Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 13 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
1 Y EN este mismo tiempo estaban allí unos que le contaban acerca de los Galileos, cuya sangre Pilato había mezclado con sus sacrificios.
2 И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
2 Y respondiendo Jesús, les dijo: ¿Pensáis que estos Galileos, porque han padecido tales cosas, hayan sido más pecadores que todos los Galileos?
3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
3 No, os digo; antes si no os arrepintiereis, todos pereceréis igualmente.
4 Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
4 O aquellos dieciocho, sobre los cuales cayó la torre en Siloé, y los mató, ¿pensáis que ellos fueron más deudores que todos los hombres que habitan en Jerusalem?
5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
5 No, os digo; antes si no os arrepintiereis, todos pereceréis asimismo.
6 Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
6 Y dijo esta parábola: Tenía uno una higuera plantada en su viña, y vino á buscar fruto en ella, y no lo halló.
7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
7 Y dijo al viñero: He aquí tres años ha que vengo á buscar fruto en esta higuera, y no lo hallo; córtala, ¿por qué ocupará aún la tierra?
8 А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
8 El entonces respondiendo, le dijo: Señor, déjala aún este año, hasta que la excave, y estercole.
9 па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
9 Y si hiciere fruto, [bien]; y si no, la cortarás después.
10 А кад учаше у једној зборници у суботу,
10 Y enseñaba en una sinagoga en sábado.
11 и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
11 Y he aquí una mujer que tenía espíritu de enfermedad dieciocho años, y andaba agobiada, que en ninguna manera se podía enhestar.
12 А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
12 Y como Jesús la vió, llamóla, y díjole: Mujer, libre eres de tu enfermedad.
13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
13 Y puso las manos sobre ella; y luego se enderezó, y glorificaba á Dios.
14 А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
14 Y respondiendo el príncipe de la sinagoga, enojado de que Jesús hubiese curado en sábado, dijo á la compañía: Seis días hay en que es necesario obrar: en estos, pues, venid y sed curados, y no en día de sábado.
15 А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
15 Entonces el Señor le respondió, y dijo: Hipócrita, cada uno de vosotros ¿no desata en sábado su buey ó su asno del pesebre, y lo lleva á beber?
16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
16 Y á esta hija de Abraham, que he aquí Satanás la había ligado dieciocho años, ¿no convino desatar[la] de esta ligadura en día de sábado?
17 И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
17 Y diciendo estas cosas, se avergonzaban todos sus adversarios: mas todo el pueblo se gozaba de todas las cosas gloriosas que eran por él hechas.
18 А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
18 Y dijo: ¿A qué es semejante el reino de Dios, y á qué le compararé?
19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
19 Semejante es al grano de la mostaza, que tomándo[lo] un hombre lo metió en su huerto; y creció, y fué hecho árbol grande, y las aves del cielo hicieron nidos en sus ramas.
20 Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
20 Y otra vez dijo: ¿A qué compararé el reino de Dios?
21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
21 Semejante es á la levadura, que tomó una mujer, y [la] escondió en tres medidas de harina, hasta que todo hubo fermentado.
22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
22 Y pasaba por todas las ciudades y aldeas, enseñando, y caminando á Jerusalem.
23 Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
23 Y díjole uno: Señor, ¿son pocos los que se salvan? Y él les dijo:
24 Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
24 Porfiad á entrar por la puerta angosta; porque os digo que muchos procurarán entrar, y no podrán.
25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
25 Después que el padre de familia se levantare, y cerrare la puerta, y comenzareis á estar fuera, y llamar á la puerta, diciendo: Señor, Señor, ábrenos; y respondiendo os dirá: No os conozco de dónde seáis.
26 Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
26 Entonces comenzaréis á decir: Delante de ti hemos comido y bebido, y en nuestras plazas enseñaste;
27 А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
27 Y [os] dirá: Dígoos que no os conozco de dónde seáis; apartaos de mí todos los obreros de iniquidad.
28 Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
28 Allí será el llanto y el crujir de dientes, cuando viereis á Abraham, y á Isaac, y á Jacob, y á todos los profetas en el reino de Dios, y vosotros excluídos.
29 И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
29 Y vendrán del Oriente y del Occidente, del Norte y del Mediodía, y se sentarán á la mesa en el reino de Dios.
30 И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
30 Y he aquí, son postreros los que eran los primeros; y son primeros los que eran los postreros.
31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
31 Aquel mismo día llegaron unos de los Fariseos, diciéndole: Sal, y vete de aquí, porque Herodes te quiere matar.
32 И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
32 Y les dijo: Id, y decid á aquella zorra: He aquí, echo fuera demonios y acabo sanidades hoy y mañana, y al tercer día soy consumado.
33 Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
33 Empero es menester que hoy, y mañana, y pasado mañana camine; porque no es posible que profeta muera fuera de Jerusalem.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
34 ¡Jerusalem, Jerusalem! que matas á los profetas, y apedreas á los que son enviados á ti: ¡cuántas veces quise juntar tus hijos, como la gallina sus pollos debajo de sus alas, y no quisiste!
35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
35 He aquí, os es dejada vuestra casa desierta: y os digo que no me veréis, hasta que venga [tiempo] cuando digáis: Bendito el que viene en nombre del Señor.
Cross references (34)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Peter 4:17–18; Lamentations 2:20; Acts 5:37; Ezekiel 9:5–7; Matthew 27:2
- 2 John 9:2; Acts 28:4; Job 22:5–16; Luke 13:4
- 3 Acts 3:19; Matthew 3:2; Acts 2:38–40; Luke 13:5; Revelation 2:21–22
- 4 Nehemiah 3:15; Matthew 6:12; Job 1:19; Matthew 18:24
- 5 Ezekiel 18:30; Luke 13:3; Isaiah 28:10–13
- 6 John 15:16; Isaiah 5:1–4; Galatians 5:22; Matthew 21:19–20; Jeremiah 2:21
- 7 Matthew 7:19; Luke 3:9; John 15:6; John 15:2; Romans 2:4–5
- 8 Romans 10:1; 2 Peter 3:9; Joel 2:17; Jeremiah 15:1; Joshua 7:7–9
- 9 John 15:2; Hebrews 6:8; Psalm 69:22–28; Ezra 9:14–15; Revelation 16:5–7
- 10 Matthew 4:23; Luke 4:44; Luke 4:15–16
- 11 Luke 8:2; Luke 13:16; Luke 8:27; Luke 8:43; Psalm 6:2
- 12 Psalm 107:20; Matthew 8:16; Luke 6:8–10; Luke 13:16; Isaiah 65:1
- 13 Psalm 107:20–22; Mark 16:18; Mark 5:23; Mark 6:5; Luke 4:40
- 14 Exodus 20:9; Matthew 12:2; John 9:14–16; John 5:15–16; Luke 6:7
- 15 Luke 14:5; John 7:21–24; Luke 6:42; Acts 13:9–10; Matthew 7:5
- 16 Mark 2:27; Luke 19:9; Luke 3:8; Acts 13:26; John 8:44
- 17 1 Peter 3:16; Psalm 132:18; Psalm 109:29; Luke 19:48; Isaiah 45:24
- 18 Mark 4:30–34; Luke 17:21; Matthew 13:31–32; Mark 4:26; Luke 13:20
- 19 Daniel 4:12; Daniel 2:44–45; Ezekiel 17:22–24; Daniel 4:21; Mark 4:31–32
- 21 Matthew 13:33; 1 Corinthians 5:6; Proverbs 4:18; Philippians 1:6; John 4:14
- 22 Luke 9:51; Matthew 9:35; Mark 10:32–34; Luke 4:43–44; Acts 10:38
- 23 Matthew 7:14; Matthew 22:14; Luke 12:13–15; John 21:21–22; Matthew 20:16
- 24 Matthew 7:13–14; 2 Peter 1:10; 1 Corinthians 9:24–27; Hebrews 4:11; Luke 21:36
- 25 Luke 13:27; Matthew 25:10–12; Matthew 7:21–23; Luke 6:46; Isaiah 55:6
- 26 Titus 1:16; Isaiah 58:2; 2 Timothy 3:5
- 27 Psalm 6:8; Matthew 25:41; Psalm 119:115; Matthew 7:22–23; Psalm 1:6
- 28 Matthew 8:11–12; Matthew 22:13; Matthew 25:30; Revelation 22:15; Matthew 13:42
- 29 Malachi 1:11; Isaiah 66:18–20; Isaiah 49:6; Isaiah 43:6; Isaiah 54:2–3
- 30 Matthew 19:30; Matthew 21:28–31; Mark 10:31; Matthew 20:16; Matthew 3:9–10
- 31 Nehemiah 6:9–11; Psalm 11:1–2; Matthew 14:1; Amos 7:12–13
- 32 Hebrews 2:10; Hebrews 5:9; John 17:4–5; John 11:8–10; Ezekiel 13:4
- 33 Luke 9:53; Matthew 21:11; Matthew 20:18; John 4:34; Acts 13:27
- 34 Matthew 23:37–39; Deuteronomy 32:11–12; Acts 7:52; Luke 19:41–42; Isaiah 30:15
- 35 Psalm 118:26; Mark 11:9–10; John 12:13; Matthew 21:9; John 14:19–23
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Touching "the fig-tree" which had its three years' trial, and bare no fruit, and "the woman which was in an infirmity eighteen years," hearken to what the Lord may grant me to say. The fig-tree is the human race. And the three years are the three times; one before the Law, the second under the Law, the third under grace.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
another woman was also healed, after suffering in like manner for eighteen years; concerning whom the Lord said, "And ought not this daughter of Abraham, whom Satan has bound during eighteen years, to be set free on the Sabbath-day?" If, then, the former was a type of the twelfth Æon that suffered, the latter should also be a type of …
… sense, as when He said, "Beware of the leaven of the Pharisees," and in a good sense, as when He said, "The kingdom of heaven is like unto leaven, which a woman took and hid in three measures of meal, till the whole was leavened."
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
"The Kingdom of Heaven is like unto leaven, which a woman took, and hid in three measures of meal, until the whole was leavened." For as this converts the large quantity of meal into its own quality, even so shall ye convert the whole world.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… and shall recline with Abraham, and Isaac, and Jacob in the kingdom of heaven;" and then again by saying to the Jews, "When ye shall see Abraham, and Isaac, and Jacob, and all the prophets in the kingdom of heaven, but you yourselves cast out." This, then, is a clear point, that those who disallow his salvation, and frame the …