Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
1 Y ACONTECIÓ que entrando en casa de un príncipe de los Fariseos un sábado á comer pan, ellos le acechaban.
2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
2 Y he aquí un hombre hidrópico estaba delante de él.
3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
3 Y respondiendo Jesús, habló á los doctores de la ley y á los Fariseos, diciendo: ¿Es lícito sanar en sábado?
4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
4 Y ellos callaron. Entonces él tomándole, le sanó, y despidióle.
5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
5 Y respondiendo á ellos dijo: ¿El asno ó el buey de cuál de vosotros caerá en [algún] pozo, y no lo sacará luego en día de sábado?
6 И не могоше Му одговорити на то.
6 Y no le podían replicar á estas cosas.
7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
7 Y observando cómo escogían los primeros asientos á la mesa, propuso una parábola á los convidados, diciéndoles:
8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
8 Cuando fueres convidado de alguno á bodas, no te sientes en el primer lugar, no sea que otro más honrado que tú esté por él convidado,
9 и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
9 Y viniendo el que te llamó á ti y á él, te diga: Da lugar á éste: y entonces comiences con vergüenza á tener el lugar último.
10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
10 Mas cuando fueres convidado, ve, y siéntate en el postrer lugar; porque cuando viniere el que te llamó, te diga: Amigo, sube arriba: entonces tendrás gloria delante de los que juntamente se asientan á la mesa.
11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
11 Porque cualquiera que se ensalza, será humillado; y el que se humilla, será ensalzado.
12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
12 Y dijo también al que le había convidado: Cuando haces comida ó cena, no llames á tus amigos, ni á tus hermanos, ni á tus parientes, ni á vecinos ricos; porque también ellos no te vuelvan á convidar, y te sea hecha compensación.
13 него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
13 Mas cuando haces banquete, llama á los pobres, los mancos, los cojos, los ciegos;
14 и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
14 Y serás bienaventurado; porque no te pueden retribuir; mas te será recompensado en la resurrección de los justos.
15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
15 Y oyendo esto uno de los que juntamente estaban sentados á la mesa, le dijo: Bienaventurado el que comerá pan en el reino de los cielos.
16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
16 El entonces le dijo: Un hombre hizo una grande cena, y convidó á muchos.
17 и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
17 Y á la hora de la cena envió á su siervo á decir á los convidados: Venid, que ya está todo aparejado.
18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
18 Y comenzaron todos á una á excusarse. El primero le dijo: He comprado una hacienda, y necesito salir y verla; te ruego que me des por excusado.
19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
19 Y el otro dijo: He comprado cinco yuntas de bueyes, y voy á probarlos; ruégote que me des por excusado.
20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
20 Y el otro dijo: Acabo de casarme, y por tanto no puedo ir.
21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
21 Y vuelto el siervo, hizo saber estas cosas á su señor. Entonces enojado el padre de la familia, dijo á su siervo: Ve presto por las plazas y por las calles de la ciudad, y mete acá los pobres, los mancos, y cojos, y ciegos.
22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
22 Y dijo el siervo: Señor, hecho es como mandaste, y aun hay lugar.
23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
23 Y dijo el señor al siervo: Ve por los caminos y por los vallados, y fuérza[los] á entrar, para que se llene mi casa.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
24 Porque os digo que ninguno de aquellos hombres que fueron llamados, gustará mi cena.
25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
25 Y muchas gentes iban con él; y volviéndose les dijo:
26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
26 Si alguno viene á mí, y no aborrece á su padre, y madre, y mujer, é hijos, y hermanos, y hermanas, y aun también su vida, no puede ser mi discípulo.
27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
27 Y cualquiera que no trae su cruz, y viene en pos de mí, no puede ser mi discípulo.
28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
28 Porque ¿cuál de vosotros, queriendo edificar una torre, no cuenta primero sentado los gastos, si tiene lo que necesita para acabarla?
29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
29 Porque después que haya puesto el fundamento, y no pueda acabarla, todos los que [lo] vieren, no comiencen á hacer burla de él,
30 говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
30 Diciendo: Este hombre comenzó á edificar, y no pudo acabar.
31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
31 ¿O cuál rey, habiendo de ir á hacer guerra contra otro rey, sentándose primero no consulta si puede salir al encuentro con diez mil al que viene contra él con veinte mil?
32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
32 De otra manera, cuando aun el otro está lejos, le ruega por la paz, enviándo[le] embajada.
33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
33 Así pues, cualquiera de vosotros que no renuncia á todas las cosas que posee, no puede ser mi discípulo.
34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
34 Buena es la sal; mas si aun la sal fuere desvanecida, ¿con qué se adobará?
35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
35 Ni para la tierra, ni para el muladar es buena; fuera la arrojan. Quien tiene oídos para oir, oiga.
Cross references (32)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Mark 3:2; Psalm 62:4; Luke 20:20; Proverbs 23:7; Luke 6:7
- 3 Luke 6:9; Matthew 12:10; Mark 3:4; Luke 13:14–16; John 7:23
- 4 Matthew 22:46; Matthew 21:25–27
- 5 Luke 13:15; Exodus 23:4–5; Matthew 12:11–12
- 6 Luke 20:40; Acts 6:10; Luke 20:26; Luke 21:15; Luke 13:17
- 7 Philippians 2:3; Luke 11:43; Matthew 23:6; Luke 20:46; Mark 12:38–39
- 8 Proverbs 25:6–7
- 9 Proverbs 16:18; Proverbs 11:2; Proverbs 3:35; Esther 6:6–12; Ezekiel 28:2–10
- 10 Proverbs 25:6–7; Proverbs 15:33; Isaiah 60:14; Revelation 3:9; 1 Samuel 15:17
- 11 Luke 18:14; Matthew 23:12; Proverbs 29:23; James 4:6; 1 Peter 5:5
- 12 James 2:1–6; Matthew 5:46; Proverbs 22:16; Luke 6:32–36; Proverbs 14:20
- 13 Luke 14:21; Isaiah 58:10; Proverbs 14:31; Isaiah 58:7; Job 29:15–16
- 14 Proverbs 19:17; Acts 24:15; John 5:29; Matthew 6:4; Matthew 25:34–40
- 15 Revelation 19:9; Luke 22:30; Luke 13:29; Matthew 25:10; Matthew 8:11
- 16 Matthew 22:2–14; Revelation 22:17; Isaiah 55:1–7; Luke 14:16–24; Isaiah 25:6–7
- 17 Proverbs 9:1–5; John 7:37; Matthew 22:3–4; Luke 3:4–6; Matthew 10:1–4
- 18 Luke 18:24; Luke 17:26–31; 1 Timothy 6:9–10; Isaiah 29:11–12; Acts 18:5–6
- 20 Deuteronomy 24:5; 1 Corinthians 7:33; Luke 18:29–30; Luke 14:26–28; 1 Corinthians 7:29–31
- 21 Luke 14:13; Matthew 11:5; Luke 14:24; Matthew 22:7–8; Hebrews 2:3
- 22 John 14:2; 1 Timothy 2:5–6; Colossians 2:9; Ephesians 3:8; Revelation 7:4–9
- 23 Matthew 22:9–10; Colossians 1:28; 2 Corinthians 5:11; Acts 13:47–48; 2 Timothy 4:2
- 24 Matthew 21:43; Acts 13:46; Matthew 22:8; John 3:36; John 8:24
- 25 John 6:24–27
- 26 Matthew 10:37; John 12:25; Philippians 3:8; Acts 20:24; Psalm 73:25–26
- 27 Matthew 10:38; Luke 9:23–25; Mark 10:21; Matthew 16:24–26; Mark 8:34–37
- 28 Proverbs 24:27; Matthew 10:22; Joshua 24:19–24; Luke 14:33; Acts 21:13
- 30 Hebrews 6:11; 2 John 8; Hebrews 6:4–8; 2 Peter 2:19–22; Hebrews 10:38
- 31 Proverbs 20:18; Proverbs 25:8; 1 Kings 20:11; 2 Kings 18:20–22
- 32 Acts 12:20; 2 Kings 10:4–5; Job 40:9; Luke 12:58; James 4:6–10
- 33 Philippians 3:7–8; 1 John 2:15–16; Luke 5:28; Luke 14:26; Luke 18:28–30
- 34 Matthew 5:13; Colossians 4:6; Mark 9:49–50; Hebrews 2:4–8
- 35 Matthew 11:15; Revelation 2:11; Revelation 2:7; Luke 9:44; Matthew 13:9
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Holy lessons have been set forth before us, to which we should both give ear, and upon which by the Lord's help I would deliver some observations. In the Apostolic lesson thanks are rendered unto the Lord for the faith of the Gentiles, of course, because it was His work.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
They then represent the Saviour as having indicated this twofold faculty: first, the sustaining power, when He said, "Whosoever doth not bear his cross (Stauros), and follow after me, cannot be my disciple;" and again, "Taking up the cross, follow me;" but the separating power when He said, "I came not to send peace, but a sword." They also maintain …
Thus both of them, being now Thine, were building a tower at the necessary cost, --of forsaking all that they had and following Thee.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
For this reason Luke saith, "If any man come to me, and hate not his father, and mother, and wife, and children, and brethren, and sisters, yea, and his own life also, he cannot be my disciple;" not commanding simply to hate them, since this were even quite contrary to the law; but "when one desires to be loved more …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
John, therefore, did distinctly foresee the first "resurrection of the just," and the inheritance in the kingdom of the earth; and what the prophets have prophesied concerning it harmonize [with his vision].