, cuando viniere, ¿hará más señales que las que éste hace?
31 But of the multitude, many believed in him. They said, “When the Christ comes, he won’t do more signs than those which this man has done, will he?”
32 Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
32 Los Fariseos oyeron á la gente que murmuraba de él estas cosas; y los príncipes de los sacerdotes y los Fariseos enviaron servidores que le prendiesen.
32 The Pharisees heard the multitude murmuring these things concerning him, and the chief priests and the Pharisees sent officers to arrest him.
33 Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
33 Y Jesús dijo: Aun un poco de tiempo estaré con vosotros, é iré al que me envió.
33 Then Jesus said, “I will be with you a little while longer, then I go to him who sent me.
34 Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
34 Me buscaréis, y no me hallaréis; y donde yo estaré, vosotros no podréis venir.
34 You will seek me and won’t find me. You can’t come where I am.”
35 А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
35 Entonces los Judíos dijeron entre sí: ¿A dónde se ha de ir éste que no le hallemos? ¿Se ha de ir á los esparcidos entre los Griegos, y á enseñar á los Griegos?
35 The Jews therefore said among themselves, “Where will this man go that we won’t find him? Will he go to the Dispersion among the Greeks and teach the Greeks?
36 Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
36 ¿Qué dicho es éste que dijo: Me buscaréis, y no me hallaréis; y donde yo estaré, vosotros no podréis venir?
36 What is this word that he said, ‘You will seek me, and won’t find me;’ and ‘Where I am, you can’t come’?”
37 А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
37 Mas en el postrer día grande de la fiesta, Jesús se ponía en pie y clamaba, diciendo: Si alguno tiene sed, venga á mí y beba.
37 Now on the last and greatest day of the feast, Jesus stood and cried out, “If anyone is thirsty, let him come to me and drink!
38 Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
38 El que cree en mí, como dice la Escritura, ríos de agua viva correrán de su vientre.
38 He who believes in me, as the Scripture has said, from within him will flow rivers of living water.”
39 А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
39 (Y esto dijo del Espíritu que habían de recibir los que creyesen en él: pues aun no había [venido] el Espíritu Santo; porque Jesús no estaba aún glorificado.)
39 But he said this about the Spirit, which those believing in him were to receive. For the Holy Spirit was not yet given, because Jesus wasn’t yet glorified.
40 А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
40 Entonces algunos de la multitud, oyendo este dicho, decían: Verdaderamente éste es el profeta.
40 Many of the multitude therefore, when they heard these words, said, “This is truly the prophet.”
41 Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
41 Otros decían: Este es el Cristo. Algunos empero decían: ¿De Galilea ha de venir el Cristo?
41 Others said, “This is the Christ.” But some said, “What, does the Christ come out of Galilee?
42 Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
42 ¿No dice la Escritura, que de la simiente de David, y de la aldea de Bethlehem, de donde era David, vendrá el Cristo?
42 Hasn’t the Scripture said that the Christ comes of the offspring of David, and from Bethlehem, the village where David was?”
43 Тако распра постаде у народу Њега ради.
43 Así que había disensión entre la gente acerca de él.
43 So a division arose in the multitude because of him.
44 А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
44 Y algunos de ellos querían prenderle; mas ninguno echó sobre él manos.
44 Some of them would have arrested him, but no one laid hands on him.
45 Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
45 Y los ministriles vinieron á los principales sacerdotes y á los Fariseos; y ellos les dijeron: ¿Por qué no le trajisteis?
45 The officers therefore came to the chief priests and Pharisees; and they said to them, “Why didn’t you bring him?”
46 А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
46 Los ministriles respondieron: Nunca ha hablado hombre así como este hombre.
46 The officers answered, “No man ever spoke like this man!”
47 Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
47 Entonces los Fariseos les respondieron: ¿Estáis también vosotros engañados?
47 The Pharisees therefore answered them, “You aren’t also led astray, are you?
48 Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
48 ¿Ha creído en él alguno de los príncipes, ó de los Fariseos?
48 Have any of the rulers or any of the Pharisees believed in him?
49 Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
49 Mas estos comunales que no saben la ley, malditos son.
49 But this multitude that doesn’t know the law is cursed.”
50 Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
50 Díceles Nicodemo (el que vino á él de noche, el cual era uno de ellos):
50 Nicodemus (he who came to him by night, being one of them) said to them,
51 Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
51 ¿Juzga nuestra ley á hombre, si primero no oyere de él, y entendiere lo que ha hecho?
51 “Does our law judge a man unless it first hears from him personally and knows what he does?”
52 Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
52 Respondieron y dijéronle: ¿Eres tú también Galileo? Escudriña y ve que de Galilea nunca se levantó profeta.
52 They answered him, “Are you also from Galilee? Search and see that no prophet has arisen out of Galilee.”
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Nicodemus
A Pharisee and leader of the Jews who came to Jesus at night, later asked the council to hear Jesus before judging him, and brought myrrh and aloes of about seventy-five pounds…
Cited in the guide: John 3:1; John 7:50; John 19:39
Cross references (52)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 John 5:16–18; Matthew 21:38; John 4:3; John 7:19; Matthew 10:23
- 2 Zechariah 14:16–19; Deuteronomy 16:13–16; Leviticus 23:34–43; Exodus 23:16–17; Numbers 29:12–38
- 3 Matthew 12:46; John 7:5; 1 Samuel 17:28; Genesis 37:20; Luke 8:19
- 4 John 18:20; Proverbs 18:1–2; Matthew 23:5; Matthew 6:5; Luke 6:45
- 5 Mark 3:21; John 1:11–13; Micah 7:5–6; John 7:3; John 7:10
- 6 John 7:8; John 2:4; John 7:30; John 17:1; John 13:1
- 7 John 15:18–19; John 3:19; Galatians 4:16; Proverbs 9:7–8; James 4:4
- 8 John 7:6; John 8:20; 1 Corinthians 2:15–16; John 7:30
- 10 Amos 5:13; Matthew 10:16; Isaiah 42:2–3; Matthew 3:15; John 7:5
- 11 John 11:56
- 12 John 9:16; John 7:40–43; Acts 11:24; John 7:47; John 7:32
- 13 John 9:22; John 19:38; John 20:19; John 12:42–43; Proverbs 29:25
- 14 John 7:28; Luke 19:47; Haggai 2:7–9; John 8:2; John 18:20
- 15 Luke 4:22; Matthew 7:28–29; Matthew 13:54; Acts 26:24; Matthew 22:22
- 16 John 14:10; John 14:24; John 5:30; John 6:38–40; John 12:49–50
- 17 John 8:31–32; John 8:43; Jeremiah 31:33–34; John 8:47; Daniel 12:10
- 18 John 5:41; Philippians 2:3–5; 1 Corinthians 10:31–33; John 13:31–32; John 12:28
- 19 John 1:17; John 7:1; John 11:53; Matthew 12:14; Deuteronomy 1:17
- 20 John 10:20; John 8:48; Mark 3:21–22; John 8:52; Mark 3:30
- 21 John 5:2–11; John 7:23
- 22 Leviticus 12:3; Genesis 17:10–14; Romans 4:9–11; Galatians 3:17
- 23 John 5:14–16; Matthew 12:2; Matthew 12:5; John 5:8–9
- 24 Isaiah 11:3–4; James 2:9; Proverbs 17:15; John 8:15; Proverbs 24:23
- 25 John 7:10–11
- 26 2 Timothy 1:7–8; Ephesians 6:19–20; John 7:48; Psalm 40:9–10; John 9:22
- 27 Micah 5:2; John 7:41–42; John 9:29; John 6:42; Matthew 13:54–57
- 28 John 8:42; John 8:19; Jeremiah 9:6; John 12:49; John 5:43
- 29 John 8:55; Matthew 11:27; John 3:16–17; John 6:46; 1 John 4:9
- 30 John 10:39; John 8:20; John 7:6; John 7:32; Luke 13:32–33
- 31 John 12:42; Matthew 12:23; Acts 8:13; John 11:45; John 10:41–42
- 32 Acts 5:26; Matthew 12:23–24; Luke 22:52–53; John 18:3; John 12:19
- 33 John 13:33; John 16:5; Mark 16:19; John 17:11; John 14:19
- 34 John 13:33–36; Proverbs 1:24–31; Hosea 5:6; John 14:3; John 17:24
- 35 James 1:1; 1 Peter 1:1; Zephaniah 3:10; Isaiah 11:12; Isaiah 11:10
- 36 John 3:9; 1 Corinthians 2:14; John 7:34; John 3:4; John 16:17–18
- 37 Isaiah 55:1; John 4:14; John 6:35; Isaiah 12:3; Revelation 22:17
- 38 John 4:14; Isaiah 44:3; Isaiah 58:11; Isaiah 12:3; John 4:10
- 39 Acts 2:17; Joel 2:28; John 14:16–17; Isaiah 32:15; John 16:7
- 40 Matthew 21:11; John 1:21; John 6:14
- 41 John 7:52; John 1:46; John 1:49; John 1:41; John 4:29
- 42 Micah 5:2; Matthew 2:5; Jeremiah 23:5; Luke 2:4; Luke 2:11
- 43 John 9:16; John 10:19; Luke 12:51; John 7:12; Acts 23:7–10
- 44 John 7:30; Acts 23:11; John 8:20; Acts 27:23–25; John 18:5–6
- 45 John 7:32; Acts 5:21–27
- 46 Matthew 7:28–29; Luke 4:22; John 7:26
- 47 John 7:12; 2 Corinthians 6:8; Matthew 27:63; 2 Chronicles 32:15; 2 Kings 18:29
- 48 John 12:42; 1 Corinthians 1:20; John 7:26; 1 Corinthians 2:8; Acts 6:7
- 49 1 Corinthians 1:20–21; 1 Corinthians 3:18–20; James 3:13–18; John 9:34; John 9:40
- 50 John 19:39; John 3:1–2
- 51 Proverbs 18:13; Deuteronomy 1:17; Acts 23:3; Deuteronomy 19:15–19; Deuteronomy 17:8–11
- 52 John 7:41; John 1:46; Isaiah 9:1–2; Matthew 4:15–16; Proverbs 9:7–8
- 53 Psalm 33:10; Job 5:12–13; Psalm 76:5; Psalm 76:10
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
Why does my Bible say something different?
- John 7:53–8:11: the woman taken in adultery
The story of the woman brought to Jesus, “He that is without sin among you, let him first cast a stone,” is missing from the earliest Greek manuscripts of John and wanders to other places in some later ones. Yet it was known in the early Church, is printed in the Patriarchal Text, and is read in Orthodox services. Most scholars think it is a genuine early tradition that was not originally part of John.
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
I Purpose by the Lord's assistance to treat of this section of the Gospel which has just been read; nor is there a little difficulty here, lest the truth be endangered, and falsehood glory. Not that either the truth can perish, nor falsehood triumph.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
In this chapter of the Gospel, brethren, our Lord Jesus Christ has most especially commended Himself to our faith in respect of His humanity.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Nothing is worse than envy and malice; through these death entered into the world. For when the devil saw man honored, he endured not his prosperity, but used every means to destroy him. ( Wisd. ii. 24.) And from the same root one may everywhere see this same fruit produced.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
This is also the reason why, when men were often desirous to take Him, it is said, "No man laid hands upon Him, for the hour of His being taken was not yet come;" nor the time of His passion, which had been foreknown by the Father; as also says the prophet Habakkuk, "By this Thou shalt be known when …
For till then "the Holy Ghost was not yet given, because that Jesus was not yet glorified." And the prophet cries out, How long will ye be slow of heart?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)